Poglavlje 111

Znak poslednjih dana

UTORAK je popodne. Dok Isus sedi na Maslinskoj gori, gledajući dole na hram, Petar, Andrija, Jakov i Jovan dolaze do njega nasamo. Oni su zabrinuti zbog hrama, budući da je Isus upravo prorekao da u njemu neće ostati ni kamen na kamenu.

Ali, oni verovatno imaju još toga u mislima dok prilaze Isusu. Nekoliko sedmica ranije on je govorio o svojoj ’prisutnosti‘, tokom kog vremena se ’treba otkriti Sin čovečiji‘. A u jednoj ranijoj prilici, on je govorio o ’svršetku sistema stvari‘. Zato su apostoli veoma radoznali.

„Kaži nam“, pitaju oni, „kada će to [što će imati za posledicu uništenje Jerusalima i njegovog hrama] biti, i šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka sistema stvari?“ Ustvari, njihovo pitanje može se podeliti na tri dela. Prvo, oni žele da znaju o uništenju Jerusalima i njegovog hrama, zatim s bzirom na Isusovu prisutnost u kraljevskoj sili i konačno, o svršetku celokupnog sistema stvari.

U svom dugom odgovoru Isus odgovara na sva tri dela pitanja. On daje znak koji označava kada će završiti jevrejski sistem stvari; ali, on pruža još i više. Daje i znak koji će njegove buduće učenike držati budne tako da mogu znati da žive tokom njegove prisutnosti i blizu kraja celokupnog sistema stvari.

Kako godine prolaze, apostoli posmatraju ispunjenje Isusovog proročanstva. Da, sve te stvari koje je prorekao počele su da se zbivaju u njihovo vreme. Dakle, hrišćani koji su živeli 37 godina kasnije, 70. n. e., nisu bili neočekivano iznenađeni uništenjem jevrejskog sistema sa njegovim hramom.

Ipak, Hristova prisutnost i svršetak sistema stvari nisu se dogodili 70. n. e. Njegova prisutnost u kraljevskoj sili događa se mnogo kasnije. Kada? Razmatranje Isusovog proročanstva to otkriva.

Isus proriče da će biti ’ratovi i izveštaji o ratovima‘. „Ustaće narod protiv naroda“, kaže on, i biće nestašica hrane, zemljotresa i pošasti. Njegove učenike će mrzeti i ubijati. Lažni proroci će se podignuti i mnoge zavesti. Bezakonje će porasti, a ljubav velikog broja ljudi će ohladneti. U isto vreme, dobra vest o Kraljevstvu će se propovedati kao svedočanstvo svim narodima.

Iako Isusovo proročanstvo ima ograničeno ispunjenje pre uništenja Jerusalima 70. n. e., njegovo veće ispunjenje događa se za vreme njegove prisutnosti i svršetka sistema stvari. Pažljivo posmatranje svetskih događaja od 1914. otkriva da je Isusovo veličanstveno proročanstvo imalo svoje veće ispunjenje od te godine.

Još jedan deo znaka koji Isus daje je pojavljivanje ’odvratne stvari koja prouzrokuje pustoš‘. Ta odvratna stvar se pojavljuje 66. n. e. u obliku rimskih ’utaborenih vojski‘ koje su opkolile Jerusalim i potkopale zid hrama. ’Odvratna stvar‘ je stajala tamo gde nije trebalo da bude.

U većem ispunjenju, odvratna stvar je Liga naroda i njen naslednik, Ujedinjene nacije. Na ovu organizaciju za svetski mir tzv. hrišćanstvo gleda kao na zamenu za Božje Kraljevstvo! Kako je to odvratno! Ipak, vremenom će političke sile udružene sa UN napasti tzv. hrišćanstvo (čiji je prototip Jerusalim) i opustošiti ga.

Zato Isus proriče: „Jer će tada biti velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta do sada, ne, niti će je više biti.“ Iako je uništenje Jerusalima 70. n. e. zaista bila velika nevolja, sa verovatno više od milion ubijenih, to nije bila veća nevolja od opšteg potopa Nojevih dana. Zato se tek treba ostvariti veće ispunjenje tog dela Isusovog proročanstva.

Pouzdanje tokom poslednjih dana

Dok se utorak, 11. nisan, približava kraju, Isus nastavlja razgovor sa svojim apostolima s obzirom na znak njegove prisutnosti u kraljevskoj sili i svršetka sistema stvari. On ih upozorava da ne trče za lažnim Hristima. Biće učinjeni pokušaji, kaže on, ’kako bi se zaveli, ako je moguće, i izabrani‘. Ali, ti će se izabranici poput dalekovidih orlova sakupiti tamo gde se može naći prava duhovna hrana, naime, kod pravog Hrista u njegovoj nevidljivoj prisutnosti. Oni neće biti zavedeni i okupljeni oko lažnog Hrista.

