Žene

Definicija: Odrasle osobe ženskog pola. Na hebrejskom jeziku reč za ženu glasi iša, što doslovno znači „čovečica“.

Da li Biblija omalovažava žene ili ih opisuje kao manje vredne osobe?

Post. 2:18: „Jehova Bog je zatim rekao: ’Nije dobro da čovek bude sam. Načiniću mu pomoćnicu da ga dopunjuje.‘“ (Bog ovde ne kaže za muškarca da je bolja osoba od žene. Naprotiv, Bog je ukazao na to da će žena imati osobine koje će u okviru Božjeg uređenja upotpuniti osobine muškaraca. Celina ima dva dela koji se međusobno dopunjuju. Zato se žene ističu po nekim osobinama, a muškarci po drugim. Uporedi sa 1. Korinćanima 11:11, 12.)

Post. 3:16: „Ženi [Bog] reče: ’... Žudećeš za svojim mužem, a on će nad tobom gospodariti.‘“ (Ova Jehovina izjava nakon što su Adam i Eva sagrešili nije značila da muškarci treba to da rade, već je Jehova predvideo šta će oni raditi pošto je sebičnost postala sastavni deo ljudskog života. Kasnije se na mnogim mestima u Bibliji govori o nemilim događajima koji  su se odigravali zbog sebične dominacije muškaraca. Ali Biblija ne kaže da Bog odobrava takvo ponašanje niti da je to primer koji drugi treba da slede.)

Da li su žene ponižene time što je poglavarstvo dodeljeno muškarcima?

Biti pod nečijim poglavarstvom nije samo po sebi ponižavajuće. Poglavarstvo doprinosi tome da se sve odvija određenim redom, a Jehova „nije Bog nereda, nego mira“ (1. Kor. 14:33). Jehova Bog je poglavar Isusu Hristu koji uživa u takvom odnosu (Jov. 5:19, 20; 8:29; 1. Kor. 15:27, 28).

Muškarcu je dodeljeno relativno poglavarstvo, naročito u porodici i u hrišćanskoj skupštini. Bog nije muškarcu dao apsolutnu vlast nad ženom; muškarac mora pred svojim poglavarom, Isusom Hristom, i pred Bogom odgovarati za to kako sprovodi poglavarstvo (1. Kor. 11:3). Sem toga, muževima se zapoveda da „vole svoje žene kao svoje telo“ i da ih ’poštuju‘ (Ef. 5:28; 1. Petr. 3:7). U bračnom uređenju koje je osnovao Bog, muževljeve seksualne potrebe nisu važnije od ženinih (1. Kor. 7:3, 4). Uloga sposobne žene, kao što je izloženo u Bibliji, naglašava njenu vrednost u domaćinstvu i društvu. Ta uloga joj dopušta da na mnogim poljima preuzme inicijativu dok pokazuje da poštuje poglavarstvo svog muža (Posl. 31:10-31). Biblija zapoveda deci da poštuju ne samo svog oca već i svoju majku (Ef. 6:1-3). Ona takođe poklanja posebnu pažnju zbrinjavanju potreba udovica (Jak. 1:27). Zato među pravim hrišćanima žene pronalaze veliku sigurnost, osećaju da su iskreno cenjene i imaju ličnu satisfakciju za ono što rade.

Koliko je dostojanstvena uloga žena u Božjem uređenju vidi se iz činjenice da Jehova govori o svojoj organizaciji vernih duhovnih stvorenja kao o ženi, o svojoj supruzi, majci svojih sinova (Otkr. 12:1; Gal. 4:26). O duhom pomazanoj skupštini Isusa Hrista takođe se govori kao o nevesti (Otkr. 19:7; 21:2, 9). S duhovnog stanovišta nema razlike između muškarca i žene među onima koji će s Hristom biti u nebeskom Kraljevstvu (Gal. 3:26-28).

 Da li žene treba da budu propovednici?

Biblija pokazuje da su muškarci bili zaduženi da nadgledaju skupštinu. Svih 12 apostola Isusa Hrista bili su muškarci, a i oni koji su kasnije naimenovani da budu nadglednici i sluge pomoćnici u hrišćanskoj skupštini bili su muškarci (Mat. 10:1-4; 1. Tim. 3:2, 12). Ženama je savetovano da na skupštinskim sastancima ’ćutke primaju pouku s potpunom podložnošću‘ i da ne postavljaju pitanja kojima se osporava položaj muškaraca u skupštini. Na takvim sastancima žene treba da „ćute“ ukoliko bi svojim rečima pokazale nedostatak podložnosti (1. Tim. 2:11, 12; 1. Kor. 14:33, 34). Prema tome, iako žene daju veliki doprinos aktivnostima u skupštini, one ne treba da predsedavaju niti da predvode u poučavanju skupštine kada su prisutni muškarci koji ispunjavaju uslove za to.

