Datumi

Definicija: Datumima se obeležava vreme zbivanja nekog događaja. U Bibliji se datumi spominju u povezanosti sa životnim  vekom nekih osoba, razdobljem u kom su vladali neki vladari ili nekim drugim značajnim događajima. Ona sadrži kompletnu hronologiju koja seže sve do vremena stvaranja Adama. Biblijska hronologija takođe unapred ukazuje na vreme kada će se odigrati neki važni događaji koji su povezani sa ispunjenjem Božje namere. Gregorijanski kalendar koji je prihvaćen u većem delu sveta, počeo je da se koristi 1582. godine. U svetovnim izvorima ima neslaganja oko datuma koji se odnose na neke događaje iz drevne istorije. Međutim, neki ključni datumi, kao što su pad Vavilona 539. godine pre n. e. i povratak Judejaca iz zarobljeništva 537. pre n. e., dobro su utvrđeni (Jezd. 1:1-3). Kada se ti datumi koriste kao polazne tačke, događaji iz biblijske istorije mogu se izraziti prema današnjem kalendaru.

Da li su naučnici dokazali da ljudi postoje na Zemlji milionima godina, a ne samo nekoliko hiljada godina kako na to ukazuje Biblija?

Metode određivanja datuma koje naučnici koriste zasnovane su na pretpostavkama koje mogu biti korisne, ali često mogu voditi i do sasvim suprotnih rezultata. Zato se ti datumi stalno koriguju.

Izveštaj u jednom časopisu kaže sledeće: „’Ne mogu da verujem da sam pre samo godinu dana dao takvu izjavu.‘ To je rekao Ričard Liki kada je prošlog petka uveče održao govor pred otmenom publikom Kraljevskog instituta. Došao je do saznanja da je opšteprihvaćeno mišljenje koje je nedavno izneo na BBC-ju u svojoj emisiji koja se zvala Stvaranje čovečanstva, ’verovatno pogrešno u mnogim bitnim oblastima‘. On sada smatra da je najstariji čovekov predak znatno mlađi od 15-20 miliona godina koliko je ranije rekao pred televizijskim kamerama“ (New Scientist, 18. mart 1982, strana 695).

S vremenom se razvijaju nove metode određivanja datuma. Koliko su one pouzdane? Što se tiče jedne takve metode poznate kao termoluminescencija, u jednoj enciklopediji piše sledeće: „Određivanje datuma termoluminescencijom danas je više obeleženo nadom nego rezultatima“ (The New Encyclopædia Britannica, 1976, Macropædia, 5. tom, strana 509). Isto tako,  jedan časopis izveštava da je metodom racemizacije aminokiselina utvrđeno da je neki kostur star 70 000 godina, dok je metoda određivanja starosti pomoću radioaktivnih elemenata pokazala da je star samo 8 300 ili 9 000 godina (Science od 28. avgusta 1981, strana 1003).

U jednom časopisu se izveštava da fizičar Robert Džentri „smatra da svi datumi određeni metodom raspada radioaktivnih elemenata mogu biti pogrešni — i to ne samo za nekoliko godina, već za mnogo duža razdoblja“. Taj članak ističe da bi njegova otkrića mogla dovesti do zaključka da „čovek ne hoda Zemljom 3,6 miliona godina, već možda samo nekoliko hiljada godina“ (Popular Science od novembra 1979, strana 81).

Međutim, treba zapaziti da naučnici smatraju da Zemlja postoji mnogo duže nego što postoji čovek. Biblija ne protivreči tome.

Da li je starost ljudi pre Potopa, kako se navodi u Bibliji, merena istim godinama koje i mi danas koristimo?

Ako bismo smatrali da su te „godine“ isto što i naši meseci, onda bi to značilo da je Enos postao otac kada je imao sedam godina, i da je Kajinan dobio sina kada je imao samo pet godina (Post. 5:9, 12). Sasvim je jasno da je to nemoguće.

