Apostolsko nasledstvo

Definicija: To je učenje da dvanaestorica apostola imaju naslednike koje je imenovao Bog. Prema rimokatoličkom učenju biskupi su naslednici apostola, a za papu se tvrdi da je naslednik apostola Petra. Smatra se da su biskupi u Rimu odmah zauzeli položaj i ulogu koju je imao Petar, za koga se tvrdi da ga je Hrist postavio nad čitavom crkvom. Nije biblijsko učenje.

Da li je Petar „stena“ na kojoj je sagrađena crkva?

Mat. 16:18, DK: „A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu [„steni“, Ča] sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati.“ (Zapazi da se u kontekstu [u 13. i 20. stihu] govori o Isusovom identitetu.)

Na koga su apostoli Petar i Pavle primenjivali izraze „stena“ i „kamen ugaoni“?

Djela 4:8-11, DK: „Tada Petar napunivši se Duha svetoga reče im: knezovi narodni i starješine... u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvijeh, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla [„kamen ugaoni“, Ča].“

1. Petr. 2:4-8, Ba: „Pristupajte k njemu [Gospodu Isusu Hristu]... i vi sami kao živo kamenje uzidajte se, da bi se podigao dom duhovni... Jer u Pismu stoji  napisano: ’Evo mećem u Sionu kamen ugaoni, izabrani, skupoceni, i ko u njega veruje neće zbunjen biti.‘ Za vas je, dakle, koji verujete čast, a za one koji ne veruju: ’Kamen koji zidari odbaciše, postade glava od ugla, i kamen spoticanja i stena sablazni.‘“

Ef. 2:20, DK: „Nazidani [ste] na temelju apostola i proroka, gdje je kamen od ugla sam Isus Hristos.“

Kakvo je bilo gledište Avgustina (koga Katolička crkva smatra svecem)?

„U tom istom periodu mog sveštenstva napisao sam i knjigu protiv jednog Donatovog pisma... U jednom odlomku u toj knjizi, o apostolu Petru rekao sam sledeće: ’Na njemu kao na steni sagrađena je Crkva.‘... Ali znam da sam ubrzo posle toga, ono što je Gospod rekao objasnio ovako: Reči: ’Ti si Petar, i na ovoj steni sagradiću moju Crkvu‘ treba razumeti tako da se gradi na onome za koga Petar kaže: ’Ti si Hrist, Sin Boga živoga‘, a Petar, nazvan po toj steni, predstavlja osobu Crkve koja je sagrađena na toj steni i koja je dobila ’ključeve nebeskog kraljevstva‘. Dakle, nije mu bilo rečeno: ’Ti si stena‘, već: ’Ti si Petar‘. ’Stena je bio Hrist‘, a Simon, koji ga je priznavao kao što ga priznaje i cela Crkva, bio je nazvan Petar“ (The Fathers of the Church — Saint Augustine, the Retractations, Vašington, 1968, prevela Meri Bogan, 1. tom, strana 90).

Da li su drugi apostoli smatrali da Petar zauzima poseban položaj među njima?

Luka 22:24-26, Ba: „Među njima [apostolima] nasta i prepiranje o tome koji bi se među njima imao držati da je najveći. Isus im reče: Kraljevi narodni vladaju narodima, a koji njima upravljaju zovu se preuzvišena gospoda. Ali vi nemojte tako, nego koji je najveći među vama, neka bude kao i najmanji, a koji je starešina, neka bude kao sluga.“ (Da je Petar bio „stena“, da li bi onda bilo potrebe da se pokrene pitanje ko je među njima „najveći“?)

Pošto je poglavar skupštine Isus Hrist živ, da li su mu potrebni naslednici?

Jevr. 7:23-25, Ba: „Mnogo je bilo sveštenika [u Izraelu], jer im je smrt smetala da budu večiti. Ali on [Isus  Hrist], zato što ostaje za sve vekove, on ima sveštenstvo koje se ne može prenositi. Zato on i može savršeno da spasava one koji po njemu k Bogu pristupaju, kad je za uvek živ, da može posredovati za njih.“

Rimlj. 6:9: „Znamo da Hrist, nakon što je ustao iz mrtvih, više ne umire.“

Ef. 5:23, DK: „Hristos [je] glava crkvi.“

Kakvi su to ’ključevi‘ bili povereni Petru?

