Evolucija

Definicija: Organska evolucija je nauka prema kojoj se prvi živi organizam razvio iz beživotne materije. Zatim se, kako ta nauka tvrdi, taj organizam razmnožavao i postepeno prelazio u različite oblike života, dok na kraju nije proizveo sve oblike biljaka i životinja koje su ikada postojale na našoj planeti. Smatra se da se sve to dešavalo bez natprirodne intervencije Stvoritelja. Neki pokušavaju da spoje verovanje u Boga sa evolucijom i kažu da je Bog stvarao svet pomoću evolucije, da je stvorio prve primitivne oblike života, a da su se zatim viši oblici života, uključujući i čoveka, razvili putem evolucije. Nije biblijsko učenje.

 Da li je evolucija zaista naučno tačna?

„Naučni metod“ obuhvata sledeće: Posmatranje onoga što se dešava; na osnovu posmatranja oblikuje se teorija koja bi mogla biti tačna; teorija se ispituje daljnjim posmatranjem i eksperimentima; i na kraju se posmatra da li će se ispuniti predviđanja koja se zasnivaju na toj teoriji. Da li oni koji veruju u evoluciju i zastupaju je slede tu metodu?

Astronom Robert Džastrou kaže: „Na svoju žalost [naučnici] nemaju konkretan odgovor, jer hemičari nikada nisu uspeli da eksperimentalnim putem stvore život iz nežive materije. Naučnici ne znaju kako se to dogodilo“ (The Enchanted Loom: Mind in the Universe, Njujork, 1981, strana 19).

Evolucionista Loren Ajzelej rekao je sledeće: „Nauka je prekoravala teologe što se oslanjaju na mitove i  čuda, a sada se i ona sama našla u nezavidnom položaju jer mora stvoriti sopstvenu mitologiju; naime, da se ono što se danas, uprkos mnogobrojnim pokušajima, ne može dokazati eksperimentima u stvari događalo u dalekoj prošlosti“ (The Immense Journey, Njujork, 1957, strana 199).

U jednom časopisu piše sledeće: „Sve više naučnika, od kojih sve veći broj čine evolucionisti... tvrdi da Darvinova teorija evolucije uopšte nije prava naučna teorija... Mnogi od ovih kritičara su vrhunski umovi“ (New Scientist, 25. jun 1981, strana 828).

Fizičar H. S. Lipson je rekao: „Jedino prihvatljivo objašnjenje je stvaranje. Znam da je to za fizičare anatema, kao što je i za mene, ali ne smemo odbaciti neku teoriju koja nam se ne dopada ukoliko je eksperimentalni dokazi podupiru“ (kurziv naš; Physics Bulletin, 1980, 31. tom, strana 138).

  Da li postoji saglasnost među onima koji zastupaju evoluciju? Kako to utiče na tvoje mišljenje o onome što oni naučavaju?

U uvodu Darvinove knjige Postanak vrsta koja je izašla na stogodišnjicu prvog izdanja (u Londonu 1956) piše sledeće: „Koliko znamo, među biolozima postoji veliko neslaganje u mišljenjima, ne samo oko uzroka evolucije već i oko samog procesa. To neslaganje postoji zato što dokazi nisu zadovoljavajući i ne ostavljaju prostora ni za kakav siguran zaključak. Zato je ispravno i prikladno skrenuti pažnju nenaučnog čitalaštva na ta neslaganja oko evolucije“ (V. R. Tompson, tadašnji direktor Komonvelškog instituta za biološku kontrolu, Otava, Kanada).

„Sto godina posle Darvinove smrti nemamo ni najmanju dokazivu ili uverljivu predstavu o tome kako se evolucija zaista odigrala — a proteklih godina to je vodilo do čitavog niza sukoba povodom tog pitanja... Među samim evolucionistima vlada skoro otvoreni rat, i pri tom se pojavljuju razne [evolucione] sekte koje se zalažu za neke nove izmene“ (K. Buker  [novinar londonskog časopisa Times], The Star, Johanesburg, 20. april 1982, strana 19).

U naučnom časopisu Discover pisalo je: „Evolucija... je meta napada ne samo konzervativnih hrišćana, već je dovode u pitanje i uvaženi naučnici. Među paleontolozima, naučnicima koji proučavaju fosilne zapise, ima sve više razilaženja u mišljenjima“ (oktobar 1980, strana 88).

 Kakvo gledište podupiru fosilni zapisi?