Detaljna hronologija koja je data u povezanosti s Potopom ukazuje koliko su tada trajali meseci i godine. Ako uporedimo stihove iz Postanka 7:11, 24 sa stihovima iz Postanka 8:3, 4 videćemo da je pet meseci (od sedamnaestog dana drugog meseca do sedamnaestog dana sedmog meseca) iznosilo 150 dana, to jest pet meseci od po 30 dana. Posebno se ukazuje na ’deseti mesec‘ i na razdoblja posle njega pre ulaska u narednu godinu (Post. 8:5, 6, 8, 10, 12-14). Po svemu sudeći, njihova godina se sastojala od 12 meseci sa po 30 dana. U to drevno doba, tačno određen lunarni kalendar periodično je prilagođavan dužini solarne godine, što se vidi iz činjenice da su Izraelci držali praznike u određeno doba godine određenog dana. Na taj način su  se praznici uvek održavali u odgovarajuće doba godine (Lev. 23:39).

Nemojmo zaboraviti da je Bog stvorio ljude da žive večno. Smrt je usledila zbog Adamovog greha (Post. 2:17; 3:17-19; Rimlj. 5:12). Oni koji su živeli pre Potopa bili su bliže savršenstvu nego mi danas, pa su zato i živeli mnogo duže. Ali niko od njih nije živeo duže od hiljadu godina.

Zašto Jehovini svedoci kažu da je Božje Kraljevstvo uspostavljeno 1914. godine?

Postoje dva pravca dokaza koji ukazuju na tu godinu: (1) biblijska hronologija i (2) događaji od 1914. koji potvrđuju ispunjenje proročanstava. Ovde ćemo se osvrnuti na hronologiju. Što se tiče ispunjenja proročanstava, vidi naslov „Poslednji dani“.

Pročitaj stihove iz Danila 4:1-17. Stihovi 20-37 pokazuju da se ovo proročanstvo ispunilo na Navuhodonosoru. Ali ono ima i veće ispunjenje. Na osnovu čega to znamo? Treći i sedamnaesti stih pokazuju da se u snu koji je Bog dao kralju Navuhodonosoru radi o Božjem Kraljevstvu i o tome da je Bog obećao da će ga dati „kome hoće“ čak i ’najnižem od ljudi‘. Celokupna Biblija pokazuje da Jehova ima nameru da njegov Sin, Isus Hrist, vlada nad čovečanstvom kao njegov predstavnik (Ps. 2:1-8; Dan. 7:13, 14; 1. Kor. 15:23-25; Otkr. 11:15; 12:10). Na osnovu biblijskog opisa Isusa možemo  zaključiti da je on zaista bio taj ’najniži od ljudi‘ (Fil. 2:7, 8; Mat. 11:28-30). Dakle, taj proročanski san ukazuje na vreme kada će Jehova svom Sinu dati vlast nad čovečanstvom.

Šta je trebalo da se dogodi u međuvremenu? Različiti oblici ljudskih vladavina, što je prikazano drvetom i njegovim panjem, imaće „srce životinjsko“ (Dan. 4:15, 16). Svetom su dominirale sile koje su ispoljavale osobine divljih zveri. U savremeno doba orao je obično simbol Sjedinjenih Američkih Država, lav je simbol Britanije, a zmaj Kine. I u Bibliji su divljim zverima simbolično predstavljene svetske sile, kao i čitav sistem ljudskih vlasti pod uticajem Satane (Dan. 7:2-8, 17, 23; 8:20-22; Otkr. 13:1, 2). Kao što je Isus rekao u proročanstvu o kraju sveta, Jerusalim će „gaziti neznabošci dok se ne završe vremena neznabožaca“ (Luka 21:24). Jerusalim je predstavljao Božje Kraljevstvo jer se za kraljeve koji su vladali u njemu govorilo da sede na „prestolu Jehovinog kraljevstva“ (1. Let. 28:4, 5; Mat. 5:34, 35). Dakle, različiti oblici paganskih vladavina, koje su predstavljene divljim zverima, ’gaziće‘ pravo Božjeg Kraljevstva da upravlja stvarima na zemlji, a same će biti pod vlašću Satane. (Uporedi s Lukom 4:5, 6.)