Mat. 16:19, DK: „Daću ti ključeve od carstva nebeskoga: i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdriješiš na zemlji biće razdriješeno na nebesima.“

U Otkrivenju Isus govori o simboličnom ključu koji je upotrebio da bi ljudima pružio neke mogućnosti

Otkr. 3:7, 8, DK: „Tako govori sveti istiniti, koji ima ključ Davidov, koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori... Dadoh pred tobom vrata otvorena, i niko ih ne može zatvoriti.“

Petar je ’ključeve‘ koji su mu bili povereni upotrebio da Judejcima, Samarićanima i paganima pruži mogućnost da dobiju Božji duh i da uđu u nebesko Kraljevstvo

Djela 2:14-39, DK: „Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu... Gospodom i Hristom Bog [je] učinio ovoga Isusa koga vi raspeste. A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalijem apostolima: šta ćemo činiti, ljudi braćo? A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha; Jer je za vas obećanje i za djecu vašu, i za sve daljne koje će god dozvati Gospod Bog naš.“

Djela 8:14-17, DK: „A kad čuše apostoli koji bijahu u Jerusalimu da Samarija primi riječ Božiju, poslaše k njima Petra i Jovana. Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga; Jer još ni na jednoga ne bješe došao, nego bijahu samo kršteni u ime  Gospoda Isusa. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha svetoga.“ (Dvadeseti stih ukazuje da je tom prilikom Petar preuzeo vođstvo.)

Dela 10:24-48: „Drugog dana stigao je u Cezareju. Kornelije [neobrezani paganin] ih je očekivao... Tada je Petar progovorio... Dok je Petar još govorio o tome, sveti duh je sišao na sve koji su slušali te reči.“

Da li je nebo čekalo na Petra da donese odluke i da zatim sledi njegovo vođstvo?

Dela 2:4, 14: „Svi su se ispunili svetim duhom i počeli da govore raznim jezicima, kako im je duh davao da govore. Tada je [nakon što ih je Hrist, poglavar skupštine, podstakao svetim duhom] Petar s jedanaestoricom ustao i snažnim glasom obratio se mnoštvu.“ (Vidi 33. stih.)

Dela 10:19, 20: „Dok je Petar razmišljao o viziji, duh mu je rekao: ’Traže te tri čoveka. Ustani, siđi pa pođi s njima [u dom paganina Kornelija] bez oklevanja, jer sam ih ja poslao.‘“

Uporedi s Matejem 18:18, 19.

Da li Petar odlučuje o tome ko je dostojan da uđe u Kraljevstvo?

2. Tim. 4:1, DK: „Pred... Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima.“

2. Tim. 4:8, DK: „Meni je pripravljen vijenac pravde, koji će mi dati Gospod [Isus Hrist] u dan onaj, pravedni sudija; ali ne samo meni, nego i svima koji se raduju njegovu dolasku.“

Da li je Petar bio u Rimu?

Ni u jednom od stihova u Bibliji u kojima se spominje Rim ne kaže se da je Petar bio tamo. Prema 1. Petrovoj 5:13, on je bio u Vavilonu i u okolini tog drevnog grada. Da li je to neko tajno ukazivanje na Rim? Petrov boravak u Vavilonu u skladu je s njegovim zadatkom da propoveda Judejcima (na šta se ukazuje u Galatima 2:9), budući da je u Vavilonu postojala velika jevrejska zajednica. Govoreći o nastanku Vavilonskog Talmuda, Encyclopaedia Judaica govori o ’velikim akademijama  [judaizma] u Vavilonu‘ tokom naše ere (Jerusalim, 1971, 15. tom, stubac 755).

Da li se može pratiti neprekidna linija naslednika od Petra do današnjih papa?

Dok je bio profesor teologije na univerzitetu Notr-Dam, jezuit Džon Makenzi je napisao: „Ne postoje istorijski dokazi koji bi potvrdili celokupan niz nasleđivanja crkvene vlasti“ (The Roman Catholic Church, Njujork, 1969, strana 4).

„Zbog nedostatka dokumenata mnogo toga je nejasno što se tiče ranog razvoja episkopata...“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 1. tom, strana 696).

To što neki tvrde da ih je Bog postavio na neki položaj nema nikakvog značaja ukoliko nisu poslušni Bogu i Hristu

Mat. 7:21-23 DK: „Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca mojega koji je na nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom đavole izgonili, i tvojijem imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: nikad vas nijesam znao; idite od mene koji činite bezakonje.“

Vidi i Jeremiju 7:9-15.

Da li oni koji tvrde da su naslednici apostola slede učenja i način postupanja Isusa Hrista i njegovih apostola?

Jedan rečnik kaže sledeće: „Rimokatolička crkva je apostolska crkva jer se njena učenja zasnivaju na veri koja je otkrivena apostolima, koju ona čuva i objašnjava, pri čemu niti joj šta dodaje, niti joj šta oduzima“ (Catholic Dictionary, London, 1957, V. E. Adis i T. Arnold, strana 176). Da li činjenice to potvrđuju?

