Bog

Definicija: Vrhovno Biće čije je jedinstveno ime Jehova. Izraz kojim se na hebrejskom jeziku označava „Bog“ nosi misao o snazi, veličanstvu, dostojanstvu i uzvišenosti. Kao suprotnost istinitom Bogu postoje i lažni bogovi. Neki od njih su sami sebe proglasili bogovima, a druge su predmetom obožavanja učinili oni koji im služe.

  Da li postoje čvrsti razlozi za verovanje u Boga?

Ps. 19:1: „Nebesa objavljuju slavu Božju; o delu ruku njegovih nebeski svod zbori.“

Ps. 104:24: „Kako je mnogo dela tvojih, o Jehova! Sva si ih mudro načinio, puna je zemlja stvaralaštva tvoga.“

Rimlj. 1:20: „Njegova nevidljiva svojstva... jasno se vide još od stvaranja sveta, budući da se razabiru po onome što je stvoreno.“

U jednom časopisu pisalo je sledeće: „I dalje vlada mišljenje laika da su naučnici ’opovrgli‘ religiju. Na osnovu tog gledišta očekuje se da naučnici budu nevernici; smatra se da je Darvin zakucao poslednje eksere u Božji kovčeg i da napredak nauke i tehnologije isključuje mogućnost bilo kakvog uskrsenja. To gledište je potpuno pogrešno“ (New Scientist, 26. maj 1977, strana 478).

Jedan član Francuske akademije nauka rekao je: „Red u prirodi nije izmislio nijedan ljudski um... Postojanje reda pretpostavlja postojanje inteligentnog uma koji je sve to organizovao. Takva inteligencija može pripadati samo Bogu“ (Dieu existe? Oui, Pariz, 1979, Kristijan Kabanis, citira Pjera Pola Grasa, strana 94).

Naučnici su identifikovali preko 100 hemijskih elemenata. Struktura atoma otkriva veoma složene matematičke veze među elementima. Periodni sistem elemenata svedoči o očiglednom planiranju. Takve zadivljujuće strukture ne mogu biti rezultat slučajnosti.

Primer: Kad vidimo fotoaparat, radio ili kompjuter, lako nam je da kažemo da je to rezultat rada nekog  inteligentnog stvaraoca. Da li bi onda bilo razumno reći da nešto mnogo komplikovanije — kao na primer oko, uho, ljudski mozak — nije rezultat rada inteligentnog Stvaraoca?

Vidi i strane 377-379, pod naslovom „Stvaranje“.

 Da li postojanje zla i patnje dokazuje da nema Boga?

Pogledajmo sledeće primere: Da li činjenica da su neki ljudi ubijeni nožem dokazuje da nož niko nije napravio? Da li to što se u ratu koriste avioni koji bacaju bombe dokazuje da ih niko nije napravio? Ili bismo mogli reći da njihova zloupotreba nanosi bol ljudima?

Zar nije tačno da su mnoge bolesti posledica loših životnih navika i zagađivanja životne sredine? Zar nisu ratovi koje vode ljudi glavni uzrok ljudske patnje? Zar nije tačno i to da dok milioni ljudi nemaju dovoljno hrane, u nekim zemljama je imaju čak i previše, što znači da je jedan od osnovnih problema ljudska pohlepa? Ništa od toga ne potvrđuje da nema Boga, već pokazuje da ljudi zloupotrebljavaju sposobnosti koje im je dao Bog, kao i samu planetu na kojoj živimo.

Da li je Bog zaista zainteresovan za ono što se dešava ljudima?

Svakako jeste! Pogledajmo dokaze koji to potvrđuju: Biblija nam govori da je Bog čoveku dao savršen početak (Post. 1:27, 31; P. zak. 32:4). Međutim, da li će čovek i dalje imati Božju naklonost zavisilo je od toga da li će biti poslušan svom Tvorcu (Post. 2:16, 17). Da je bio poslušan, čovek bi imao savršen život — bez bolesti, patnje i smrti. Stvoritelj bi mu pružio potrebno vođstvo i svoju moć bi koristio da zaštiti ljude od bilo kakve nevolje. Ali čovek je odbacio Božje vođstvo i odlučio da sam upravlja sobom. Pošto je pokušao da radi nešto za šta nije bio stvoren, doneo je sebi samo nesreću (Jer. 10:23; Prop. 8:9; Rimlj. 5:12). Međutim, Bog sve vreme strpljivo traži one koji žele da mu služe iz ljubavi prema njemu i njegovom načinu razmišljanja i postupanja. On im pruža priliku da dožive sve blagoslove kojih su lišeni zbog ljudske nesavršenosti i  lošeg načina vladanja (Otkr. 21:3-5). Činjenica da se Bog pobrinuo da posredstvom njegovog Sina čovečanstvo bude otkupljeno od greha i smrti predstavlja dokaz da Bog mnogo voli ljude (Jov. 3:16). On je takođe odredio vreme kada će uništiti one koji uništavaju Zemlju i omogućiti ljudima koji vole pravdu da žive onako kako je on prvobitno i nameravao (Otkr. 11:18; Ps. 37:10, 11; vidi i naslove „Zlo“ i „Patnja“).

