Isus Hrist

Definicija: Božji jedinorođeni Sin, jedini sin koga je Jehova sam stvorio. Taj Sin je prvo što je Bog stvorio. Posredstvom njega stvoreno je sve drugo na nebu i na zemlji. On je posle Jehove najznačajnija osoba u svemiru. Jehova ga je poslao na zemlju da položi svoj život kao otkupninu za čovečanstvo i da tako otvori mogućnost da Adamovi potomci koji iskazuju veru dobiju večni život. Taj isti Sin koji ponovo ima nebesku slavu sada vlada kao Kralj i ima vlast da uništi sve zlo i da na zemlji sprovede u delo prvobitnu nameru svog Oca. Hebrejski oblik imena Isus znači „Jehova je spasenje“. Hrist je ekvivalent za hebrejski izraz mašiah (Mesija), što znači „Pomazanik“.

Da li je Isus Hrist bio stvarna, istorijska ličnost?

Sama Biblija je glavni dokaz da je Isus Hrist zaista postojao. Izveštaji iz Jevanđelja nisu neke nejasne priče o događajima koji su se desili u neko neodređeno vreme i na nekom nepoznatom mestu. Ona jasno i detaljno govori o vremenu i mestu događaja. Na primer, pogledaj stihove iz Luke 3:1, 2, 21-23.

Istoričar iz prvog veka Josif Flavije govorio je o kamenovanju „Jakova, brata Isusa koga su zvali Hrist“ (The Jewish Antiquities, Josif Flavije, 20. knjiga, odeljak  200). Neki su osporili direktna i veoma pohvalna ukazivanja na Isusa koja se nalaze u 18. knjizi u 63. i 64. odeljku, tvrdeći da su ih kasnije dodali ili ulepšali hrišćani, ali je utvrđeno da su i reči i stil karakteristični za Josifa Flavija, i ti odlomci se nalaze u svim dostupnim rukopisima.

Rimski istoričar Tacit, koji je živeo u drugoj polovini prvog veka n. e., napisao je sledeće: „Hrist, od koga potiče naziv [hrišćani], pretrpeo je najtežu kaznu za vreme vladavine Tiberija, od jednog od naših prokuratora, Pontija Pilata“ (The Complete Works of Tacitus, Njujork, 1942, „The Annals“, 15. knjiga, odlomak 44).

Kada je reč o ranim istorijskim ukazivanjima na Isusa koja potiču iz nehrišćanskih izvora, jedna enciklopedija kaže sledeće: „Ovi nezavisni izveštaji dokazuju da u drevno doba čak ni protivnici hrišćanstva nikada nisu osporavali postojanje Isusa. Njegovo postojanje je prvi put neosnovano osporilo nekoliko autora krajem 18, tokom 19. i početkom 20. veka“ (The New Encyclopædia Britannica,1976, Macropædia, 10. tom, strana 145).

Da li je Isus Hrist bio samo jedan dobar čovek?

Zanimljivo je da je Isus prekorio jednog čoveka koji mu se obratio sa „Učitelju dobri“, jer je Isus smatrao da je njegov Otac merilo dobrote, a ne on lično (Mar. 10:17, 18). Međutim, da bi prema ljudskim merilima bio dobar, Isus je svakako morao govoriti istinu. Da je govorio istinu potvrdili su čak i njegovi neprijatelji (Mar. 12:14). Rekao je da je postojao pre postanka čoveka, da je jedinstveni Božji Sin, da je Mesija, to jest onaj čiji je dolazak bio prorečen u hebrejskom delu Svetog pisma. Ili je bio ono što je rekao ili je bio veliki varalica, ali nijedna od ovih mogućnosti ne dopušta gledište da je bio samo dobar čovek (Jov. 3:13; 10:36; 4:25, 26; Luka 24:44-48).

 Da li je Isus bio samo prorok koji je imao sličan uticaj kakav su imali Mojsije, Buda, Muhamed i druge verske vođe?

