Duh

Definicija: Hebrejska reč ruah i grčka reč pnevma, koje se često prevode kao „duh“, imaju više značenja. Sva ona ukazuju na nešto nevidljivo ljudskim očima i na silu koja je aktivna ili je u pokretu. Ta hebrejska i grčka reč ukazuju na (1) vetar, (2) aktivnu životnu silu u zemaljskim stvorenjima, (3) pokretačku silu koja potiče iz figurativnog srca čoveka i navodi ga da nešto kaže ili učini, (4) nadahnute izjave koje potiču iz nevidljivog izvora, (5) duhovne osobe i (6) silu kojom se Bog služi, to jest sveti duh. Ovde ćemo razmotriti neka od ovih značenja u povezanosti s pitanjima koja se mogu pojaviti u službi propovedanja.

Šta je sveti duh?

Upoređivanje biblijskih stihova koji ukazuju na sveti duh pokazuje da se za njega kaže da može ’ispuniti‘ ljude, da oni mogu biti ’kršteni‘ tim duhom i da mogu biti ’pomazani‘ njime (Luka 1:41; Mat. 3:11; Dela 10:38). Nijedan od ovih izraza ne bi bio primeren ukoliko bi sveti duh bio osoba.

Isus je sveti duh označio i kao „pomoćnika“ (grčki: parakletos) i rekao je da će taj pomoćnik ’poučavati‘, „posvedočiti“, „govoriti“ i ’čuti‘ (Jov. 14:16, 17, 26; 15:26; 16:13). Nije neobično da se u Svetom pismu nešto personifikuje. Na primer, kaže se da mudrost ima ’decu‘ (Luka 7:35). Za greh i smrt se kaže da ’kraljuju‘ (Rimlj. 5:14, 21). Iako se u nekim stihovima kaže da je duh „govorio“, na osnovu drugih stihova je očigledno da se to događalo preko anđela ili ljudi (Dela 4:24, 25; 28:25; Mat. 10:19, 20; uporedi Dela apostolska 20:23 sa  21:10, 11). U 1. Jovanovoj 5:6-8 se kaže da „svedoči“ ne samo duh već i „voda i krv“. Dakle, nijedan od izraza koji se nalaze u ovim stihovima ne dokazuje da je sveti duh osoba.

Ispravan odgovor na pitanje šta je sveti duh mora se uklopiti u sve stihove koji govore o tom duhu. Imajući to u vidu logično je zaključiti da je sveti duh sila kojom se Bog služi. To nije osoba već moćna sila koja potiče od samog Boga da bi izvršila njegovu svetu volju (Ps. 104:30; 2. Petr. 1:21; Dela 4:31).

Vidi i stranu 391, pod naslovom „Trojstvo“.

 Na osnovu čega se može zaključiti da neko zaista ima sveti duh?

Luka 4:18, 31-35: „[Isus je čitao iz svitka proroka Isaije:] ’Jehovin duh je na meni, jer me je Bog pomazao da objavim dobru vest‘... Zatim je otišao u Kapernaum, grad u Galileji. I poučavao ih je na sabat, a oni su bili zadivljeni njegovim učenjem, jer je govorio kao onaj koji ima autoritet od Boga. A u sinagogi je bio jedan čovek opsednut duhom, nečistim demonom. I povikao je na sav glas... Isus ga je prekorio: ’Umukni i izađi iz njega!‘ Tada je demon pred njima oborio čoveka i izašao iz njega, a da mu nije naudio.“ (Na osnovu čega se moglo zaključiti da je Isus imao Božji duh? Izveštaj ne kaže da je on drhtao, vikao ili da je pao u vatru, već kaže da je govorio kao onaj koji ima autoritet. Vredno je zapaziti da je tom prilikom demonski duh učinio da čovek viče i da padne na zemlju.)

U Delima apostolskim 1:8 kaže se da će Isusovi sledbenici svedočiti o njemu kad budu primili sveti duh. Prema izveštaju iz Dela apostolskih 2:1-11, kada su Isusovi sledbenici primili taj duh, posmatrači su bili impresionirani činjenicom da svi ti Galilejci govore o veličanstvenim Božjim delima na jezicima koje su razumeli mnogi od prisutnih stranaca. U izveštaju se ne kaže da je među onima koji su primili taj duh bilo nekih izliva osećanja.

Vredno je zapaziti da je Jelisaveta primila sveti duh i „na sav glas uzviknula“ kada je izrazila  dobrodošlicu svojoj rođaki, a ne na nekom verskom skupu (Luka 1:41, 42). Prema izveštaju iz Dela apostolskih 4:31, kada su učenici primili sveti duh zatreslo se mesto na kome su bili okupljeni, ali sveti duh nije prouzrokovao da se učenici tresu ili da se bacaju po zemlji, već je prouzrokovao da ’odvažno govore Božju reč‘. Isto tako i danas, ako neko odvažno govori Božju reč i ako revno učestvuje u delu propovedanja, to pruža dokaz da ta osoba ima sveti duh.