Ali da li žene mogu biti objavitelji, sluge dobre vesti, van skupštinskih sastanaka? Na Pedesetnicu 33. n. e., sveti duh je izliven i na muškarce i na žene. Objašnjavajući ono što se dogodilo, apostol Petar je citirao Joila 2:28, 29 kada je rekao: „’U poslednje dane‘, govori Bog, ’izliću svoj duh na sve vrste ljudi, i prorokovaće vaši sinovi i vaše kćeri, a vaši mladići imaće vizije i vaši starci sanjaće snove. Čak ću i na svoje robove i na svoje robinje u te dane izliti svog duha, i oni će prorokovati‘“ (Dela 2:17, 18). Slično tome i danas žene na prikladan način učestvuju u hrišćanskoj službi, tako što propovedaju od kuće do kuće i vode biblijske studije. (Vidi i Psalam 68:11; Filipljanima 4:2, 3.)

Zašto u nekim prilikama hrišćanke pokrivaju glavu?

1. Kor. 11:3-10: „Svakom muškarcu [je] poglavar Hrist, a ženi je poglavar muškarac, a Hristu je poglavar Bog... Svaka žena koja se moli ili proriče nepokrivene glave sramoti svoju glavu... A muškarac ne treba da pokriva glavu, jer je Božja slika i slava, a žena je muškarcu slava. Jer nije muškarac nastao od žene, nego žena od muškarca. I nije muškarac stvoren  radi žene, nego žena radi muškarca. Zato, a i zbog anđela, žena treba da ima na glavi znak podložnosti.“ (Kada je u određenim situacijama hrišćanki pokrivena glava, to je dokaz da ona poštuje poglavarstvo koje je postavio Bog. Hrist poštuje teokratsko poglavarstvo; muškarac i žena su takođe obavezni da to čine. Prvog čoveka, Adama, nije rodila žena već ga je Bog stvorio. Kada je stvarao Evu, Bog je uzeo Adamovo rebro kao osnovu, i rekao je da ona Adamu treba da bude pomoćnica. Tako je muškarcu, koji je prvi stvoren, dodeljen položaj poglavara. Muškarac ne treba da pokriva glavu kada se „moli ili proriče“ jer je što se tiče poglavarstva „Božja slika“, budući da na zemlji nema nad sobom poglavara što se tiče svoje porodice. Međutim, ako bi se žena ’molila ili proricala‘ nepokrivene glave, time bi pokazala nepoštovanje prema položaju koji je Bog dao muškarcu i time bi ga sramotila. Čak i anđeli, koji su članovi Jehovine nebeske organizacije koja mu je poput supruge, primećuju „znak podložnosti“ koji imaju hrišćanske žene i to ih podseća na njihovu podložnost Jehovi.)

Kada je neophodno da žena pokrije glavu?

Kada se „moli ili proriče“, kao što piše u 1. Korinćanima 11:5. To ne znači da treba da pokrije glavu kada se sama moli ili kada s drugima razgovara o biblijskim proročanstvima. Međutim, ona treba da pokrije glavu u znak poštovanja prema poglavarstvu muža kada radi neke stvari koje se odnose na obožavanje Boga, a koje bi inače radio njen suprug ili neki drugi muškarac. Ako se naglas moli za sebe ili druge, ili s nekim proučava Bibliju u prisustvu svog muža, treba da pokrije glavu čak i ako on ne deli njena verska ubeđenja. Ali pošto ju je Bog ovlastio da poučava svoju decu, ne treba da pokrije glavu kada se moli ili proučava s nekrštenom decom kada njen suprug nije prisutan. Ako je, u izuzetnim slučajevima, prisutan predani i kršteni muškarac ili kada je zajedno s njom u poseti putujući nadglednik, onda treba da pokrije glavu dok vodi ugovoreni biblijski studij, ali on treba da uputi molitvu.

 Da li je prikladno da žene koriste kozmetička sredstva ili da nose nakit?

1. Petr. 3:3, 4: „Neka vaš ukras ne bude u spoljašnjosti — u pletenju kose i ukrašavanju zlatom ili u haljinama — nego neka to bude tajna osoba srca odevena u neraspadljivo ruho mirnog i blagog duha, koji je dragocen u Božjim očima.“ (Da li to znači da žene uopšte ne smeju da se ukrašavaju? Naravno da ne znači, baš kao što je očigledno da ovaj stih ne znači da žene ne treba da nose haljine. Ovde su podstaknute da budu uravnotežene što se tiče oblačenja i doterivanja, i da naglasak stave prvenstveno na ukrase duhovne prirode.)

1. Tim. 2:9, 10: „Želim da se žene pristojno odevaju i da pri tome budu skromne i razborite, da se ne ukrašavaju pletenjem kose i zlatom ili biserima ili skupocenom odećom, nego dobrim delima, kako i dolikuje ženama koje kažu da poštuju Boga.“ (Šta je zaista vredno u Božjim očima — spoljašnji izgled ili stanje srca? Da li bi Bog bio zadovoljan time što neka žena ne koristi kozmetička sredstva ili nakit ali živi nemoralno? Ili bi bio zadovoljan ženama koje su skromne i razborite što se tiče upotrebe kozmetike i nakita i koje se prvenstveno ukrašavaju Božjim osobinama i hrišćanskim ponašanjem? U 1. Samuilovoj 16:7 Jehova kaže: „Bog ne gleda na ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Jehova gleda ono što je u srcu.“)

Posl. 31:30: „Ljupkost može biti lažna i lepota isprazna, ali žena koja se boji Jehove zaslužuje hvalu.“