Filozofija

Definicija: Reč filozofija izvedena je iz grčkih reči koje znače „ljubav prema mudrosti“. U smislu u kom se ovde koristi, filozofija se ne temelji na verovanju u Boga, već ima cilj da ljudima pruži sveobuhvatno objašnjenje o svemiru i da ih navede da razmišljaju kritički. U potrazi za istinom uglavnom se oslanja na razmišljanje, a ne na posmatranje.

Kako svako od nas može steći pravo znanje i mudrost?

Posl. 1:7; Ps. 111:10: „Strah od Jehove početak je znanja... i mudrosti.“ (Ako svemir ne bi bio proizvod inteligentnog Stvoritelja već neke slepe, iracionalne sile, tada ne bi bilo moguće objasniti kako je nastao svemir, zar ne? Ne može se nazvati mudrošću ništa što je rezultat proučavanja nečeg iracionalnog. Oni koji pokušavaju da razumeju kako je nastao svemir ili sam život, a da pri tom ne uzmu u obzir Boga i njegovu nameru, nikako ne uspevaju da postignu taj cilj. Oni pogrešno tumače ono što saznaju i pogrešno primenjuju činjenice koje sakupe. Ako se porekne verovanje u Boga, zaobilazi se jedini put koji vodi do tačnog saznanja i nemoguće je imati neki zaista dosledan koncept razmišljanja.)

Posl. 2:4-7: „Ako sve to tražiš kao srebro i ako tragaš za svim tim kao za skrivenim blagom, tada ćeš razumeti šta znači imati strah od Jehove i znanje o Bogu naći ćeš. Jer Jehova daje mudrost, iz njegovih usta dolazi znanje i razboritost. Čestitima pomaže da postupaju mudro.“ (Jehova pruža potrebnu pomoć putem svoje pisane Reči i vidljive organizacije. Iskrena želja i lični trud, uz konstruktivno korišćenje sposobnosti prosuđivanja, takođe su neophodni.)

 Da li je realno očekivati da ćemo pronaći apsolutnu istinu ukoliko se obratimo Stvoritelju?

2. Tim. 3:16; Jov. 17:17: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga.“ „[Isus je svom nebeskom Ocu rekao:] Tvoja reč je istina.“ (Zar nije logično da Stvoritelj svemira ima potpuno znanje o svemiru? U Bibliji nam on ne govori sve o svemiru, ali ono što je zapisano nije nagađanje, već istina. On je takođe u Bibliji naveo kakva je njegova namera sa zemljom i čovečanstvom i kako će je ostvariti. Njegova svemoćna sila, uzvišena mudrost i nepogrešiva pravda, kao i ogromna ljubav, garantuju nam da će on u potpunosti ispuniti svoju nameru, i to na najbolji mogući način. Njegove osobine nas tako uveravaju da je ono što je rekao o svojoj nameri sasvim pouzdano; to je istina.)

Kakvo je poreklo ljudskih filozofija?

One potiču od ljudi, koji imaju svoja ograničenja: Biblija nam kaže: „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jer. 10:23). Istorija potvrđuje da pokušaji da se ignorišu ljudska ograničenja nisu doveli do dobrih rezultata. Jednom prilikom, „Jehova iz vihora reče Jovu: ’Ko to zamračuje zamisli Božje rečima bez znanja? Molim te, podvij skutove haljine svoje kao čovek, ja ću te pitati, a ti me pouči. Gde si bio kad sam zemlju utemeljio? Reci mi, ako to razumeš‘“ (Jov 38:1-4). (Ljudi sami po sebi imaju ograničenja. Osim toga, njihovo životno iskustvo je obično kratko i ograničeno na jednu kulturu i jednu sredinu. Zato je znanje koje ljudi poseduju ograničeno, a sve s čime se susreću je u tolikoj meri međusobno povezano da oni stalno nailaze na neka pitanja koja još nisu dovoljno proučili. U svakoj ljudskoj filozofiji primećuju se ta ograničenja.)