Koliko će dugo trajati takva vlast pre nego što Jehova da Kraljevstvo Isusu Hristu? U Danilu 4:16 kaže se da će trajati „sedam vremena“. Biblija pokazuje da se prilikom računanja proročanskog vremena dan računa kao godina (Jezek. 4:6; Br. 14:34). O koliko se „dana“ ovde radi? U Otkrivenju 11:2, 3 jasno se kaže da 42 meseca (tri i po godine) u tom proročanstvu iznosi 1 260 dana. Sedam godina iznosilo bi duplo više, to jest 2 520 dana. Ako računamo „dan za godinu“, dobijamo 2 520 godina.

Od kada se računa tih „sedam vremena“? Od kada su Vavilonci svrgnuli s prestola u Jerusalimu Sedekiju, poslednjeg kralja predodžbenog Božjeg Kraljevstva (Jezek. 21:25-27). Početkom oktobra 607. pre n. e., iščezli su poslednji tragovi Judejske vlasti. U to vreme je bio ubijen Godolija, koga su Vavilonci postavili nad Judinom zemljom, a ostatak naroda je pobegao  u Egipat (Jeremija, poglavlja 40-43). Pouzdana biblijska hronologija pokazuje da se to dogodilo 70 godina pre 537. pre n. e., godine kada su se Judejci vratili iz zarobljeništva, to jest početkom oktobra 607. pre n. e. (Jer. 29:10; Dan. 9:2; dodatne informacije nalaze se u knjizi „Da dođe Carstvo tvoje“, strane 186-189.)

Kako se dakle dolazi do 1914. godine? Ako računamo 2 520 godina od početka oktobra 607. pre n. e. to nas dovodi do početka oktobra 1914. n. e., kao što je prikazano u okviru.

RAČUNANJE „SEDAM VREMENA“

„Sedam vremena“ = 7 h 360 = 2 520 godina

Biblijsko „vreme“, to jest godina = 12 h 30 dana = 360 (Otkr. 11:2, 3; 12:6, 14).

U ispunjenju „sedam vremena“ jedan dan je jedna godina (Jezek. 4:6; Br. 14:34).

Od početka oktobra 607. pre n. e. do 31. decembra 607. pre n. e. = 1/4 godine

Od 1. januara 606. pre n. e. do 31. decembra 1. pre n. e. = 606 godina

Od 1. januara 1. n. e. do 31. decembra 1913. = 1913 godina

Od 1. januara 1914. do početka oktobra 1914. = 3/4 godine

Ukupno: 2 520 godina

Šta se tada dogodilo? Jehova je predao vlast nad čovečanstvom svom Sinu, Isusu Hristu, proslavljenom na nebesima (Dan. 7:13, 14).

Zašto onda na zemlji ima toliko zla? Posle Hristovog ustoličenja Satana i demoni bili su zbačeni s neba na zemlju (Otkr. 12:12). Hrist kao Kralj nije odmah uništio sve koji ne priznaju da Jehova ima pravo da vlada i koji ne prihvataju njega kao Mesiju. Kao što je i prorekao, trebalo je da se najpre propoveda po čitavom svetu (Mat. 24:14). To dovodi do razdvajanja ljudi iz svih naroda. Oni koji pokažu da su pravedni dobiće večni život, a zli će biti zauvek uništeni (Mat. 25:31-46). U međuvremenu, vladaće veoma teško stanje prorečeno kao „poslednji dani“. Kao što je objašnjeno pod naslovom „Poslednji dani“, ti događaji su jasno vidljivi od 1914. godine. Dogodiće se sve ono što je Isus prorekao, uključujući i ’veliku nevolju‘ u kojoj će ovaj zli svet nestati (Mat. 24:21, 22).

Kada će doći kraj ovog zlog sveta?

Isus je rekao: „O tom danu i času niko ne zna, ni nebeski anđeli ni Sin, nego samo Otac.“ Međutim, rekao je i sledeće: „Zaista, kažem vam, ovaj naraštaj neće proći dok se sve to ne dogodi“ (Mat. 24:36, 34).

Isto tako, posle opisa događaja koji će voditi do uspostavljanja Kraljevstva u rukama Isusa Hrista 1914. godine, u Otkrivenju 12:12 piše: „Veselite se, nebesa, i vi koji prebivate na njima! Teško vama, zemljo i more, jer je Đavo sišao k vama, veoma gnevan, znajući da ima malo vremena!“