Droga

Definicija: Droga se definiše na različite načine. Ovde ćemo govoriti o drogama u smislu neprehrambenih supstanci koje menjaju raspoloženje i koje s medicinskog stanovišta nisu neophodne, ali se koriste da bi se pobeglo od životnih problema, prepustilo sanjarenju ili da bi se postigao osećaj zadovoljstva ili ushićenja.

Da li Biblija zaista zabranjuje uzimanje droga radi zadovoljstva?

Biblija ne spominje supstance kao što su heroin, kokain, LSD, PCP (anđeoski prah), marihuana i duvan. Ali ona nam pruža smernice tako da znamo šta treba da radimo, a šta da izbegavamo da bismo ugodili Bogu. Slično tome, u Bibliji ne piše da nije dobro koristiti pištolj i ubiti nekoga, ali se zabranjuje ubistvo.

Luka 10:25-27: „’Šta treba da radim da bih nasledio večni život?‘... ’„Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svom svojom snagom i svim svojim umom“, i „svog bližnjeg kao samog sebe.“‘“ (Da li neko zaista voli Boga svom dušom i svim umom ako radi nešto što mu nepotrebno skraćuje život i zamagljuje um? Da li pokazuje ljubav prema bližnjima ako krade da bi finansirao takvu naviku?)

2. Kor. 7:1: „Pošto imamo ta obećanja [da nam je Jehova Bog i Otac], voljeni, očistimo se od svake prljavštine tela i duha, i usavršavajmo se u svetosti u strahu pred Bogom.“ (Ali možemo li očekivati Božje priznanje ako nečim namerno prljamo svoje telo?)

Titu 2:11, 12: „Pokazala [se] Božja nezaslužena dobrota koja donosi spasenje svim vrstama ljudi. Poučila nas je da se odreknemo bezbožnosti i svetskih želja i da razborito, pravedno i odano Bogu živimo usred ovog sadašnjeg sveta.“ (Da li je korišćenje droga koje umanjuju sposobnost rasuđivanja ili dovode do toga da osoba ne može da se kontroliše u skladu sa ovim savetom?)

Gal. 5:19-21: „Dela tela su očigledna. To su... bavljenje spiritizmom... razuzdane gozbe i tome slično... Oni  koji tako nešto čine neće naslediti Božje kraljevstvo.“ (Doslovno značenje grčke reči farmakia, koja je ovde prevedena kao „bavljenje spiritizmom“, jeste „upotreba droge“. U jednom rečniku, o ovoj grčkoj reči piše sledeće: „Prilikom vračanja, upotreba droga, slabih ili jačih, obično je bila propraćena bajanjem i prizivanjem okultnih sila uz upotrebu raznih talismana, amajlija i tako dalje, navodno napravljenih da zaštite osobu od uticaja demona, ali je njihova svrha u stvari bila da tajanstvene sposobnosti i moći vračara ostave utisak na tu osobu“ [An Expository Dictionary of New Testament Words, V. E. Vajn, London 1940, 4. tom, strane 51, 52]. Slično tome, i danas se mnogi koji koriste drogu bave spiritizmom ili su u kontaktu sa onima koji to rade, zato što su osobe kojima je prazan um i koje imaju halucinacije lak plen demona. Uporedi s Lukom 11:24-26.)

Titu 3:1: „Podsećaj ih da budu podložni i pokorni vlastima i vladarima.“ (U mnogim zemljama posedovanje ili korišćenje nekih droga predstavlja kršenje zakona.)

Pošto neke droge pomažu osobi da se dobro oseća, da li su one zaista tako štetne?

2. Tim. 3:1-5: „U poslednjim danima nastaće naročito teška vremena. Jer ljudi će... više [voleti] užitke nego Boga... Takvih se kloni.“ (Biblija jasno upozorava da nije dobro težiti za užicima do te mere da zanemarimo primenjivanje pravednih načela iz Božje Reči i da izgubimo Božju naklonost.)

Neki NARKOTICI ublažavaju bolove i stvaraju osećaj zadovoljstva, ali u isto vreme stvaraju zavisnost i u prekomernim dozama izazivaju smrt. Udisanje RASTVORLJIVIH SUPSTANCI može stvoriti osećaj uzbuđenja, ali takođe dovodi do nejasnog govora, poremećaja vida, gubitka kontrole mišića i do nepovratnog oštećenja mozga, jetre i bubrega. HALUCINOGENE droge stvaraju osećaj euforije i naizgled otklanjaju umor, ali takođe uzrokuju poremećaj percepcije razdaljine, smanjuju sposobnost logičnog razmišljanja, mogu uzrokovati nepovratnu promenu ličnosti i dovesti do razvijanja sklonosti ka ubistvu i samoubistvu.