Potiču od nesavršenih ljudi: „Svi su sagrešili i ne odražavaju Božju slavu“ (Rimlj. 3:23). „Neki se put čoveku čini ispravnim, ali na kraju vodi u smrt“ (Posl. 14:12). (Zbog nesavršenosti, ljudske  filozofije često odražavaju sebičnost koja možda trenutno može voditi do zadovoljstva, ali takođe i do razočaranja i nesreće.)

Na njih utiču demonske sile: „Ceo svet je u vlasti Zloga“ (1. Jov. 5:19). „[Onaj] koji se zove Đavo i Satana... zavodi ceo svet“ (Otkr. 12:9). „Nekada [ste] živeli kako živi ovaj svet, po volji vladara koji vlada vazduhom, duhom koji sada deluje u sinovima neposlušnosti“ (Ef. 2:2). (Filozofija koja navodi ljude da ne budu poslušni Božjim pravednim i korisnim zahtevima odražava takav uticaj. Nije čudo što su ljudske filozofije i zamisli često nanosile patnju velikom delu čovečanstva, što istorija uveliko potvrđuje.)

Zašto je razumno proučavati Isusova učenja a ne ljudske filozofije?

Kol. 1:15-17: „On [Isus Hrist] je slika nevidljivog Boga, prvenac svega što je stvoreno. Jer je preko njega sve bilo stvoreno na nebesima i na zemlji... Sve je stvoreno preko njega i za njega. On je pre svega drugog i sve je preko njega postalo.“ (Pošto ima tako blizak odnos s Bogom, on može da nam pomogne da saznamo istinu o Bogu. Štaviše, kao onaj preko koga je sve nastalo, Isus veoma dobro poznaje ceo stvoreni svemir. Nijedan filozof ne može da se pohvali time.)

Kol. 1:19, 20: „Božja volja [je] bila da sva punina prebiva u njemu [Isusu Hristu] i da preko njega — uspostavivši mir njegovom krvlju prolivenom na mučeničkom stubu — pomiri sa sobom sve.“ (Isus Hrist je jedini preko koga je Bog nameravao da celo stvarstvo ponovo dovede u jedinstvo sa sobom. Bog je Isusu poverio vladanje nad celom zemljom, kao što se vidi iz Danila 7:13, 14. Dakle, naši izgledi za život u budućnosti zavise od toga da ga upoznamo i da mu budemo poslušni.)

Kol. 2:8: „Pazite da vas neko ne odmami filozofijom i praznom prevarom, što je zasnovano na  ljudskom predanju, na načelima ovog sveta, a ne na Hristovim učenjima.“ (Kako bi bilo žalosno izabrati prevarne ljudske filozofije umesto da stičemo pravu mudrost kao učenici Isusa Hrista, onoga koji je posle Boga najveća osoba u svemiru!)

Kako Bog gleda na „mudrost“ ljudske filozofije?

1. Kor. 1:19-25: „Jer pisano je: ’Uništiću mudrost mudrih, i odbaciću umnost umnih.‘ Gde su mudraci ovog sveta? Gde su pismoznalci? Gde su oni što vole rasprave? Zar Bog nije mudrost sveta pretvorio u ludost? Jer Božja mudrost se ogleda u ovome: Svet svojom mudrošću nije upoznao Boga, ali Bog je odlučio da ludošću [kako je svet smatra] onoga što se propoveda spase one koji veruju... Jer je Božja ’ludost‘ [po svetskom mišljenju] mudrija od ljudi i Božja ’slabost‘ [kako je svet vidi] jača je od ljudi.“ (Takvo Božje gledište sigurno nije proizvoljno niti nerazumno. On je u Bibliji, najrasprostranjenijoj knjizi na svetu, jasno obznanio svoju nameru. Poslao je svoje svedoke da o njoj govore svima koji žele da slušaju. Kako je samo nerazumno da ijedno stvorenje misli da poseduje veću mudrost nego Bog!)