Lažni Hristi mogu se pojaviti samo u vidljivom obliku. Nasuprot tome, Isusova prisutnost biće nevidljiva. Ona će se dogoditi u strašnom razdoblju ljudske istorije, kao što Isus kaže: „Sunce će potamneti, mesec neće davati svoj sjaj.“ Da, to će biti najcrnji period postojanja čovečanstva. Biće kao da je sunce potamnelo po danu, i kao da mesec ne daje svoju svetlost u noći.

„Sile će se nebeske uzdrmati“, nastavlja Isus. Time on ukazuje da će stvarno nebo izgledati zloslutno. Nebo neće biti samo područje ptica, već će biti ispunjeno ratnim avionima, raketama i svemirskim sondama. Strah i nasilje nadmašiće sva prethodna iskustva ljudske istorije.

Kao posledica, kaže Isus, biće „teskoba naroda koji ne znaju izlaz zbog huke morske i njegove uzburkanosti, dok će ljudi gubiti svest od straha i očekivanja onoga što dolazi na nastanjenu zemlju“. Zaista, taj najcrnji period ljudskog postojanja vodiće u vreme kada će se, kako Isus kaže, „pojaviti znak Sina čovečijega na nebu i sva će se plemena na zemlji tada udarati jadikujući“.

Ali, neće svi tugovati kad ’Sin čovečiji dođe sa silom‘ da uništi ovaj zli sistem stvari. ’Izabrani‘, 144 000 onih koji će sudelovati sa Hristom u njegovom nebeskom Kraljevstvu, neće tugovati, niti će to činiti njihovi sudrugovi koje je Isus ranije nazvao ’drugim ovcama‘. Iako žive u najcrnjem periodu ljudske istorije, oni se odazivaju na Isusovo ohrabrenje: „Kad se ovo počne događati, uspravite se i podignite glavu, jer se približava vaše oslobođenje.“

Da bi njegovi učenici koji će živeti u poslednjim danima mogli odrediti blizinu kraja, Isus daje ovo poređenje: „Gledajte smokvu i sva druga stabla: Kad napupe, vi tada, videći to, sami znate da je blizu leto. Na taj način vi isto tako, kad vidite da se sve ovo događa, znate da je Božje kraljevstvo blizu. Zaista vam kažem: Ovaj naraštaj nipošto neće proći dok se sve ne dogodi.“

Dakle, kad njegovi učenici vide da su se ispunila mnoga različita obeležja znaka, trebalo bi da shvate da je blizu kraj sistema stvari i da će uskoro Božje Kraljevstvo izbrisati sve zlo. Ustvari, kraj će se dogoditi za života ljudi koji vide ispunjenje svih stvari koje je Isus prorekao! Savetujući te učenike koji će živeti u tim jedinstvenim poslednjim danima, Isus kaže:

„Pazite na sebe da vam srca nikada ne otežaju prekomernim jelom i pićem i teskobnim životnim brigama i da ne bi taj dan iznenada, u jednom trenu, došao na vas kao zamka. Jer će doći na sve koji obitavaju na licu cele zemlje. Bdijte, dakle, moleći se usrdno sve vreme, da uspete umaći svemu ovome što se treba dogoditi, i održati se pred Sinom čovečijim.“

Mudre i lude device

Isus je odgovarao na pitanje svojih apostola o znaku njegove prisutnosti u kraljevskoj sili. Sada on pruža daljnja obeležja znaka u tri poređenja, ili ilustracije.

Ispunjenje svake ilustracije moći će da primete oni koji budu živeli tokom njegove prisutnosti. On započinje prvu rečima: „Nebesko će kraljevstvo biti poput deset devica koje uzimaju svoje svetiljke i izlaze u susret mladoženji. Pet ih je bilo ludih, a pet razboritih.“

Izrazom „nebesko će kraljevstvo biti poput deset devica“, Isus ne smatra da polovinu naslednika nebeskog Kraljevstva čine lude osobe a polovinu razborite! Ne, on misli da u povezanosti sa nebeskim Kraljevstvom postoje ovakva obeležja, ili da su stvari u povezanosti sa Kraljevstvom tome slične.