 Da li je marihuana bezopasna? Neki doktori kažu da jeste

Dejvid Pauelson, bivši načelnik psihijatrije na klinici Kauel Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, u jednom periodu se zalagao da se upotreba marihuane legalizuje. Kasnije, kada je sakupljeno više dokaza napisao je sledeće: „Sada smatram da je marihuana najopasnija droga protiv koje se moramo boriti: 1. Ona u početku zavara čoveka. Korisnik ima utisak da se dobro oseća i ne može osetiti koliko slabe njegovi mentalni i fiziološki procesi. 2. Neprekidna upotreba dovodi do deluzija. Nakon jedne do tri godine neprekidne upotrebe, počinju da preovladavaju patološki procesi razmišljanja“ (Executive Health Report, oktobar 1977, strana 8).

Dr Robert L. Dupont, bivši direktor Nacionalnog instituta za borbu protiv narkomanije u Sjedinjenim Državama, koji je ranije govorio da je opasnost od marihuane minimalna, kasnije je rekao sledeće: „Pravi problem je opasnost po zdravlje koju sa sobom nosi ova epidemija [korišćenja marihuane među mladima], i to najmanje dve vrste opasnosti. Prva se ogleda u posledicama intoksikacije, koje se kreću u rasponu od rizičnog uticaja na upravljanje automobilom do totalne nezainteresovanosti. Druga vrsta opasnosti je isključivo fizička. Ovde se problemi među korisnicima marihuane kreću u rasponu od hroničnog bronhitisa do ozbiljnih poremećaja hormona, oštećenja imunološkog sistema, pa čak i pojave raka“ (Gazette, Montreal, 22. mart 1979, strana 9).

U jednom časopisu nalaze se sledeće pojedinosti: „Redovno pušenje marihuane s vremenom dovodi do širenja prostora između nervnih završetaka u mozgu koji su neophodni za odvijanje vitalnih funkcija kao što su pamćenje, emocije i ponašanje. Da bi vršili svoje funkcije, nervi moraju ostvariti međusobne veze.“ Zatim se u istom članku iznose rezultati istraživanja na životinjama: „Najveće posledice pojavile su se u septalnom delu koji je povezan sa emocijama, hipokampusu koji je zadužen za pamćenje i amigdaloidnom delu mozga koji je odgovoran za ponašanje“ (Science Digest, mart 1981, strana 104).

 Da li je marihuana opasnija od alkohola?

Alkohol je hrana i telo ga koristi za stvaranje energije; suvišne materije se izbacuju iz organizma. Međutim, jedan psihofarmakolog je rekao: „Marihuana je veoma jaka droga i najveća greška koju pravimo jeste to što je upoređujemo sa alkoholom.“ „Molekuli aktivne supstance THC [u marihuani] 10 000 puta su jači od molekula alkohola što se tiče njihove sposobnosti da proizvedu blagu intoksikaciju... THC se polako odstranjuje iz tela, i potrebni su meseci da se telo oporavi od posledica“ (Executive Health Report, oktobar 1977, strana 3). Stvoritelj zna kako nas je stvorio, i njegova Reč dozvoljava umerenu upotrebu alkoholnih pića (Ps. 104:15; 1. Tim. 5:23). Ali on takođe snažno osuđuje neumereno konzumiranje alkohola, baš kao što osuđuje i proždrljivost (Posl. 23:20, 21; 1. Kor. 6:9, 10).

Zašto Jehovini svedoci smatraju da je pušenje duvana ozbiljan prestup?

Time se pokazuje nepoštovanje dara života

Dela 17:24, 25: „Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu... daje svima život i dah i sve.“

„Ima mnogo dokaza da pušenje skraćuje život; ta uzročna povezanost je čvrsto potvrđena, kao i sve drugo u medicini“ (Science 80, septembar/oktobar, strana 42).

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, „svake godine četiri miliona ljudi umire zbog bolesti povezanih s korišćenjem duvana, što predstavlja jedan smrtni slučaj na svakih osam sekundi“. U tom istom izveštaju dalje se kaže: „Od 1950. do 2000. godine, samo u razvijenim zemljama duvan je ubio više od 60 miliona ljudi, to jest više ljudi nego što ih je izginulo u Drugom svetskom ratu“ (Svetska zdravstvena organizacija, bilten br. 221, april 1999).

Bivši američki ministar zdravlja, obrazovanja i socijalne zaštite, Džozef Kalifano, rekao je sledeće: „Danas se bez sumnje može reći da je pušenje zaista lagano samoubistvo“ (Scholastic Science World, 20. mart 1980, strana 13).