Gal. 5:22, 23: „Plod duha je: ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje.“ (Kada želimo da nađemo ljude koji zaista imaju Božji duh, kod njih treba da uočimo taj plod, a ne izlive religioznih osećanja.)

Da li sposobnost da neko s velikim ushićenjem govori jezik koji nikada ranije nije učio dokazuje da ima Božji duh?

Vidi naslov „Govorenje jezicima“.

Da li se čudotvorna isceljenja danas obavljaju posredstvom Božjeg duha?

Vidi naslov „Lečenje“.

Ko je kršten svetim duhom?

Vidi stranu 192, pod naslovom „Krštenje“, kao i naslov „Ponovno rođenje“.

Da li postoji duhovni deo čoveka koji nastavlja da živi posle smrti tela?

Jezek. 18:4: „Duša koja greši, ona će umreti.“ (U ovom stihu i DK i Ba prevode hebrejsku reč nefeš kao „duša“, čime u stvari kažu da duša umire. Neki prevodi koji u drugim stihovima reč nefeš prevode kao „duša“, u ovom stihu koriste izraze „čovek“ ili „osoba“. Prema tome, nefeš, to jest duša, jeste sama osoba, a ne neki nematerijalni deo koji nastavlja da živi kada telo umre.) (Daljnje pojedinosti možeš naći pod naslovom „Duša“.)

 Ps. 146:4: „Duh njegov izađe iz njega, i on se u prah vraća, tog dana propadnu sve misli njegove.“ (Hebrejska reč koja je ovde prevedena kao „duh“ jeste izvedenica od reči ruah. Neki prevodioci je prevode kao „dah“. Kada taj ruah, to jest aktivna životna sila, napusti telo, nestaju sve čovekove misli; one ne nastavljaju da postoje u nekom drugom području.)

Prop. 3:19-21: „Kakav je kraj sinovima ljudskim, takav je kraj i životinjama — svima je isti kraj. Kako umiru oni, tako umiru i one. I svi imaju isti duh, pa čovek nije bolji od životinje, jer je sve ispraznost. Svi idu na isto mesto. Svi su od praha postali i svi se u prah vraćaju. Ko zna da li duh sinova ljudskih uzlazi gore, a duh životinja silazi dole u zemlju?“ (Pošto su ljudi nasledili od Adama greh i smrt, svi umiru i vraćaju se u prah, baš kao i životinje. Ali da li svaki čovek poseduje neki duh koji nastavlja da živi kao razumna osoba kad prestanu sve životne funkcije tela? Ne. U 19. stihu se kaže da i ljudi i životinje „imaju isti duh“. Niko ne može samo na osnovu posmatranja merodavno odgovoriti na pitanje koje je u vezi s duhom postavljeno u 21. stihu. Ali Božja reč kaže da ljudi prilikom rođenja ne dobijaju ništa što ih u trenutku smrti čini boljima od životinja. Međutim, zbog svog milosrđa Bog je preko Hrista pružio ljudima koji iskazuju veru, a ne životinjama, mogućnost da žive večno. Mnogima će to biti omogućeno posredstvom uskrsenja, kada ih aktivna životna sila koja potiče od Boga bude ponovo oživela.)

Luka 23:46: „Isus je povikao iz sveg glasa: ’Oče, u tvoje ruke poveravam svoj duh [grčki: pnevma]!‘ Kad je to rekao, izdahnuo je.“ (Zapazi da se kaže da je Isus izdahnuo. Kada je njegov duh izašao, on nije bio na putu za nebo. Isus je bio uskrsnut tek trećeg dana nakon smrti. A zatim, kao što to pokazuje izveštaj iz Dela apostolskih 1:3, 9, tek posle 40 dana uzašao je na nebo. Šta onda znače Isusove reči koje je izrekao kada je umirao? On je time rekao da je svestan toga da kada umre njegov budući život u potpunosti zavisi od Boga. Još neki komentari u vezi sa izrazom ’duh se vraća Bogu‘ nalaze se na strani 106, pod naslovom „Duša“.)

 Ako neko kaže:

’Da li vi imate sveti duh?‘

Možeš odgovoriti: ’To što smo danas na vašim vratima je dokaz da ga imamo (Dela 2:17, 18).‘

Ili možeš reći: ’To je ono što mi pomaže da učestvujem u propovedanju. Ali primetio sam da postoje razna gledišta o tome kako se može prepoznati da li neko zaista ima Božji duh. Šta bi po vama bio dokaz za to?‘ Zatim možeš dodati: (Porazgovaraj o nekim informacijama koje se nalaze na  stranama 97, 98.)