Deset devica simbolizuje sve hrišćane koji su u vezi ili tvrde da su u vezi sa nebeskim Kraljevstvom. Na Pentekost 33. n. e. hrišćanskoj skupštini je obećano da će biti venčana sa uskrsnulim, proslavljenim Mladoženjom, Isusom Hristom. Međutim, venčanje se trebalo obaviti na nebu u neko neodređeno vreme u budućnosti.

U poređenju, deset devica izlazi sa namerom da pozdravi mladoženju i pridruži se svadbenoj povorci. Kad on dođe, one će osvetliti put povorci svojim svetiljkama, iskazujući mu time čast dok on vodi svoju nevestu do kuće pripremljene za nju. Ipak, Isus objašnjava: „Jer, lude su sa sobom ponele svetiljke, ali ne i ulje, dok su razborite ponele zajedno sa svojim svetiljkama i ulje u posudama. Dok se dolazak mladoženje otegnuo, sve su zadremale i zaspale.“

Produženi dolazak mladoženje ukazuje da će Hristova prisutnost kao vladajućeg Kralja biti u dalekoj budućnosti. On konačno dolazi na svoj presto 1914. Za vreme duge noći pre toga, sve device su zaspale. Ali, za to nisu bile prekorene. Prekor ludih devica je što nemaju ulja u svojim posudama. Isus objašnjava kako su device probuđene pre mladoženjinog dolaska: „Baš usred noći razlegao se uzvik: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret.‘ Tada su sve te device ustale i pripremile svoje svetiljke. Lude su rekle razboritima: ’Dajte nam nešto od svoga ulja, jer naše svetiljke samo što se nisu ugasile.‘ Razborite su uzvratile rečima: ’Moglo bi ponestati i nama i vama. Pođite radije k onima koji ga prodaju i kupite sebi.‘“

Ulje predstavlja ono što prave hrišćane održava da svetle poput svetiljki. To je nadahnuta Reč Božja, koje se hrišćani čvrsto drže, zajedno sa svetim duhom, koji im pomaže da razumeju tu Reč. Duhovno ulje omogućuje razboritim devicama da prosipaju svetlo dobrodošlice mladoženji u povorci do svadbene svečanosti. Ali, klasa ludih devica nema u sebi, u svojim svetiljkama, potrebno duhovno ulje. Zato Isus opisuje šta se događa:

„Dok su one [lude device] bile u kupovini, stigao je mladoženja i device koje su bile spremne otišle su s njim na svadbenu svečanost; i vrata su se zatvorila. Nakon toga došle su i ostale device i rekle: ’Gospode, Gospode, otvori nam!‘ Odgovarajući, on im je rekao: ’Istinu vam kažem, ne poznajem vas.‘“

Nakon Hristovog dolaska u nebeskom Kraljevstvu, klasa razboritih devica, pravih pomazanih hrišćana, budi se za svoje prednosti rasipanja svetla u ovom mračnom svetu u slavu mladoženje koji se vratio. Ali, oni koji su predočeni ludim devicama, nepripremljeni su da pruže tu slavu dobrodošlice. Zato im Hrist, kad dođe vreme za to, ne otvara vrata za svadbenu svečanost na nebu. Ostavlja ih napolju u tami najdublje noći sveta, da budu pogubljeni sa svim drugim vršiocima bezakonja. „Zato bdijte“, zaključuje Isus, „jer ne znate ni dana ni časa.“

Poređenja o talantima

Isus nastavlja razgovor sa svojim apostolima na Maslinskoj gori pričajući im još jedno poređenje, drugo iz niza od tri. Nekoliko dana ranije, dok je bio u Jerihonu, on je ispričao poređenje o minama da pokaže kako je Kraljevstvo još daleko u budućnosti. Poređenje koje sada priča, iako ima mnoga slična obeležja, opisuje u svom ispunjenju aktivnosti tokom Hristove prisutnosti u kraljevskoj sili. Ona pokazuje da njegovi učenici moraju da rade dok su još na Zemlji da povećaju ’njegovu imovinu‘.

Isus počinje: „Jer to [okolnosti povezane sa Kraljevstvom] je baš kao kad čovek koji namerava da otputuje u tuđinu sazove svoje robove i poveri im svoju imovinu.“ Isus je čovek koji, pre svog odlaska u tuđinu, na nebo, poverava svojim robovima — učenicima koji su povezani sa nebeskim Kraljevstvom — svoju imovinu. Ta imovina nisu stvarni posedi, već ona predstavlja obrađeno polje u koje je on usadio mogućnost za stvaranje daljnjih učenika.