Sam Isus je govorio da je on jedinstveni Božji Sin (Jov. 10:36; Mat. 16:15-17), da je prorečeni Mesija (Mar. 14:61, 62), da je živeo na nebu pre nego što je postao čovek (Jov. 6:38; 8:23, 58), da će biti ubijen i da će trećeg dana uskrsnuti i vratiti se na nebo (Mat. 16:21; Jov. 14:2, 3). Da li je sve to bilo tačno, i da li se zato stvarno razlikovao od svih drugih pravih Božjih proroka i odudarao od svih samozvanih verskih vođa? Istina o tome bila bi očigledna trećeg dana posle njegove smrti. Da li je Bog uskrsnuo Isusa Hrista iz mrtvih i tako potvrdio da je govorio istinu i da je zaista bio Božji jedinstveni Sin? (Rimlj. 1:3, 4). Više od 500 ljudi zaista je videlo Isusa posle njegovog uskrsenja, a njegovi verni apostoli su bili očevici njegovog uzlaska na nebo kada ga je oblak zaklonio od njihovih pogleda (1. Kor. 15:3-8; Dela 1:2, 3, 9). Oni su bili potpuno uvereni da je Isus uskrsnuo i zato su mnogi od njih stavili svoj život na kocku da bi o tome pričali drugima (Dela 4:18-33).

Zašto većina Judejaca nije prihvatila Isusa kao Mesiju?

U jednoj enciklopediji piše sledeće: „Judejci koji su živeli u rimskom periodu verovali su da će Bog podići [Mesiju] koji će slomiti paganski jaram i vladati obnovljenim izraelskim kraljevstvom“ (Encyclopaedia Judaica, Jerusalim, 1971, 11. tom, kolona 1407). Hteli su da se oslobode rimskog jarma. Istoričari tog doba svedoče da je bilo Judejaca koji su na osnovu mesijanskog proročanstva zabeleženog u Danilu 9:24-27 očekivali da se Mesija pojavi tokom prvog veka n. e. (Luka 3:15). Ali to proročanstvo je njegov dolazak povezalo i s tim da će se ’učiniti kraj grehu‘, a 53. poglavlje Isaijine knjige pokazuje da će Mesija umreti kako bi to omogućio. Međutim, većina Judejaca nije smatrala da neko treba da umre za njihove grehe. Smatrali su da su pravedni pred Bogom zato što su  Avrahamovi potomci. U jednom delu se kaže sledeće: „Avrahamova [zasluga] je toliko velika da može okajati svu taštinu i laži izrečene u Izraelu u ovom svetu“ (A Rabbinic Anthology, London, 1938, K. Montefjore i H. Lou, strana 676). Odbacivši Isusa kao Mesiju, Judejci su ispunili proročanstvo u kome je za njega rečeno: „Prezren beše, odbačen od ljudi“ (Isa. 53:3, Ba).

Pre nego što je umro, Mojsije je prorekao da će narod odstupiti od obožavanja istinitog Boga i da će zbog toga doživeti propast. (Pročitaj Ponovljene zakone 31:27-29.) Knjiga o Sudijama svedoči da se to stalno dešavalo. U danima proroka Jeremije, narod je zbog neverstva bio izgnan u Vavilon. Zašto je Bog dozvolio da 70. godine n. e. Rimljani razore Jerusalim i hram u njemu? Za kakvo je to neverstvo narod bio kriv pa ih Bog nije zaštitio kao što je to činio kad su se uzdali u njega? Pre nego što se to desilo oni su odbacili Isusa kao Mesiju.

Da li je Isus Hrist u stvari Bog?

Jov. 17:3, Ba: „[Isus se molio svom Ocu] Život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista.“ (Zapazi da Isus nije za sebe, već za svog Oca na nebu rekao da je ’jedini istiniti Bog‘.)