Darvin je priznao sledeće: „Ako su brojne vrste... zaista započele život u isto vreme, ta činjenica bi bila pogubna za teoriju evolucije“ (The Origin of Species, Njujork, 1902, drugi deo, strana 83). Da li dokazi ukazuju na to da su „brojne vrste“ nastale u isto vreme ili su se postepeno razvijale, kao što to tvrdi teorija evolucije?

Da li je pronađeno dovoljno fosila da bi se mogao izvući pouzdan zaključak?

Naučnik Porter Kir sa Instituta Smitsonijan kaže: „U muzejima širom sveta ima na stotine miliona fosila koji su popisani i identifikovani“ (New Scientist, 15. januar 1981, strana 129). U jednoj knjizi još piše: „Paleontolozi nam uz pomoć fosila sada mogu pružiti izvanrednu sliku života u prošlosti“ (Guide to Earth History, Njujork, 1956, Ričard Karington, mentorsko izdanje, strana 48).

Šta fosilni zapisi u stvari dokazuju?

U Biltenu Fildovog prirodnjačkog muzeja u Čikagu, istaknuto je sledeće: „Darvinova teorija [evolucije] oduvek je bila usko povezana s fosilnim dokazima, i većina ljudi verovatno pretpostavlja da su fosili veoma važan deo dokaznog materijala u prilog Darvinovom tumačenju porekla života. Nažalost, to nije sasvim tačno... geološki zapis ni tada nije pružao, a ni sada ne pruža dokaz o postepenom lancu progresivne evolucije“ (januar 1979, 50. tom, br. 1, strane 22, 23).

 U jednoj publikaciji piše: „Počev od kambrijuma, pa u narednih otprilike 10 miliona godina, sve glavne grupe beskičmenjaka prvi put su se pojavile u najspektakularnijoj raznolikosti koja je ikada zabeležena na našoj planeti“ (A View of Life, Kalifornija, 1981, Salvador E. Lurija, Stiven Džej Guld, Sem Singer, strana 649).

Paleontolog Alfred Romer napisao je sledeće: „Ispod njega [kambrijuma] postoji ogroman sloj sedimenata u kojem bi se očekivalo da budu pronađeni preci životnih oblika iz perioda kambrijuma. Ali nismo ih našli. U tim starijim slojevima skoro da nema dokaza o postojanju života, i moglo bi se s pravom reći da je opšta slika u skladu s predstavom o posebnom stvaranju na početku kambrijuma“ (Natural History, oktobar 1959, strana 467).

Zoolog Harold Kofin kaže: „Ukoliko je tačno da su se jednostavni oblici života postepeno razvili u složene, trebalo bi pronaći pretke ovih potpuno razvijenih živih bića iz kambrijuma. Ali oni nisu nađeni i naučnici priznaju da su mali izgledi da uopšte budu pronađeni. Na temelju tih činjenica i na temelju onoga što se stvarno može pronaći u tlu, teorija o iznenadnom činu stvaranja kojim su nastali glavni oblici života najbolje se uklapa“ (Liberty, septembar/oktobar 1975, strana 12).

Karl Segan je u svojoj knjizi iskreno rekao: „Fosilni dokazi bi mogli da budu u skladu s predstavom o Velikom Stvoritelju“ (Cosmos, Njujork, 1980, strana 29).

Da li je moguće da se proces evolucije odigrao kao posledica mutacija, to jest iznenadnih drastičnih promena u genima?

U jednom časopisu stoji sledeće: „Evolucionistički revizionisti smatraju da su mutacije u glavnim regulatornim genima upravo onaj zamajac koji je potreban njihovoj naprednoj teoriji“. Međutim, taj isti časopis takođe citira britanskog zoologa Kolina Patersona kako kaže: „Može se spekulisati. Ne znamo ništa o tim glavnim regulatornim genima“ (Science Digest,  februar 1982, strana 92). Drugim rečima, nema dokaza koji bi poduprli tu teoriju.

U jednoj enciklopediji piše: „Činjenica da većina mutacija štetno deluje na organizam teško se može uskladiti s mišljenjem da su mutacije temelj evolucije. Mutanti koji su prikazani u udžbenicima iz biologije zapravo su nakaze i čudovišta, pa izgleda da su mutacije destruktivni, a ne konstruktivni procesi“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 10. tom, strana 742).

Šta reći o prikazima čovekolikih majmuna u udžbenicima, enciklopedijama i muzejima?

„Telo i dlaka na takvim rekonstrukcijama proizvod su mašte... O karakteristikama bilo kog preistorijskog čoveka, kao što su boja kože, zatim boja, oblik i raspored dlake, izgled tela i crte lica, ne znamo apsolutno ništa“ (The Biology of Race, Njujork 1971, Džejms C. King, strane 135, 151).

