Govorenje jezicima

Definicija: Posebna sposobnost koju su neki pripadnici prve hrišćanske skupštine dobili posredstvom svetog duha, i koja im je omogućila da propovedaju ili da na neki drugi način slave Boga na jeziku koji nisu poznavali.

Da li Biblija kaže da će svi koji budu imali Božji duh govoriti jezicima?

1. Kor. 12:13, 30: „Zaista, jednim duhom svi smo kršteni da budemo jedno telo... Zar svi imaju dar lečenja? Zar svi govore drugim jezicima?“ (Vidi i 1. Korinćanima 14:26.)

1. Kor. 14:5: „Želeo bih da vi svi govorite drugim jezicima, ali još više bih želeo da proričete. Jer ako onaj ko govori drugim jezicima to ne prevodi kako bi se skupština izgrađivala, onaj ko proriče veći je od njega.“

Da li ushićeno govorenje jezikom koji osoba nikada nije učila dokazuje da ona ima sveti duh?

Može li sposobnost govorenja jezicima poticati iz nekog drugog izvora, a ne od istinitog Boga?

1. Jov. 4:1: „Voljeni, ne verujte svakoj izjavi koju je navodno nadahnuo Bog [„svakome duhu“, DK, Ba], nego ispitujte da li takve izjave potiču od Boga.“ (Vidi i Mateja 7:21-23; 2. Korinćanima 11:14, 15.)

 Među onima koji danas govore jezicima su pentekostalci, baptisti, rimokatolici, episkopalci, metodisti, luterani i prezbiterijanci. Isus je rekao da će njegove učenike sveti duh ’uputiti u svu istinu‘ (Jov. 16:13). Da li pripadnici svih tih religioznih grupa smatraju da su i drugi koji govore jezicima isto tako upućeni „u svu istinu“? Kako bi to bilo moguće s obzirom na to da nisu u međusobnoj saglasnosti? Koji duh im omogućuje da govore jezicima?

U zajedničkoj izjavi verskog pokreta Fountain Trust i evangelističkog veća Anglikanske crkve rečeno je sledeće: „Svesni smo da se sličan fenomen može desiti i pod okultnim/demonskim uticajem“ (Gospel and Spirit, april 1977, izdavači Fountain Trust and the Church of England Evangelical Council, strana 12). U jednoj knjizi se kaže da je na Haitiju govorenje jezicima karakteristično i za pentekostalne i za vudu religije (Religious Movements in Contemporary America, urednik Irving I. Zarecki i Mark P. Leone, koji citiraju L. P. Gerlaha, Prinston, 1974, strana 693; vidi i 2. Solunjanima 2:9, 10).

 Da li je govorenje jezicima koje danas postoji isto kao i kod hrišćana iz prvog veka?

U prvom veku čudesni darovi duha, uključujući i sposobnost govorenja jezicima, služili su kao dokaz da Božja naklonost sada počiva na novoosnovanoj hrišćanskoj skupštini, a ne na jevrejskom sistemu obožavanja (Jevr. 2:2-4). S obzirom na to da je ta svrha bila postignuta u prvom veku, da li je neophodno da se ista stvar stalno dokazuje i u naše vreme?

U prvom veku je sposobnost govorenja jezicima dala zamah međunarodnom delu svedočenja koje je Isus poverio svojim učenicima (Dela 1:8; 2:1-11; Mat. 28:19). Da li oni koji danas govore jezicima koriste svoju sposobnost u tu svrhu?

Kada su hrišćani u prvom veku govorili jezicima, ono što su pričali imalo je neko značenje za ljude čijim su jezikom govorili (Dela 2:4, 8). Zar današnje govorenje jezicima obično ne podrazumeva izliv nerazumljivih glasova?

 Biblija pokazuje da je u skupštinama u prvom veku govorenje jezicima bilo ograničeno na dve ili tri osobe koje su to činile na svakom sastanku, i to „po redu“, a ukoliko nije bilo prevodioca onda su ćutali (1. Kor. 14:27, 28). Da li se i danas tako radi?

Vidi strane 97, 98, pod naslovom „Duh“.

Da li sveti duh podstiče harizmatične osobe da čine dela koja idu preko onoga što se nalazi u Svetom pismu?

2. Tim. 3:16, 17: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti, da Božji čovek bude sasvim sposoban i potpuno opremljen za svako dobro delo.“ (Ako neko tvrdi da ima neku nadahnutu poruku koja je u suprotnosti sa otkrivenjima koja su posredstvom Božjeg duha došla preko Isusa i njegovih apostola, da li je moguće da to dolazi iz istog izvora?)

Gal. 1:8: „Čak i kad bismo vam mi ili kad bi vam anđeo s neba objavio drugačiju dobru vest od one koju smo vam već objavili, neka bude proklet.“

Da li način života pripadnika organizacija koje odobravaju govorenje jezicima pruža dokaz da imaju Božji duh?

Da li kao grupa na istaknut način ispoljavaju plodove duha kao što su blagost i samosavladavanje? Da li su takve osobine jasno vidljive onima koji dolaze na njihove sastanke? (Gal. 5:22, 23).