Jov. 20:17, Ba: „Reče joj [Mariji Magdaleni] Isus: Ne dohvataj me se, jer se još ne vratih k Ocu svome. Nego idi k braći mojoj, i reci im da se uzdižem k Ocu svome i Ocu vašemu, i Bogu svome i Bogu vašemu.“ (Dakle, uskrsnulom Isusu Otac je bio Bog, baš kao što je bio Otac i Mariji Magdaleni. Zanimljivo je da se u Svetom pismu ni na jednom mestu Otac ne obraća svom Sinu kao „svom Bogu“.)

Vidi i strane 395, 401, 402, pod naslovom „Trojstvo“.

Da li Jovan 1:1 potvrđuje da je Isus Bog?

Jov. 1:1, Ba: „U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog.“ (Slično piše i u DK, Ča, SSP.) Međutim, u Prevodu Novi svet imenica „bog“ napisana  je malim početnim slovom, i prevod glasi: „Reč je bila bog.“ Neki prevodi na drugim jezicima, na primer na francuskom, engleskom i nemačkom kažu isto. (Vidi Dodatak 9, na strani 1697, u Prevodu Novi svet.)

Šta to prevodioci vide u grčkom tekstu zbog čega ne kažu „Reč je bila Bog“? Određeni član pojavljuje se ispred prvog pojavljivanja teos (Bog), ali ne i ispred drugog. Imenica uz koju se nalazi određeni član ukazuje na identitet, na osobu (identifikacija), dok imenica u jednini u službi predikata koja se nalazi ispred glagola i nema ispred sebe određeni član ukazuje na svojstvo osobe (kvalifikacija). Dakle, Jovanova izjava da je Reč (Isus) bila „bog“, to jest „božanske prirode“, ne znači da je Reč bila isto što i Bog kod kog se nalazila. (Vidi dodatak br. 9 u Svetom pismu — prevod Novi svet.)

Šta je apostol Jovan mislio kada je napisao reči iz Jovana 1:1? Da li je smatrao da je Isus Bog ili da je možda Isus jedan Bog sa Ocem? U tom istom poglavlju, u 18. stihu (Ba) Jovan je napisao: „Boga nije niko nikad video. Jedinorođeni Sin, koji je u naručju Očevom, on ga objavi.“ Da li je iko od ljudi video Isusa Hrista, Sina? Naravno da jeste! Da li je onda Jovan rekao da je Isus Bog? Očigledno nije. Pred kraj svog Jevanđelja, Jovan sažima sve to i kaže: „Ova [čuda] su zapisana da biste verovali da je Isus zaista Hrist, [ne Bog, već] Sin Božji, i da verujući imate život u njegovom imenu“ (Jov. 20:31, Ba).

Da li ono što je Toma rekao prema Jovanu 20:28 dokazuje da je Isus zaista Bog?

Jov. 20:28: „Toma mu na to reče: ’Moj Gospod i moj Bog!‘“

Nema ničeg pogrešnog u tome što je Toma ukazao na Isusa kao na ’Boga‘, ukoliko je to uopšte imao u mislima. To bi bilo u skladu sa onim što je Isus rekao kada je citirao Psalam u kome se o moćnim ljudima, sudijama, govori kao o ’bogovima‘ (Jov. 10:34, 35; Ps. 82:1-6). Naravno, Hrist je na mnogo višem položaju od bilo kog čoveka. U Jovanu 1:18 o Isusu se govori kao o  ’jedinorođenom bogu‘ zato što je njegov položaj u odnosu na Jehovu jedinstven. U Isaiji 9:6 Isus je proročanski opisan kao „Moćni Bog“, ali ne i kao Svemoćni Bog. Sve je to u skladu sa opisom koji nalazimo u Jovanu 1:1, naime da je Isus „bog“, to jest „božanske prirode“ (NS, AT).