„Ogromna većina umetničkih prikaza zasniva se više na mašti nego na dokazima... Umetnici moraju stvoriti nešto između majmuna i ljudskog bića; što je primerak stariji, to ga prikazuju sličnijim majmunu“ (Science Digest, april 1981, strana 41).

„Baš kao što polako shvatamo da primitivni ljudi nisu bezuslovno bili divljaci, tako moramo shvatiti da prvi ljudi iz ledenog doba nisu bili ni brutalne zveri ni polumajmuni ni kreteni. Zato svi pokušaji da se rekonstruiše izgled neandertalca ili čak pekinškog čoveka predstavljaju neopisivu glupost“ (Man, God and Magic, Njujork 1961, Ajvar Lisner, strana 304).

Zar udžbenici ne predstavljaju evoluciju kao činjenicu?

„Mnogi naučnici su podlegli iskušenju da budu dogmatični... uvek iznova se pitanje porekla vrsta predstavlja kao utvrđena činjenica. Ali to je veoma daleko od istine... Međutim, ta tendencija i dalje postoji i ne čini uslugu nauci“ (The Guardian, London, Engleska, 4. decembar 1980, strana 15).

 Da li je razumno verovati da je sve na našoj planeti stvoreno za šest dana?

Neke religiozne grupe naučavaju da je Bog sve stvorio za šest dana od 24 sata. Ali Biblija ne kaže tako.

U Postanku 1:3-31 saznajemo kako je Bog već postojeću planetu pripremao da postane čovekovo prebivalište. Tu se kaže da je to učinio za šest dana, ali se ne kaže da su to bili dani od 24 sata. Nije neobično da se izraz „dan“ odnosi na životni vek ili godine života, kao što to objašnjava Rečnik Matice srpske. Tako se i u Bibliji izraz „dan“ često odnosi na duže vremensko razdoblje. (Uporedi sa 2. Petrovom 3:8.) Dakle, razumno je zaključiti da su ’dani‘ iz prvog poglavlja Postanka trajali hiljade godina.

Dodatne informacije nalaze se na strani 381.

Ako neko kaže:

’Ja verujem u evoluciju‘

Možeš odgovoriti: ’Da li verujete da je Bog imao barem neki udeo u tome ili smatrate da je od samog početka razvoj života bio isključivo pitanje slučajnosti? (Zatim nastavi razgovor na osnovu onoga što osoba kaže.)‘

Ili možeš reći: ’Ne bi bilo logično odbaciti nešto što je dokazano kao naučna činjenica, zar ne?... Ovde su navedene neke zanimljive izjave naučnika o toj temi. (Koristi informacije koje se nalaze na  stranama 108, 109, pod podnaslovom „Da li je evolucija zaista naučno tačna?“ ili na  stranama 109, 110, pod podnaslovom „Da li postoji saglasnost među onima koji zastupaju evoluciju?...“)‘

Druga mogućnost: ’Ako za nešto postoje čvrsti dokazi, onda bi trebalo da svi verujemo u to, zar ne?... Sećam se svojih školskih udžbenika u kojima su bile prikazane slike nekih fosila kako bi se dokazala evolucija. Ali od tada sam pročitao veoma zanimljive izjave naučnika u vezi s fosilnim zapisima. Ovde su neki od njih. (Koristi informacije na  stranama 110, 111, pod podnaslovom „Kakvo gledište podupiru fosilni zapisi?“)‘

 Dodatni predlog: ’Da li sam u pravu ako zaključim da ste vi osoba koja prihvata život onakvim kakav jeste?... I ja sam takav.‘ Zatim možeš dodati: ’Ako bih u prirodi naišao na kuću napravljenu od drveta i kamena, bilo bi mi očigledno da je neko pre mene bio tu i sagradio je, zar ne?... A da li bi onda bilo logično da zaključim da se cveće koje raste oko kuće našlo tu sasvim slučajno? Ako bih tako nešto pomislio onda bih morao da malo bolje pogledam da bih zapazio koliko je to stvarstvo komplikovano, jer znam da je osnovna istina da tamo gde je stvarstvo mora postojati i stvoritelj. To je ono što nam Biblija kaže u Jevrejima 3:4.‘