Identitet Boga

„Trojstvo je izraz kojim se označava centralna nauka hrišćanske religije“ (The Catholic Encyclopedia, 1912, 15. tom, strana 47).

 „U Novom zavetu se ne pojavljuje ni reč Trojstvo, ni jasno učenje o tome... Ta nauka se postepeno razvijala tokom nekoliko vekova, prošavši kroz mnoge polemike“ (The New Encyclopædia Britannica, 1976, Micropædia, 10. tom, strana 126).

„Tumači i biblijski teolozi, uključujući i sve veći broj rimokatolika, priznaju da se o Trojstvu u Novom zavetu ne može govoriti bez ozbiljne uzdržanosti. Slično mišljenje izražavaju neki istoričari koji se bave izučavanjem tog verovanja i sistematski teolozi, koji kažu da kada neko govori o izričito definisanoj doktrini o Trojstvu onda ne govori o razdoblju prvih hrišćana već o poslednjoj četvrtini četvrtog veka“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 15. tom, strana 295).

Celibat sveštenstva

Papa Pavle VI je u svojoj enciklici Sacerdotalis Caelibatus (Sveštenički celibat, 1967) potvrdio da se od sveštenstva zahteva celibat, ali je priznao da se u „Novom zavetu u kom su sačuvana učenja Hrista i apostola... ne kaže da se od svetih slugu izričito zahteva celibat. Sam Isus nije smatrao da je to preduslov kada je birao Dvanaestoricu, niti su apostoli to smatrali preduslovom za one koji su predvodili u prvim hrišćanskim zajednicama“ (The Papal Encyclicals 1958-1981, Falls Church, 1981, strana 204).

1. Kor. 9:5, DK: „Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa?“ („Kifa“ je aramejsko ime koje je Petar dobio; vidi Jovana 1:42. Vidi i Marka 1:29-31 gde se govori o Simonovoj, to jest Petrovoj tašti.)

1. Tim. 3:2, Ba: „Episkop treba da je besprekoran, jedne žene muž.“

Pre hrišćanske ere, u Budizmu se od sveštenika i monaha zahtevalo da budu neoženjeni (History of Sacerdotal Celibacy in the Christian Church, London, 1932, četvrto izdanje, revidirano, Henri Li, strana 6). Čak i pre toga, od viših redova vavilonskog sveštenstva zahtevao se celibat, prema onome što stoji u knjizi The Two Babylons, A. Hislop (Njujork, 1943, strana 219).

 1. Tim. 4:1-3, DK: „Duh razgovijetno govori da će u pošljednja vremena odstupiti neki od vjere slušajući lažne duhove i nauke đavolske... koji zabranjuju ženiti se.“

Odvojenost od sveta

Kada se 1965. godine obratio Ujedinjenim nacijama, papa Pavle VI je rekao: „Narodi sveta okreću se Ujedinjenim nacijama kao poslednjoj nadi sloge i mira. Bićemo slobodni da zajedno sa svima njima damo svoj doprinos časti i nadi“ (The Pope’s Visit, Njujork, 1965, specijalni izveštaj Time-Life, strana 26).

Jov. 15:19, Ba: „[Isus Hrist je rekao:] Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio, a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izabrah, zato svet mrzi na vas.“

Jak. 4:4, Ba: „Ne znate li da je prijateljstvo ovoga sveta neprijateljstvo Bogu?“

Pribegavanje oružju

Katolički istoričar E. I. Votkin napisao je sledeće: „Koliko god da je teško priznati, ne možemo u interesu lažnog uzdizanja ili nepoštene odanosti poricati ili ignorisati istorijsku činjenicu da su biskupi dosledno podupirali sve ratove koje su vodile vlade njihovih zemalja. U stvari, nije mi poznat ni jedan jedini slučaj u kome je sveštenička hijerarhija osudila neki rat kao nepravedan... Kakva god da je zvanična teorija, u praksi su se katolički biskupi u doba rata vodili načelom da je njihova zemlja uvek u pravu“ (Morals and Missiles, London 1959, urednik Čarls Tompson, strane 57 i 58).

Mat. 26:52, Ba: „Tada mu Isus reče: vrati mač svoj na mesto njegovo, jer svi koji se za mač maše, od mača će poginuti.“

1. Jov. 3:10-12 Ba: „Po tome se poznaju deca Božja i deca đavolja: ko god ne radi po pravdi nije od Boga... Treba da ljubimo jedan drugoga, i da ne budemo kao Kajin, koji beše od lukavoga, i koji ubi brata svoga.“

U svetlu svega ovoga što je izneto, da li oni koji tvrde da su naslednici apostola slede učenja i način postupanja Isusa Hrista i njegovih apostola?