Kontekst nam pomaže da izvučemo ispravan zaključak. Neposredno pre nego što je Isus umro, Toma ga je čuo kako se u molitvi obraća svom Ocu kao ’jedinom istinitom Bogu‘ (Jov. 17:3). Kada je uskrsnuo, Isus je poručio svojim apostolima, uključujući i Tomu: „Uzlazim k svom... Bogu i vašem Bogu“ (Jov. 20:17). Nakon što je zapisao ono što je Toma rekao kada je video i dotakao uskrsnulog Hrista, apostol Jovan je rekao: „Ova [čuda] su zapisana da biste verovali da je Isus zaista Hrist, Sin Božji, i da verujući imate život u njegovom imenu“ (Jov. 20:31). Dakle, ako je neko na osnovu onoga što je Toma rekao zaključio da je Isus ’jedini istiniti Bog‘ ili da je Isus deo nekog Trojstva kao „Bog Sin“, onda treba ponovo da pogleda ono što je sam Isus rekao (u 17. stihu) i zaključak koji je apostol Jovan jasno izneo (u 31. stihu).

Da li stih iz Mateja 1:23 ukazuje na to da je Isus bio Bog dok je bio na zemlji?

Mat. 1:23: „Evo, devica će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime Emanuilo“, što znači: ’s nama je Bog‘.“

Kada je Jehovin anđeo najavio Isusovo rođenje, da li je rekao da će to dete biti sam Bog? Nije, nego je rekao: „On će biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega“ (Luka 1:32, 35). Isus nikada za sebe nije rekao da je Bog, već da je ’Božji Sin‘ (Jov. 10:36). Bog je poslao Isusa na zemlju, tako da je posredstvom svog jedinorođenog Sina Bog bio s ljudima (Jov. 3:17; 17:8).

Nije bilo neobično da hebrejska imena u sebi sadrže reč „Bog“ ili čak skraćeni oblik Božjeg ličnog imena. Na primer, Elijata znači „moj Bog je došao“, Juj znači „Jehova je On“, Ilija znači „moj Bog je Jehova“. Ali nijedno od tih imena ne podrazumeva da je njihov nosilac sam Bog.

 Šta znače reči iz Jovana 5:18?

Jov. 5:18: „Zato su Judejci još više tražili priliku da ga ubiju, jer ne samo da je kršio sabat nego je i Boga nazivao svojim Ocem, izjednačavajući se s Bogom.“

Judejci koji nisu verovali u Isusa smatrali su da on pokušava da sebe izjednači s Bogom tvrdeći da je Bog njegov Otac. Premda je s pravom rekao da je Bog njegov Otac, Isus nikada nije tvrdio da je jednak Bogu. On je iskreno rekao Judejcima: „Zaista, zaista, kažem vam, Sin ne može ništa da učini sam od sebe, nego samo ono što vidi da Otac čini.“ (Jovan 5:19; vidi i Jovana 14:28 i 10:36). Ti Judejci su takođe tvrdili da Isus krši Sabat, ali ni tu nisu bili u pravu. Isus se savršeno držao Zakona, i rekao je: „Na sabat se sme činiti dobro“ (Mat. 12:10-12).

Da li činjenica da se neki klanjaju Isusu dokazuje da je on Bog?

U Jevrejima 1:6 anđelima je zapoveđeno da se „poklone“ Isusu (NS, DK, Ba, Ča, SSP). U Mateju 14:33 za Isusove učenike se kaže da su mu se ’poklonili‘ (NS, DK, Ba, SSP); drugi prevodi kažu da su ’pali pred njega‘ (Ča, DS).

Grčka reč prevedena izrazom „pokloniti se“ glasi proskineo, i za nju jedan leksikon kaže da je „označavala običaj da se pokloni pred nekom osobom i da joj se poljube noge, rub njene odeće, zemlja“ (A Greek-English Lexicon of the New Testament and Other Early Christian Literature, Čikago, 1979, Bauer, Arnt, Gingrič, Danker; drugo englesko izdanje; strana 716). Taj izraz je korišćen u Mateju 14:33 da bi se pokazalo šta su učenici učinili pred Isusom; u Jevrejima 1:6 pokazuje šta su anđeli učinili pred Isusom; u Postanku 22:5 u grčkoj Septuaginti opisuje šta je Avraham učinio pred Jehovom i u Postanku 23:7 opisuje šta je Avraham učinio u skladu sa običajima tog doba pred ljudima s kojima je poslovao; u 1. Kraljevima 1:23 u Septuaginti taj izraz opisuje šta je prorok Natan učinio kada se pojavio pred kraljem Davidom.