 To nije u skladu sa onim što Bog traži od hrišćana

Rimlj. 12:1: „Zato vas, braćo, usrdno molim Božjom samilošću da svoja tela date kao žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, da služite Bogu koristeći svoj razum.“

Ministar zdravlja SAD, K. Everet Kup, rekao je: „Sasvim je jasno da je pušenje cigareta glavni uzrok smrti u našem društvu koji se može sprečiti“ (The New York Times, 23. februar 1982, strana A1). „Medicinska istraživanja pokazuju da je... očekivani životni vek pušača tri do četiri godine manji nego kod nepušača. Očekivani životni vek teškog pušača — osobe koja puši dve ili više paklica cigareta na dan — može biti i do osam godina kraći nego kod nepušača“ (The World Book Encyclopedia, 1984, 17. tom, strana 430). Da li bi bilo prikladno da neko svoj život posveti službi Bogu, a da zatim taj život polako uništava?

„Pušenje toliko štetno utiče, naročito na srce i pluća, da drugi aspekti preventivne medicine postaju sasvim beznačajni ukoliko osoba puši“ (Novinska služba Univerziteta u Južnoj Kaliforniji, 18. februar 1982). „Pušenje je verovatno najveći uzročnik lošeg zdravlja u svetu koji se može sprečiti“ (Dr H. Maler, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, u časopisu World Health, februar/mart 1980, strana 3). Da li bi bilo u redu da neko posveti svoj život svetoj službi Bogu, a da zatim namerno uništava svoje zdravlje?

Pušenje je u suprotnosti s Božjim zahtevom da volimo bližnje

Jak. 2:8: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe.“ (Uporedi s Matejem 7:12.)

„Nedavno istraživanje je... otkrilo da su žene nepušači čiji je suprug pušio umirale u proseku četiri godine pre nego žene nepušači čiji je muž takođe bio nepušač“ (The New York Times, 22. novembar 1978, strana C5). „Pušenje tokom trudnoće može prouzrokovati urođene mane koje su toliko ozbiljne da fetus umire, ili umire beba ubrzo nakon rođenja“ (Family Health, maj 1979, strana 8). Takvo bezosećajno postupanje članova  porodice jasno pokazuje da ne postupaju kao hrišćani. (Uporedi s 1. Timoteju 5:8.)

„Istraživanja su pokazala da dok prosečan pušač puši cigaretu samo kratko vreme koliko je ona zapaljena, nepušač je prisiljen da udiše skoro istu količinu ugljen-monoksida, katrana i nikotina kao aktivni pušač koji sedi pored njega“ (Today’s Health, april 1972, strana 39). Osoba koja je tako bezosećajna prema drugim ljudima pokazuje da ne voli ni Boga. (Vidi 1. Jovanovu 4:20.)

Zašto je Bog stvorio biljke od kojih se dobija droga ako je neispravno da ih koristimo?

Ono što se zloupotrebljava obično se može koristiti i u dobre svrhe. Tako je s reproduktivnim sposobnostima čoveka. Isto je i s vinom. Marihuana se dobija od osušenih listova i cvetova konoplje, od koje se dobijaju korisna vlakna za pravljenje uža i odeće. Lišće duvana, koje pušači zloupotrebljavaju, koristi se u proizvodnji dezinfekcionih sredstava i insekticida. Što se tiče zemljinog bogatstva, još mnogo toga treba naučiti o tome kako se može korisno upotrebiti. Čak je i korov koristan jer sprečava eroziju tla i stvara zaštitni sloj tamo gde se zemljište ne obrađuje.

Šta osoba može učiniti ako je bezuspešno pokušavala da prestane da puši ili koristi drogu?

Kao prvo, proučavanje Biblije i duboko razmišljanje o onome što saznaš iz nje pomoći će ti da razviješ jaku želju da ugodiš Bogu i da živiš u njegovom pravednom novom svetu. Ako mu se približiš, on će se približiti tebi i pružiće ti potrebnu pomoć (Jak. 4:8).

Veoma je važno da si uveren da su to zaista loše navike i da ih iz dubine srca mrziš (Ps. 97:10). To možeš postići tako što ćeš razmotriti činjenice koje su iznete u ovom delu knjige i razmišljati o njima, i tako što se nećeš usredsrediti na privremeno zadovoljstvo koje te navike mogu doneti, već na ono čime možeš ugoditi Bogu i na strašne posledice koje sa sobom nose te navike.

 Ukoliko osetiš veliku želju da pušiš ili da uzmeš neku drugu drogu, usrdno se moli Bogu za pomoć (Luka 11:9, 13; uporedi s Filipljanima 4:13). Učini to odmah. Takođe, uzmi Bibliju i naglas čitaj iz nje, ili razgovaraj s nekim zrelim hrišćaninom. Reci mu kroz šta prolaziš i zamoli ga da ti pomogne.