Jehova

Definicija: Lično ime jedinog istinitog Boga, po kome je prepoznatljiv. Jehova je Stvoritelj i zato se s pravom može reći da je Suvereni Vladar svemira. Ime „Jehova“ predstavlja transliteraciju hebrejskog tetragrama, יהוה, što znači „On prouzrokuje da postane“. Ta četiri hebrejska slova u mnogim jezicima se pojavljuju kao JHVH.

Gde se Božje ime nalazi u prevodima Biblije koji su danas u upotrebi?

Biblija, prevod dr Luje Bakotića, u fusnoti za Postanje 2:5 stoji: „Gospod upotrebljujemo na mesto jevrejskoga Jehova (Jahveh).“

Sveto pismo — prevod Novi svet koristi ime Jehova i u hebrejskom i u grčkom delu, i ukupno se pojavljuje na 7 210 mesta.

Savremeni srpski prevod, Novi zavet, u fusnoti za Mateja 1:21 gde se objašnjava značenje imena Isus stoji sledeće: „Isus je grčki oblik jevrejskog imena Jehošua, koje znači ’Jahve spasava‘.“

Sveto pismo, prevod dr Ivana Šarića, u fusnoti za 1. Mojsijevu 2:5 stoji: „’Gospod‘ je u hebrejskom ’Jahve‘.“

 Jeruzalemska Biblija, u izdanju Kršćanske sadašnjosti (1996), u delu koji je prvobitno pisan hebrejskim jezikom koristi oblik Jahve.

Biblija, stari i novi zavjet, u izdanju Kršćanske sadašnjosti (1980), u registru poznatijih imena pod odrednicom Jahve sadrži sledeći komentar: „Jahve (’Onaj koji jest‘)... Božje vlastito ime, u SZ spomenuto preko 6 800 puta.“

The New English Bible: Ime Jehova pojavljuje se u Izlasku 3:15; 6:3. Vidi i Postanak 22:14; Izlazak 17:15; Sudije 6:24; Jezekilj 48:35. (Međutim, budući da ovaj i drugi prevodi koriste ime „Jehova“ na nekoliko mesta, zašto ga onda ne koriste dosledno na svakom mestu na kom se u hebrejskom tekstu pojavljuje tetragram?)

Revised Standard Version: U fusnoti za Izlazak 3:15 piše: „Reč GOSPOD ispisana velikim slovima stoji umesto Božjeg imena JHVH.“

Today’s English Version: U fusnoti za Izlazak 6:3 stoji: „GOSPOD:... Tamo gde u hebrejskom tekstu stoji Jahve, što se po tradiciji prenosi kao Jehova, u ovom prevodu stoji GOSPOD ispisano velikim slovima, kao što je uobičajeno u engleskim prevodima.“

Douay Version: U fusnoti za Izlazak 6:3 piše: „Moje ime Adonaj. To ime, koje se pojavljuje u hebrejskom tekstu, najprikladnije je ime za Boga koje označava njegovo večno postojanje (Izl. 3, 14), a koje Izraelci zbog dubokog poštovanja nisu izgovarali. Kad god se to ime pojavljuje u Bibliji, umesto njega čitaju Adonaj, što znači Gospod, i zato su kod četiri slova tog neizrecivog imena, Jod, He, Vav, He stavljali tačkice, to jest samoglasnike koji pripadaju imenu Adonaj. Zato su neki današnji izučavaoci uobličili ime Jehova, nepoznato ljudima iz drevnog doba bilo da je reč o Izraelcima ili hrišćanima, jer se pravi izgovor tog imena koje se nalazi u hebrejskom tekstu sasvim izgubio zato što se i suviše dugo nije koristio.“ (Zanimljivo je ono što piše u jednoj enciklopediji: „Jehova, Božje lično ime u Starom zavetu; Izraelci su ga zvali ime, kao nešto što je uzvišeno, veličanstveno ime i jedino ime“ [Catholic Encyclopedia, 1913, 8. tom, strana 329].)

 The Jerusalem Bible: Tetragram je prenesen kao Jahve, a prvi put se pojavljuje u Postanku 2:4.

Zašto u mnogim prevodima Biblije nema Božjeg ličnog imena?