 Prema Mateju 4:10 Isus je rekao: „Jehovu, svog Boga, obožavaj [od proskineo] i jedino njemu služi.“ (U stihu iz Ponovljenih zakona 6:13, koji Isus očigledno ovde citira, pojavljuje se Božje lično ime, tetragram.) U skladu sa ovim dolazimo do zaključka da se u smislu obožavanja treba klanjati samo Bogu.

Da li čuda koja je Isus činio dokazuju da je on Bog?

Dela 10:34, 38: „Tada je Petar progovorio:... Bog [je Isusa iz Nazareta] pomazao svetim duhom i silom, a on je prolazio zemljom čineći dobro i lečeći sve koje je Đavo tlačio, jer je Bog bio s njim.“ (Dakle, na osnovu čuda koja je Isus činio Petar nije zaključio da je Isus Bog, već da je Bog sa Isusom. Uporedi s Matejem 16:16, 17.)

Jov. 20:30, 31: „Isus je pred učenicima učinio i mnoga druga čuda, koja nisu zapisana u ovom svitku. A ova su zapisana da biste verovali da je Isus zaista Hrist, Sin Božji, i da verujući imate život u njegovom imenu.“ (Dakle, ispravan zaključak koji možemo doneti na osnovu toga što je Isus činio čuda jeste da je on „Hrist“, Mesija, „Sin Božji“. Izraz „Sin Božji“ veoma se razlikuje od izraza „Bog Sin“.)

Proroci iz prethrišćanskog doba kao što su bili Ilija i Jelisej činili su slična čuda kao i Isus. Ali to svakako nije dokaz da je Ilija bio Bog niti da je Jelisej bio Bog.

Da li je Isus isto što i Jehova u „Starom zavetu“?

Vidi strane 161, 162, pod naslovom „Jehova“.

Da li je verovanje u Isusa Hrista sve što je potrebno za spasenje?

Dela 16:30-32: „’Gospodo, šta moram raditi da bih se spasao?‘ Oni [Pavle i Sila] su rekli: ’Veruj u Gospoda Isusa i bićeš spasen, i ti i tvoj dom.‘ Tako su objavili Jehovinu reč njemu i svima u njegovom domu.“  (Da li se pod tim da ’veruje u Gospoda Isusa‘ podrazumevalo samo da iskreno kaže da veruje? Pavle je pokazao da je potrebno nešto više — naime, steći znanje i prihvatiti Božju Reč, koju su Pavle i Sila počeli da propovedaju zatvorskom čuvaru. Da li bi osoba iskreno verovala u Isusa ukoliko ne bi obožavala Boga kog je Isus obožavao, ukoliko ne bi primenjivala ono što je Isus naučavao o tome kakve osobe treba da budu njegovi učenici ili ukoliko ne bi obavljala zadatak koji je Isus poverio svojim učenicima? Mi ne možemo zaraditi spasenje; ono je moguće samo na osnovu vere u vrednost Isusove otkupne žrtve. Ali naš život mora biti u skladu s našom verom, čak i kada nam to donosi teškoće. U Mateju 10:22 Isus je rekao: „Ko istraje do kraja, taj će biti spasen.“)

Da li je Isus živeo na nebu pre nego što je postao čovek?

Kol. 1:15-17: „On [Isus] je slika nevidljivog Boga, prvenac svega što je stvoreno... Sve je stvoreno preko njega i za njega. On je pre svega drugog.“

Jov. 17:5: „[Isus je u molitvi rekao:] Oče, proslavi mene kod sebe slavom koju sam imao kod tebe pre nego što je svet postao.“ (Vidi i Jovana 8:23.)