Ili možeš reći (starijoj osobi): ’Jedna od osnovnih postavki evolucije jeste ta da ona doprinosi razvoju čoveka i njegovom napretku do današnjeg dana, zar ne?‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Vi ste osoba koja ima životnog iskustva. Da li se sećate kako je bilo kad ste bili dete? Da li je bilo toliko kriminala kao danas?... Da li ste uvek morali da zaključavate vrata?... Da li biste rekli da su se tada ljudi više interesovali za druge, i za starije, nego što to danas čine?... Dakle, dok na polju tehnologije imamo veliki napredak, izgleda da ljudi gube neke od najvrednijih osobina. Zašto je to tako?‘ (2) ’Smatram da se realnost života koju danas vidimo slaže sa onim što je zapisano ovde u Bibliji u Rimljanima 5:12... Dakle, situacija je sve gora.‘ (3) ’Ali Biblija pokazuje da će se to promeniti (Dan. 2:44; Otkr. 21:3, 4).‘

’Ja verujem da je Bog stvorio čoveka putem evolucije‘

Možeš odgovoriti: ’Razgovarao sam i s drugima koji tako misle. Jesam li u pravu ako zaključim da ste vi osoba koja ima jaku veru u Boga?... Zato je vera veoma važna u vašem životu; ona je vaš vodič pomoću koga procenjujete druge stvari, zar ne? Tako i ja gledam na stvari.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Znam da ako je ono u šta verujem zaista istina, to onda neće biti u suprotnosti s naučnim činjenicama. Isto tako znam da  bi bilo nerazumno da ignorišem ono što Božja Reč kaže, jer Bog zna svoja dela mnogo bolje od nas. Zadivljen sam onim što Biblija, Božja nadahnuta Reč, kaže u Postanku 1:21 (naglasi izraz „po svojim vrstama“).‘ (2) ’Zatim u Postanku 2:7 saznajemo da je Bog stvorio čoveka od praha, a ne od životinja koje su već postojale.‘ (3) ’A u 21. i 22. stihu saznajemo da je Eva stvorena ne od neke životinje, već od jednog Adamovog rebra koje je poslužilo kao osnovni materijal.‘

Ili možeš reći: ’(Kad uspostavite zajednički temelj, kao što je gore objašnjeno...) Neki smatraju da je biblijski izveštaj o Adamu samo jedna izmišljena priča. Ali ukoliko je to tačno, na kakav nas zaključak to onda navodi?‘ (1) ’Evo, zapazite šta je zabeleženo u Rimljanima 5:19: „Kao što su neposlušnošću jednog čoveka [Adama] mnogi postali grešnici, tako će i poslušnošću jednoga [Isusa Hrista] mnogi postati pravedni.“ Slično tome, u 1. Korinćanima 15:22 piše: „Kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.“ Ali ako nije postojao taj ’jedan čovek‘ koji se zvao Adam, onda takav čovek nikada nije zgrešio. Ako on nije sagrešio i preneo taj greh na svoje potomstvo, onda nije bilo potrebe da Hrist položi život za ljude. Ako Hrist nije dao život za nas, onda nemamo ništa drugo sem ovog sadašnjeg kratkog života. To bi značilo da od hrišćanstva u stvari nije ostalo ništa.‘ (2) ’Međutim, hrišćanstvo objedinjuje najviša moralna načela koja se igde mogu naći. Da li je moguće da najlepša učenja o istini i poštenju mogu poticati od nečega što je u osnovi lažno?‘ (Vidi i strane 27-29, pod naslovom „Adam i Eva“.)

’Ali visokoobrazovani ljudi veruju u evoluciju‘

Možeš odgovoriti: ’To je tačno, ali primetio sam da čak i među onima koji veruju u evoluciju postoje velika neslaganja u mišljenjima. (Navedi primere koji se nalaze na  stranama 109, 110.) Zato moramo lično ispitati dokaze da bismo utvrdili u šta treba da verujemo — u evoluciju ili u stvaranje.‘

 Ili možeš reći: ‘To je tačno. Ali znam da ima i visokoobrazovanih ljudi koji ne veruju u evoluciju.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Zašto postoji ta razlika? Svi imaju iste dokaze. Da li možda motiv igra presudnu ulogu? Moguće je.‘ (2) ’Kako ćete odlučiti kome ćete verovati? Pa, ako uporedimo te dve grupe (i pri tome ne kritikujemo pojedince), šta mislite koja je grupa iskrenija i poštenija — oni koji veruju da je Bog stvorio čoveka i zato smatraju da su odgovorni pred njim, ili oni koji kažu da su proizvod slučajnosti i da su zato odgovorni samo sebi?‘ (3) ’Zato, dakle, moramo lično ispitati dokaze da bismo utvrdili šta pruža najuverljivije odgovore na životna pitanja, stvaranje ili evolucija.‘