U fusnoti za 2. Mojsijevu 3:14 u prevodu dr Ivana Šarića piše sledeće: „Izraelci zovu Boga ’Jahve‘, tj. ’On, koji jest‘. Oni su pisali ovo ime Jahve, ali ga iz poštovanja nijesu izgovarali, nego bi mjesto toga rekli Adonaj, tj. Gospod. Kad su Hebreji počeli pisati uz suglasnike i samoglasnike, onda su suglasnicima (JHVH) imena Jahve (hebr. יהוה) pridometali samoglasnike od riječi Adonaj. I poradi tih samoglasnika od 16. do 19. stoljeća pogrješno se izgovaralo Jehova. U Septuaginti riječ Jahve prevodi se sa Kirios, tj. Gospod; u latinskom sa Dominus, tj. Gospod, jer su Hebreji umjesto Jahve izgovarali Adonaj, tj. Gospod. Tako i mi prevodimo Jahve sa ’Gospod‘.“ (Dakle, kada su iz Biblije uklonili lično ime njenog autora, koje se u izvornom hebrejskom tekstu pojavljuje češće od bilo kog drugog imena ili titule, oslonili su se na sopstveno mišljenje o tome šta je primereno. Oni očigledno slede primer pristalica judaizma, za koje je Isus u Mateju 15:6 rekao da su „obezvredili reč Božju zbog svog predanja“.)

Prevodioci koji su smatrali svojom dužnošću da Božje lično ime uvrste u glavni tekst barem jednom ili možda više puta, premda to nisu učinili na svim mestima gde se ono pojavljuje u hebrejskom tekstu, očigledno su sledili primer Vilijama Tindejla, koji je Božje ime uneo u svoj prevod Pentateuha objavljen 1530, čime je prekinuo tradiciju da se Božje ime potpuno izostavlja.

Da li su nadahnuti pisci u delu Biblije koji je izvorno pisan na grčkom jeziku koristili ime Jehova?

Jeronim je u četvrtom veku napisao sledeće: „Matej, poznat i kao Levije, koji je bio poreznik, a zatim  je postao apostol, najpre je napisao Hristovo Jevanđelje u Judeji na hebrejskom jeziku i hebrejskim slovima u korist onih iz obrezanja koji su verovali“ (De viris inlustribus, 3. poglavlje). U tom jevanđelju se na 11 mesta direktno citiraju delovi Biblije izvorno pisani hebrejskim jezikom u kojima se nalazi tetragram. Nema razloga verovati da Matej nije citirao te odlomke onako kako su bili napisani u hebrejskom tekstu iz kog su uzeti.

Drugi nadahnuti pisci koji su učestvovali u pisanju dela Biblije na grčkom jeziku citirali su na stotine odlomaka iz Septuaginte, prevoda hebrejskog dela Biblije na grčki jezik. U mnogim od tih odlomaka iz starijih primeraka Septuaginte na grčkom nalazio se hebrejski tetragram. U skladu sa stavom koji je Isus imao prema imenu svoga Oca, njegovi učenici su zadržali to ime u tim citatima. (Uporedi s Jovanom 17:6, 26.)

Džordž Hauard sa Univerziteta Džordžija u jednom časopisu napisao je sledeće: „Sa sigurnošću možemo reći da su Jevreji s grčkog govornog područja i dalje pisali יהוה u delu Biblije koji je izvorno pisan grčkim jezikom. Osim toga, malo je verovatno da su prvi konzervativni hrišćani jevrejskog porekla koji su govorili grčki odstupili od te prakse. Premda su u nekim drugim ukazivanjima na Boga verovatno koristili reči [Bog] i [Gospod], bilo bi veoma neobično da su izostavili tetragram iz samog biblijskog teksta... Pošto je tetragram i dalje pisan u primercima Biblije na grčkom koji su sačinjavali Spise rane crkve, razumno je zaključiti da su pisci N[ovog] Z[aveta] prilikom citiranja Pisma zadržali tetragram u biblijskom tekstu... Ali kada je bio uklonjen iz S[tarog] Z[aveta] na grčkom jeziku, uklonjen je i na mestima gde se u N[ovom] Z[avetu] citira S[tari] Z[avet]. Dakle, otprilike početkom drugog veka upotreba surogata [zamena] potisnula je upotrebu tetragrama u oba Zaveta“ (Journal of Biblical Literature, 96. tom, br. 1, mart 1977, strane 76, 77).