Da li Isus na nebu ima svoje fizičko telo?

1. Kor. 15:42-50: „Tako je i uskrsenje mrtvih. Seje se u raspadljivosti, a uskrsava u neraspadljivosti... Seje se telesno telo, a uskrsava duhovno telo... Tako je i napisano: ’Prvi čovek, Adam, postao je živa duša.‘ Poslednji Adam [Isus Hrist, koji je bio savršen čovek kao što je i Adam na početku bio savršen] postao je duh koji daje život.... Ovo kažem, braćo: Telo i krv ne mogu naslediti Božje kraljevstvo, niti raspadljivost nasleđuje neraspadljivost.“

1. Petr. 3:18: „I Hrist je jednom zauvek umro za grehe... on koji je ubijen u telu, ali je oživljen u duhu.“ (Vidi i stranu 418.)

 Primer: Ako bi neko platio dug za svog prijatelja, ali bi odmah zatim uzeo novac natrag, dug očigledno ne bi bio podmiren. Isto tako, da je Isus posle uskrsenja uzeo natrag svoje ljudsko telo od krvi i mesa koje je žrtvovao da bi platio otkupninu, kako bi se to odrazilo na sve ono što je učinio da bi verne ljude oslobodio duga, to jest greha?

Tačno je da se Isus posle uskrsenja pojavio svojim učenicima u fizičkom telu. Ali zašto ga onda u nekim situacijama nisu odmah prepoznali? (Luka 24:15-32; Jov. 20:14-16). Jednom prilikom, da bi se Toma uverio, Isus se pojavio u telu sa ranama od klinova na rukama i od koplja na boku. Ali kako je bilo moguće da se tom prilikom iznenada pojavio među njima kada su vrata bila zaključana? (Jov. 20:26, 27). Kada se pojavljivao svojim učenicima Isus je očigledno uzimao različita tela, kao što su to nekada radili i anđeli kada su se pojavljivali ljudima. Za Boga nije bio nikakav problem da ukloni Isusovo fizičko telo nakon što ga je uskrsnuo. Zanimljivo je da iako Bog nije ostavio u grobu Isusovo fizičko telo (očigledno zato da bi učenici bili uvereni da je on zaista uskrsnuo), laneno platno u koje je telo bilo umotano ostalo je tamo, ali se uskrsnuli Isus uvek pojavljivao potpuno odeven (Jov. 20:6, 7).

Da li je Isus Hrist u stvari arhanđeo Mihailo?

Taj Mihailo se u Bibliji spominje po imenu samo pet puta. Za slavnu duhovnu osobu koja nosi to ime kaže se da je „jedan od najviših knezova“, ’veliki knez koji pomaže sinovima [Danilovog] naroda‘, i „arhanđeo“ (Dan. 10:13; 12:1; Juda 9). Mihailo znači „ko je kao Bog?“ To ime očigledno označava Mihaila kao osobu koja prednjači u podupiranju Jehovinog prava da bude Vrhovni vladar i koja predvodi prilikom uništavanja Božjih neprijatelja.

U 1. Solunjanima 4:16 zapovest Isusa Hrista da započne uskrsenje opisana je kao ’glas arhanđela‘, a u Judi 9 se kaže da je taj arhanđeo Mihailo. Da li  bi bilo prikladno da se Isusov zapovednički poziv pripiše nekom drugom ko je na nižem položaju? Onda je razumno zaključiti da je arhanđeo Mihailo Isus Hrist. (Zanimljivo je da se izraz „arhanđeo“ u Svetom pismu nikada ne pojavljuje u množini, što ukazuje na to da postoji samo jedan arhanđeo.)