Da li je Bog stvarna osoba?

Jevr. 9:24: „Hrist... [je ušao] u samo nebo, da se sada pojavi pred Božjim licem za nas.“

Jov. 4:24: „Bog je Duh.“

Jov. 7:28: „Zaista postoji onaj koji me je poslao“, rekao je Isus.

1. Kor. 15:44: „Ako postoji telesno telo, postoji i duhovno.“

Da li Bog ima osećanja kakva imaju ljudi?

Jov. 16:27: „Sam Otac vas voli jer ste vi voleli mene i verovali ste da sam ja izašao kao Očev zastupnik.“

Isa. 63:9: „U svim nevoljama njihovim i on je osećao bol.... U svojoj ljubavi i svojoj samilosti on ih je otkupio.“

1. Tim. 1:11: ’Srećan Bog.‘

Da li je Bog imao početak?

Ps. 90:2: „Pre nego što su se gore rodile, pre nego što si zemlju i plodno tlo sazdao, oduvek i zauvek ti si Bog.“

Da li je to logično? Naš um ne može to u potpunosti shvatiti. Ali to nije opravdan razlog da odbacimo takvu mogućnost. Pogledajmo nekoliko primera: (1) Vreme. Niko ne može ukazati na neki određeni trenutak i reći da je to početak vremena. Činjenica je da čak i kada se naš život prekine, vreme i dalje teče. Mi ne odbacujemo vreme zato što neke njegove aspekte ne možemo u potpunosti razumeti, već svoj život upravljamo po njemu. (2) Svemir. Astronomi nisu pronašli ni početak ni kraj svemira. Što dalje uspeju da zavire u  njega to ga više ima. Oni ne odbacuju ono što dokazi pokazuju; mnogi od njih kažu da je svemir beskonačan. Isto načelo važi i kada je reč o postojanju Boga.

Drugi primeri: (1) Astronomi kažu da temperatura Sunca u njegovom jezgru iznosi 15 000 000 stepeni Celzijusa. Da li to odbacujemo samo zato što ne možemo u potpunosti shvatiti kolika je to toplota? (2) Naučnici kažu da je naša galaksija koja je nazvana Mlečni put toliko velika da bi zraku svetlosti koji putuje brzinom od 300 000 kilometara u sekundi trebalo 100 000 godina da je pređe. Da li zaista možemo shvatiti kolika je to razdaljina? Ipak, mi to prihvatamo zato što je poduprto naučnim dokazima.

Šta je logičnije — da je svemir rezultat rada živog, inteligentnog Stvoritelja ili da je nastao slučajno iz nekog neživog izvora bez inteligentnog vođstva? Neki su prihvatili ovo drugo gledište zato što bi inače morali da priznaju postojanje Stvoritelja čije osobine ne mogu potpuno razumeti. Ali poznato je da naučnici ne razumeju potpuno kako funkcionišu geni unutar ćelija koji određuju kako će se ćelije deliti, niti u potpunosti razumeju kako funkcioniše ljudski mozak. Pa ipak, ko bi porekao da oni postoje? Da li je realno očekivati da možemo razumeti baš sve što se odnosi na Osobu koja je toliko veličanstvena da je stvorila tako složen i ogroman svemir?

Da li je važno upotrebljavati Božje ime?

Rimlj. 10:13: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen.“

Jezek. 39:6: „Tada će znati da sam ja Jehova.“

Isus je svom Ocu rekao: „Obznanio sam im [svojim pravim sledbenicima] tvoje ime i obznanjivaću ga“ (Jov. 17:26).

Vidi i strane 160, 161, pod naslovom „Jehova“.

Da li je važno kom Bogu služimo, sve dok pripadamo nekoj religiji?

1. Kor. 10:20: „Ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu.“

 2. Kor. 4:4: „Bog ovog sveta zaslepio [im je] nevernički um, da do njih ne prodre svetlost slavne dobre vesti o Hristu, koji je Božja slika.“ (Ovde se o Đavolu govori kao o „bogu“. Vidi 1. Jovanovu 5:19; Otkrivenje 12:9.)

Mat. 7:22, 23: „Mnogi će [Isusu Hristu] reći u onaj dan: ’Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u tvoje ime, i isterivali demone u tvoje ime, i činili mnoga moćna dela u tvoje ime?‘ Tada ću im reći: Nikad vas nisam poznavao! Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje.“ (Čak i ako tvrdimo da smo hrišćani to nije garancija da služimo istinitom Bogu onako kako on to želi.)

Vidi i strane 321, 322, pod naslovom „Religija“.

Ako je Jehova ’jedini istiniti Bog‘, kakav je onda ’Bog‘ Isus?