Isus poverava svoju imovinu robovima kratko vreme pre svog uzlaska na nebo. Kako on to čini? Poučavajući ih da nastave da rade na obrađenom polju propovedanjem vesti Kraljevstva do najudaljenijih delova Zemlje. Kao što Isus kaže: „I jednom je dao pet talanata, drugom dva, a trećem jedan, svakom prema njegovoj sposobnosti, i otišao na put.“

Osam talanata — Hristova imovina — razdeljena je prema sposobnostima, ili duhovnim mogućnostima robova. Robovi predstavljaju klase učenika. U prvom veku je klasa koja je primila pet talanata očigledno uključivala apostole. Isus nastavlja da priča da su robovi koji su primili pet i dva talanta udvostručili talante svojim propovedanjem i stvaranjem učenika. Ali, rob koji je primio jedan talant sakrio ga je u zemlju.

„Nakon dugo vremena“, nastavlja Isus, „došao je gospodar tih robova i s njima sredio račune.“ Sve do 20. veka, oko 1 900 godina kasnije, Hrist se nije vratio da sredi račune, tako da je to zaista bilo „nakon dugo vremena“. Zatim Isus objašnjava:

„Tako je onaj koji je dobio pet talanata pristupio i doneo još pet talanata govoreći: ’Gospodaru, ti si mi poverio pet talanata; evo, zaradio sam još pet talanata.‘ Gospodar mu je rekao: ’Dobro si učinio, dobri i verni robe! Bio si veran u malome. Postaviću te nad mnogo toga. Uđi u radost svog gospodara.‘“ Rob koji je primio dva talanta na isti način je udvostručio svoje talante, i primio je istu pohvalu i nagradu.

Ali, kako te verne sluge ulaze u radost svog gospodara? Pa, radost njihovog gospodara, Isusa Hrista, sastoji se u tome što je primio u posed Kraljevstvo kad je otišao u tuđinu svom Ocu na nebo. Što se tiče vernih robova našeg vremena, oni imaju veliku radost time što su im poverene daljnje odgovornosti Kraljevstva. Osim toga, kad završe svoj zemaljski put, njihova radost će dostići vrhunac uskrsenjem u nebesko Kraljevstvo. Ali, šta je sa trećim robom?

„Gospodaru, znao sam da si čovek strog“, žali se taj rob. „Zato sam se uplašio, pa sam otišao i sakrio tvoj talanat u zemlju. Evo ti što je tvoje.“ Rob je namerno odbio da radi na obrađenom polju, da propoveda i stvara učenike. Zato ga gospodar naziva ’zlim i nemarnim robom‘ i objavljuje osudu: „Oduzmite mu zato talanat... i bacite tog nekorisnog roba van u tamu. Tamo će biti njegov plač i škrgut zuba.“ Oni iz klase tog zlog roba su, time što su bili bačeni napolje, lišeni svake duhovne radosti.

To razlaže ozbiljnu pouku za sve koji tvrde da su sledbenici Hrista. Ako žele da se raduju njegovoj pohvali i nagradi, i izbeći da budu bačeni napolje u tamu i konačno uništenje, moraju da rade na povećanju imovine svog nebeskog Gospodara time što imaju puni udeo u delu propovedanja.

Kada Isus dolazi u kraljevskoj sili?

Isus je još uvek sa svojim apostolima na Maslinskoj gori. U odgovoru na njihovo pitanje o znaku njegove prisutnosti i svršetka sistema stvari, on im sada govori poslednje iz niza od tri poređenja. „Kad Sin čovečiji dođe u svojoj slavi i svi anđeli s njim“, počinje Isus, „tada će on sesti na svoj slavni presto.“

Ljudi ne mogu videti anđele u njihovoj nebeskoj slavi. Zato dolazak Sina čovečijeg, Isusa Hrista, sa anđelima mora biti nevidljiv za ljudske oči. Dolazak usleđuje 1914. godine. Ali, s kakvom namerom? Isus objašnjava: „I pred njim će biti sakupljeni svi narodi, i on će odeliti ljude jedne od drugih, kao što pastir odeljuje ovce od jaraca. I postaviće ovce sebi s desne strane, a jarce s leve.“

Opisujući šta će se dogoditi onima koji su odeljeni na povlašćenu stranu, Isus kaže: „Tada će kralj reći onima sa svoje desne strane: ’Dođite, blagoslovljeni Oca mojega, nasledite kraljevstvo koje vam je pripravljeno od osnivanja sveta.‘“ Ovce iz ovog poređenja neće vladati s Hristom na nebu, već će naslediti Kraljevstvo tako što će biti njegovi zemaljski podanici. ’Osnivanje sveta‘ je započelo kad su Adam i Eva dobili prvu decu koja se mogu koristiti Božjom pripremom za otkup čovečanstva.