 Koji je oblik Božjeg imena ispravan — Jehova ili Jahve?

Niko danas ne može sa sigurnošću reći kako se to ime prvobitno izgovaralo na hebrejskom jeziku. Zašto? Hebrejski jezik koji se koristio u Bibliji prvobitno je pisan samo suglasnicima, bez samoglasnika. U svakodnevnoj upotrebi čitaoci su lako dodavali odgovarajuće samoglasnike. Međutim, Jevreji su s vremenom zbog sujeverja smatrali da nije dobro naglas izgovarati Božje lično ime, pa su ga zamenili nekim drugim izrazima. Vekovima kasnije, jevrejski izučavaoci su razvili sistem tačkica kojima su označavali koje samoglasnike treba upotrebiti prilikom čitanja drevnog hebrejskog teksta, ali su kod četiri suglasnika koji predstavljaju Božje ime stavili samoglasnike koji idu uz izraze koji su služili kao zamena za Božje ime. Tako se izgubio prvobitan izgovor Božjeg imena.

Mnogi bibličari daju prednost izgovoru „Jahve“, ali se ne može sa sigurnošću reći da je taj izgovor ispravan, pa zato među tim bibličarima postoje neslaganja. S druge strane, „Jehova“ je najprepoznatljiviji oblik tog imena jer je u upotrebi već vekovima i poput drugih oblika čuva u sebi četiri suglasnika hebrejskog tetragrama.

Dž. B. Roteram u prevodu The Emphasised Bible koristio je oblik Jahve u čitavom delu Biblije koji je izvorno pisan na hebrejskom jeziku. Međutim, kasnije je u jednom svom delu koristio oblik „Jehova“. On objašnjava sledeće: „JEHOVA — Primena ovog engleskog oblika tog znamenitog imena... u sadašnjoj verziji Psalama ne proističe ni iz kakve bojazni da postoji ispravniji izgovor nego što je Jahve, već isključivo iz lično izabranog praktičnog razloga da se održi kontakt sa čitalaštvom, s prvenstvenom namerom da se s lakoćom prepozna Božje ime o kome je reč“ (Studies in the Psalms, London, 1911, strana 29).

Posle diskusije o različitom načinu izgovaranja, nemački profesor Gustav Fridrih Ehler izneo je sledeći zaključak: „Od sada koristim reč Jehova jer je činjenica da se to ime odomaćilo u našem rečniku i ne  može se potisnuti“ (Theologie des Alten Testaments, drugo izdanje, Štutgart, 1882, strana 143).

Jezuitski bibličar Pol Žouon kaže sledeće: „U našim prevodima umesto (hipotetičnog) oblika Jahve upotrebili smo oblik Jehova... što je uobičajeni književni oblik koji se koristi u Francuskoj“ (Grammaire de l’hébreu biblique, Rim, 1923, fusnota na strani 49).

Većina imena se donekle promeni kada se prenosi iz jednog jezika u drugi. Isus je rođen kao Jevrejin, i njegovo ime se na hebrejskom verovatno izgovaralo Ješua, ali nadahnuti pisci grčkog dela Biblije nisu se ustručavali da koriste grčki oblik tog imena, to jest Isus. U većini drugih jezika izgovor se neznatno razlikuje, ali mi upotrebljavamo oblik koji je uobičajen u našem jeziku. Isto je i s drugim biblijskim imenima. Kako onda možemo pokazati prikladno poštovanje prema osobi koja nosi najznačajnije ime? Da li tako što nikada nećemo izgovarati niti pisati njeno ime zato što ne znamo tačno kako se ono prvobitno izgovaralo? Jehovini svedoci ne tvrde da su drugi oblici Božjeg imena neispravni. Za njih je najvažnije da se Božje ime koristi, onako kako je na nečijem jeziku uobičajeno, da se dobro govori o onome ko nosi to ime i da se ponaša onako kako priliči njegovim slugama na način koji mu donosi čast. Zar ne bi trebalo da sve prave Božje sluge čine to isto?

Zašto je važno znati i upotrebljavati Božje lično ime?