U povezanosti s tim da je Hrist dobio vlast koja mu kao Kralju pripada, u Otkrivenju 12:7-12 piše da će Mihailo i njegovi anđeli voditi rat protiv Satane i zbaciti s neba njega i njegove zle anđele. Kasnije je opisano kako Isus predvodi nebeske vojske u ratu protiv naroda ovoga sveta (Otkr. 19:11-16). Zar nije razumno zaključiti da će Isus preduzeti akciju protiv onoga ko je opisan kao „vladar ovog sveta“, to jest protiv Satane Đavola? (Jov. 12:31). U Danilu 12:1 ’ustajanje Mihaila‘ povezuje se s ’vremenom teskobe kakve nije bilo otkako je naroda pa do tog vremena‘. To sigurno odgovara onome što će narodi doživeti kada Hrist kao nebeski izvršilac presude preduzme korake protiv njih. Dakle, dokazi pokazuju da je Božji Sin bio poznat kao Mihailo pre nego što je došao na zemlju, a pod tim imenom je poznat i otkad se vratio na nebo, gde prebiva kao proslavljeni duhovni Božji Sin.

Ako neko kaže:

’Vi ne verujete u Isusa‘

Možeš odgovoriti: ’Vi očigledno verujete u Isusa. I ja verujem, inače danas ne bih bio na vašim vratima.‘ Zatim možeš dodati: ’U stvari, u našim publikacijama se posebno naglašava koliko je važno verovati u Isusa. (Pokaži odgovarajuće poglavlje u nekoj knjizi i iskoristi to kao temelj za razgovor, i naglasi ulogu koju on ima kao Kralj. Ili pročitaj s 2. strane Kule stražare koja je svrha tog časopisa.)‘

Ili možeš reći: ’Molim vas, recite mi zašto tako mislite?‘

 Druga mogućnost: ’Očigledno ste to čuli od nekoga, ali moram vam reći da to nije tačno, jer mi zaista čvrsto verujemo u Isusa Hrista.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Ali mi ne verujemo u sve ono što ljudi kažu o Isusu. Na primer, neki kažu da je on bio samo jedan dobar čovek, a ne Božji Sin. Mi u to ne verujemo, a vi?... Biblija to ne naučava.‘ (2) ’Mi ne verujemo u učenja nekih grupa koja protivreče onome što je sam Isus rekao o tome u kakvom je odnosu sa svojim Ocem (Jov. 14:28). Otac mu je dao vlast koja danas utiče na život svih nas (Dan. 7:13, 14).‘

’Da li prihvatate Isusa kao svog ličnog Spasitelja?‘

Možeš odgovoriti: ’Biblija jasno kaže... (citiraj Dela apostolska 4:12). Ja verujem u to, ali sam shvatio da uz to ide i velika odgovornost. Kako to? Pa, ako zaista verujem u Isusa onda ne mogu da verujem samo u ono što meni odgovara.‘ Zatim možeš dodati: ’On je dao svoj život koji je imao kao savršen čovek kako bismo mi dobili oproštenje greha. Ali znam da je isto tako veoma važno da obratimo pažnju na smernice koje nam je dao u vezi s odgovornostima koje imamo kao hrišćani (Dela 1:8; Mat. 28:19, 20).‘

Ili možeš reći: ’(Kad potvrdiš da veruješ u Isusa kao Spasitelja, i to ne samo kao svog ličnog, već i svih onih koji iskazuju veru u njega...) Važno je da prihvatimo ne samo ono što je on radio u prošlosti već i ono što danas radi (Mat. 24:14).‘

’Ja sam prihvatio Isusa kao svog ličnog Spasitelja‘

Možeš odgovoriti: ’Drago mi je što verujete u Isusa, jer danas mnogo ljudi uopšte ne razmišlja o onome što je on učinio za nas. Verovatno dobro znate stih iz Jovana 3:16... Ali gde će ti ljudi večno živeti? Neki će biti s Hristom na nebu. Ali da li Biblija kaže da svi dobri ljudi idu na nebo? (Mat. 6:10; 5:5).‘