Ali, zašto su ovce odvojene na Kraljevu povlašćenu desnu stranu? „Jer sam ogladneo“, odgovara Kralj, „i dali ste mi da jedem; ožedneo sam i dali ste mi da pijem. Bio sam stranac i ugostili ste me; go, i obukli ste me. Razboleo sam se i brinuli ste o meni. U tamnici sam bio i došli ste k meni.“

Pošto su ovce na Zemlji, žele da znaju kako su mogli učiniti tako uzorna dela za svog nebeskog Kralja. „Gospode, kada smo te videli gladna i nahranili“, pitaju oni, „ili žedna i dali ti da piješ? Kada smo te videli kao stranca i ugostili, ili gola i obukli? Kada smo te videli bolesna ili u tamnici i došli k tebi?“

„Zaista vam kažem“, odgovara Kralj, „koliko ste učinili jednom od ove moje najmanje braće, meni ste učinili.“ Hristova braća su preostali od 144 000 koji su na Zemlji, i koji će s njim vladati na nebu. A činiti dobro njima, kaže Isus, isto je što i činiti dobro njemu.

Kralj se nadalje obraća jarcima. „Odlazite od mene, prokleti, u večni oganj pripravljen Đavolu i njegovim anđelima. Jer sam ogladneo, a niste mi dali ništa da jedem, i ožedneo sam, a niste mi dali ništa da pijem. Bio sam stranac, a niste me ugostili; go, a niste me obukli; bolestan i u tamnici, a niste brinuli o meni.“

Ipak, jarci prigovaraju: „Gospode, kada smo te videli gladna ili žedna ili kao stranca ili gola ili bolesna ili u tamnici, a nismo ti poslužili?“ Jarci su osuđeni nepovoljno na istoj osnovi po kojoj su ovce osuđene povoljno. „Koliko god niste učinili jednome od ovih najmanjih [moje braće]“, odgovara Isus, „ni meni niste učinili.“

Zato će Hristova prisutnost u kraljevskoj sili, upravo pre kraja ovog zlog sistema stvari u velikoj nevolji, biti vreme suda. Jarci će „otići u večno odrezanje, a pravednici [ovce] u večni život“. Matej 24:2–25:46; 13:40, 49; Marko 13:3-37; Luka 21:7-36; 19:43, 44; 17:20-30; 2. Timoteju 3:1-5; Jovan 10:16; Otkrivenje 14:1-3.

▪ Šta podstiče pitanje apostola, ali šta drugo verovatno oni imaju u mislima?

▪ Koji deo Isusovog proročanstva se ispunio 70. n. e., a šta se tada nije dogodilo?

▪ Kada Isusovo proročanstvo ima prvo, a kada glavno ispunjenje?

▪ Šta je odvratna stvar u prvom i konačnom ispunjenju?

▪ Zašto velika nevolja nije imala svoje konačno ispunjenje u razorenju Jerusalima?

▪ Koje svetsko stanje obeležava Hristovu prisutnost?

▪ Kad će se ’sva plemena na zemlji udarati jadikujući‘, ali šta će činiti Hristovi sledbenici?

▪ Koje poređenje pruža Isus da bi pomogao svojim budućim učenicima da raspoznaju kada je blizu kraj?

▪ Koji savet daje Isus onim svojim učenicima koji će živeti tokom poslednjih dana?

▪ Ko je predočen devicama?

▪ Kad je hrišćanskoj skupštini obećano venčanje sa mladoženjom, ali kada mladoženja dolazi da povede svoju nevestu na svadbenu svečanost?

▪ Šta predstavlja ulje, i šta posedovanje ulja omogućuje razboritim devicama?

▪ Gde se odvija svadbena svečanost?

▪ Koju veličanstvenu nagradu gube lude device, i koji je njihov udes?

▪ Koja se pouka može izvući iz poređenja o talantima?

▪ Ko su robovi, i šta je imovina koja im je poverena?

▪ Kada gospodar dolazi da sredi račune, i šta nalazi?

▪ Šta je radost u koju ulaze verni robovi, i šta se događa trećem, zlom robu?

▪ Zašto Hristova prisutnost mora biti nevidljiva, i šta on tada preduzima?

▪ Na koji način ovce nasleđuju Kraljevstvo?

▪ Kada je bilo ’osnivanje sveta‘?

▪ Na temelju čega su ljudi suđeni kao ovce ili jarci?