Da li zaista „nisu deo sveta“? Da li su se zbog toga potpuno posvetili Božjem Kraljevstvu ili se mešaju u politiku ovog sveta? Da li ne snose krivicu za krvoproliće tokom ratova? Da li su na dobrom glasu zato što nisu nemoralni kao ovaj svet? (Jov. 17:16; Isa. 2:4; 1. Sol. 4:3-8).

Da li je sposobnost govorenja jezicima znak po kome se danas mogu prepoznati pravi hrišćani?

Jov. 13:35: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga.“

 1. Kor. 13:1, 8: „Kad bih govorio ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi ne bih imao, bio bih metal koji ječi ili činele koje zveče. Ljubav nikada ne prestaje. A darovi proricanja će nestati, jezici će prestati.“

Isus je rekao da će sveti duh doći na njegove sledbenike i da će biti njegovi svedoci sve do kraja zemlje (Dela 1:8). Poučio ih je da ’stvaraju učenike od ljudi iz svih naroda‘ (Mat. 28:19). Takođe je prorekao da će se ’ova dobra vest o kraljevstvu propovedati po celom svetu za svedočanstvo svim narodima‘ (Mat. 24:14). Ko danas, i kao grupa i pojedinačno, obavlja to delo? U skladu sa onim što je Isus rekao, zar ne bi trebalo da to smatramo dokazom da ta grupa ima sveti duh?

Da li govorenje jezicima treba da se nastavi sve dok ne dođe ono što je „savršeno“?

U 1. Korinćanima 13:8 govori se o nekoliko čudesnih darova — proricanju, jezicima i znanju. U 9. stihu se govori o dva takva dara — znanju i proricanju — kada se kaže: „Naše znanje je delimično i naše proricanje je delimično.“ Ili, kao što kaže DK: „Nešto znamo, i nešto prorokujemo“. Zatim se u 10. stihu (DK) kaže: „Kad dođe savršeno, onda će prestati što je nešto“. Reč „savršeno“ prevod je grčke reči telion, koja nosi misao o nečem što je potpuno razvijeno, potpuno ili savršeno. NS prevodi tu reč sa „potpuno“. Zapazi da se ne kaže da je dar jezika nešto „delimično“ ili nepotpuno. To se kaže za „proricanje“ i „znanje“. Drugim rečima, čak i s tim čudesnim darovima, prvi hrišćani su samo delimično razumeli Božju nameru. Ali kada se proročanstva budu ispunila, kada Božja namera bude ostvarena, tada će doći ono što je „savršeno“, to jest potpuno. Dakle, tu se očigledno ne govori o tome koliko će dugo potrajati dar jezika.

Međutim, Biblija ukazuje koliko će dugo dar jezika postojati u hrišćanskoj skupštini. Prema izveštaju, taj dar kao i drugi darovi duha prenosili su se na druge osobe polaganjem ruku apostola Isusa Hrista ili u njihovom prisustvu (Dela 2:4, 14, 17; 10:44-46; 19:6; vidi i Dela apostolska 8:14-18). Dakle, posle smrti apostola i osoba koje su na taj način dobile te darove, čudesni  darovi koji su nastali delovanjem Božjeg duha morali su prestati. Takvo gledište je u skladu sa svrhom tih darova, kao što je navedeno u Jevrejima 2:2-4.

Zar Marko 16:17, 18 (DK) ne pokazuje da je sposobnost ’govorenja novim jezicima‘ znak po kome se prepoznaju vernici?

Treba zapaziti da u ovim stihovima nije reč samo o ’govorenju novim jezicima‘ već i o uzimanju zmija u ruke i ispijanju smrtonosnog otrova. Da li svi koji govore jezicima rade i tako nešto?

Komentari o tome zašto ove stihove ne prihvataju svi bibličari nalaze se na strani 202, pod naslovom „Lečenje“.

Ako neko kaže:

’Da li verujete u govorenje jezicima?‘

Možeš odgovoriti: ’Jehovini svedoci govore mnogo jezika, ali se ne upuštamo u ushićeno govorenje „nepoznatim jezicima“. Ali mogu li da vas pitam da li verujete da je govorenje jezicima koje se danas dešava isto kao i ono koje su doživeli hrišćani iz prvog veka?‘ Zatim možeš dodati: ’Ovde se nalaze neka poređenja koja su mi veoma zanimljiva. (Možda možeš upotrebiti informacije na  stranama 77, 78.)‘

Ili možeš reći: ’Mi verujemo da su hrišćani u prvom veku govorili jezicima i da je to imalo određenu svrhu. Da li znate koja je to bila svrha?‘ Zatim možeš dodati: (1) ’To je služilo kao znak da je Božja naklonost sada počivala na novoosnovanoj hrišćanskoj skupštini, a ne na jevrejskom sistemu (Jevr. 2:2-4).‘ (2) ’To je bio praktičan način da se dobra vest za kratko vreme proširi po čitavom svetu (Dela 1:8).‘