Poglavlje 85

Traganje za izgubljenim

ISUS je revan u potrazi i pronalaženju onih koji će ponizno služiti Bogu. Zato on traži i razgovara sa svakim o Kraljevstvu, uključujući i ozloglašene grešnike. Sada mu se takve osobe približavaju da bi ga slušale.

Opazivši to, fariseji i književnici kritikuju Isusa što se druži s ljudima koje oni smatraju bezvrednim. Oni mrmljaju: „Ovaj čovek prima grešnike i jede s njima.“ Koliko je to ispod njihovog dostojanstva! Fariseji i književnici se prema običnim ljudima odnose kao prema blatu pod njihovim nogama. Zapravo, hebrejski izraz am haarets koji su upotrebili znači „ljudi zemlje [tla]“, čime pokazuju svoj prezir prema takvima.

Isus, s druge strane, prema svakome se odnosi s dostojanstvom, ljubaznošću i samilošću. Posledica toga je da ga rado slušaju mnogi od tih poniženih, uključujući i one koji su poznati po svom naopakom postupanju. Ali, šta reći na kritiku fariseja da se Isus troši u korist onih koje oni smatraju nedostojnim?

Isus na njihov prigovor odgovara jednim poređenjem. On govori sa stanovišta samih fariseja, koji smatraju da su pravedni i na sigurnom u Božjem toru, dok su prezreni am haaretsi zastranili i izgubljeni su. Isus pita:

„Koji čovek od vas, koji ima stotinu ovaca i izgubi jednu od njih, neće ostaviti tih devedeset i devet u pustinji i poći za izgubljenom dok je ne nađe? A kad je nađe, stavi je na svoja ramena i raduje se. I kad dođe kući, pozove prijatelje i susede, govoreći im: ’Radujte se sa mnom, jer sam pronašao svoju ovcu koja je bila izgubljena.‘“

Isus zatim daje sledeću primenu te priče: „Kažem vam da će tako biti na nebu veća radost nad jednim grešnikom koji se kaje nego nad devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.“

Fariseji smatraju da su pravedni i da im ne treba pokajanje. Kad su neki od njih pre dve godine kritikovali Isusa zato što je jeo sa poreznicima i grešnicima, on im je rekao: „Nisam došao da dozovem pravednike, nego grešnike.“ Samoopravdani fariseji, koji ne uviđaju potrebu da se pokaju, ne izazivaju radost na nebu. To čine grešnici koji se stvarno kaju.

Da bi dvostruko jače naglasio kako povratak izgubljenih grešnika donosi veliku radost na nebu, Isus priča još jedno poređenje: „Koja žena sa deset drahmi, ako izgubi jednu drahmu, ne zapali svetiljku i pomete kuću i brižljivo pretraži dok je ne nađe? A kad je nađe, sazove žene koje su joj prijateljice i susede, govoreći: ’Radujte se sa mnom, jer sam pronašla drahmu koju sam izgubila.‘“

Isus zatim daje sličnu primenu kad kaže: „Tako, kažem vam, među Božjim anđelima nastaje radost nad jednim grešnikom koji se kaje.“

Kako je divno što Božji anđeli s ljubavlju brinu za povratak izgubljenih grešnika! Posebno je to slučaj otkad su nekad poniženi, prezreni am haaretsi konačno dobili priliku da postanu članovi Božjeg nebeskog Kraljevstva. Posledica toga je da na nebu dobijaju viši položaj od samih anđela! Ali, umesto da se osećaju ljubomorni ili omalovaženi, anđeli ponizno shvataju činjenicu da su se ti grešni ljudi suočili sa raznim životnim situacijama i nadvladali ih, što će im omogućiti da služe kao saosećajni i milostivi nebeski kraljevi i sveštenici. Luka 15:1-10; Matej 9:13; 1. Korinćanima 6:2, 3; Otkrivenje 20:6.

▪ Zašto se Isus druži s poznatim grešnicima, i kako ga fariseji zbog toga kritikuju?

▪ Kako fariseji gledaju na obične ljude?

▪ Koja poređenja upotrebaljava Isus, i šta iz njih možemo naučiti?

▪ Zašto je divno to što se anđeli raduju?