Sam Isus je rekao da je njegov Otac ’jedini istiniti Bog‘ (Jov. 17:3). Jehova je za sebe rekao: „Osim mene nema Boga“ (Isa. 44:6). Apostol Pavle je napisao da za prave hrišćane „postoji jedan Bog, Otac“ (1. Kor. 8:5, 6). Dakle, Jehova je jedinstven i niko drugi nema taj položaj. Jehova se apsolutno izdvaja od svega što se obožava — od idola, od ljudi koji su proglašeni bogovima i od Satane. Svi su oni lažni bogovi.

U Bibliji se za Isusa kaže da je „bog“, pa čak i „Moćni Bog“ (Jov. 1:1; Isa. 9:6). Ali nigde se ne kaže da je on Svemoćan, kao što je to Jehova (Post. 17:1). Za Isusa se kaže da je „odraz [Božje] slave“, ali ta slava potiče od Oca (Jevr. 1:3). Isus nikada nije želeo da zauzme položaj svog Oca. Rekao je: „Jehovu, svog Boga, obožavaj i jedino njemu služi“ (Luka 4:8). On postoji „u Božjem obličju“, i Otac je zapovedio „da se u Isusovo ime savije svako koleno“, ali sve to na „slavu Boga, Oca“ (Fil. 2:5-11, vidi i strane 141-145).

Ako neko kaže:

’Ja ne verujem u Boga‘

Možeš odgovoriti: ’Da li ste oduvek imali takvo gledište?... Pre nego što ste došli do tog zaključka,  da li ste ispitali neke uverljive dokaze?‘ Zatim možeš dodati: ’Ta tema me je veoma zanimala i dosta sam o tome razmišljao. Ove misli su mi veoma koristile:... (Na  strani 52, vidi podnaslov „Da li postoje čvrsti razlozi za verovanje u Boga?“; vidi i strane 377-379, pod naslovom „Stvaranje“.)‘

Ili možeš reći: ’Da li to znači da ne verujete da postoji Stvoritelj, ili to znači da zbog velikog licemerstva koje ste videli u crkvama ne verujete u ono što one naučavaju?‘ Ako je ovo drugo posredi, možeš dodati: ’Postoji velika razlika između crkava hrišćanskog sveta i pravog hrišćanstva. Tačno je da su oni koji su se izjašnjavali kao hrišćani tlačili ljude, ali pravi hrišćani to svakako nisu radili. Pripadnici crkava hrišćanskog sveta vodili su ratove, ali pravi hrišćani nisu. Crkve hrišćanskog sveta nisu pružile ispravno moralno vođstvo, ali pravo hrišćanstvo jeste. Božja Reč, Biblija, ne podržava crkve hrišćanskog sveta. Ona ih u stvari osuđuje.‘

Druga mogućnost: ’Vodio sam zanimljive razgovore s nekima koji su razmišljali kao vi. Neki od njih su rekli da jednostavno ne mogu da veruju u Boga kad u svetu ima toliko zla i patnje. Da li i vi tako razmišljate? (Ako je odgovor potvrdan, upotrebi neke od informacija koje se nalaze na  strani 53, pod podnaslovom „Da li postojanje zla i patnje dokazuje da nema Boga?“)‘

’Ja verujem samo u ono što vidim, a Boga nikada nisam video‘

Možeš odgovoriti: ’Takvo gledište je danas sasvim uobičajeno. A za to ima i razloga. Živimo u svetu koji stavlja naglasak na materijalne stvari. Ali vi ste realna osoba, zar ne?‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Da li postoji nešto što ne možemo videti svojim očima ali ipak verujemo da to postoji zato što imamo čvrste razloge za to? Šta reći za vazduh koji udišemo? Osećamo čak i povetarac. Možemo reći da puni naša pluća, iako ga ne vidimo. Pošto vidimo rezultate njegovog delovanja, imamo dobar razlog da verujemo da postoji, zar ne?‘ (2) ’Isto tako, ne možemo videti silu teže. Ali kada nešto ispustimo iz ruku onda vidimo kako ta sila  funkcioniše. Ne vidimo mirise, ali ih naš nos oseća. Ne vidimo zvučne talase, ali ih naše uši otkrivaju. Dakle, verujemo u ono što ne vidimo — ukoliko imamo dobar razlog za to, zar ne?‘ (3) ’Da li postoje dokazi da nevidljivi Bog zaista postoji? (Upotrebi informacije koje se nalaze na  stranama 52, 53, pod podnaslovom „Da li postoje čvrsti razlozi za verovanje u Boga?“)‘

’Ja imam svoju predstavu o Bogu‘

Možeš odgovoriti: ’Drago mi je što sam naišao na osobu koja razmišlja o tom pitanju i koja veruje u Boga. Mogu li da vas pitam kako vi zamišljate Boga?‘ Zatim možeš dodati: ’Siguran sam da razumete koliko je važno da se ono u šta verujemo slaže sa onim što sam Bog kaže. Mogu li zato da vam pokažem jednu misao iz Biblije? (Ps. 83:18).‘