Da li imaš blizak odnos s nekim čije ime ne znaš? Ljudi kojima je Bog bezimen često ga smatraju nekom bezličnom silom, a ne stvarnom osobom. On za njih nije neko koga znaju i vole i kome se iz dubine srca mogu obratiti u molitvi. Ukoliko se mole, njihove molitve su samo jedan ritual, formalno ponavljanje izraza koje su naučili napamet.

Pravi hrišćani su od Isusa Hrista dobili zadatak da stvaraju učenike iz svih naroda. Kako bi prilikom poučavanja mogli da pokažu ko je istiniti Bog koji se razlikuje od lažnih bogova koje narodi poštuju? Jedino tako što bi upotrebljavali njegovo lično ime,  kao što to čini i sama Biblija (Mat. 28:19, 20; 1. Kor. 8:5, 6).

Izl. 3:15: „Bog... reče Mojsiju: ’Ovako kaži Izraelovim sinovima: „Jehova, Bog vaših praočeva, Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, poslao me je k vama.“ To je moje ime doveka i to je moj spomen iz naraštaja u naraštaj.‘“

Isa. 12:4: „Zahvaljujte Jehovi! Prizivajte ime njegovo! Objavljujte narodima dela njegova! Obznanjujte da je uzvišeno ime njegovo!“

Jezek. 38:17, 23: „Ovako kaže Suvereni Gospod Jehova: ’... Uzveličaću se i posvetiti i objaviću se pred očima mnogih naroda, i tada će znati da sam ja Jehova.‘“

Mal. 3:16: „Oni koji se boje Jehove razgovarali [su] jedan s drugim, svaki sa svojim bližnjim, i Jehova je pazio i slušao. I pred njim je počela da se piše knjiga sećanja za one koji se boje Jehove i koji razmišljaju o njegovom imenu.“

Jov. 17:26: „[Isus se molio svom Ocu:] Obznanio sam im [svojim sledbenicima] tvoje ime i obznanjivaću ga, da ljubav kojom si me voleo bude u njima i ja u jedinstvu s njima.“

Dela 15:14: „Simeon je detaljno ispričao kako je Bog prvi put pogledao na druge narode da iz njih izabere narod za svoje ime.“

Da li je Jehova u „Starom zavetu“ Isus Hrist u „Novom zavetu“?

Mat. 4:10: „Tada mu Isus reče: ’Odlazi, Satano! Jer je pisano: „Jehovu, svog Boga, obožavaj i jedino njemu služi.“‘“ (Isus očigledno nije rekao da njega lično treba obožavati.)

Jov. 8:54: „Isus im je odgovorio [Judejcima]: ’Ako ja slavim samog sebe, moja slava nije ništa. Mene proslavlja moj Otac, za koga vi kažete da je vaš Bog.‘“ (U delu Biblije koji je izvorno napisan na hebrejskom jeziku jasno se vidi da je Jehova taj Bog koga su Judejci obožavali. Isus je rekao da je Jehova njegov Otac, a ne da je on sam Jehova. Isus je veoma jasno stavio do znanja da su on i njegov Otac dve različite ličnosti.)

 Ps. 110:1: „Jehova je rekao mom [Davidovom] Gospodu: ’Sedi meni s desne strane, dok ne položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.‘“ (U Mateju 22:41-45, Isus je objasnio da je on Davidov ’Gospod‘ o kome se govori u ovom psalmu. Dakle, Isus nije Jehova već onaj kome su ovde upućene Jehovine reči.)

Fil. 2:9-11: „Zato ga je Bog i uzvisio [Isusa Hrista] i dao mu ime koje je iznad svakog drugog imena, da se u Isusovo ime savije svako koleno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom, i da svaki jezik javno prizna Isusa Hrista za Gospoda na slavu Boga, Oca.“ (Zapazi da je Isus Hrist ovde prikazan kao osoba koja se razlikuje od Boga Oca i koja mu je podložna.)

Kako neko može da voli Jehovu ako u isto vreme treba da ga se boji?

Biblija nam kaže da treba da volimo Jehovu (Luka 10:27) i da isto tako treba da ga se bojimo (1. Petr. 2:17; Posl. 1:7; 2:1-5; 16:6). Ispravan strah od Boga pomoći će nam da budemo oprezni i da ne učinimo nešto zbog čega bi on bio nezadovoljan nama. Ljubav prema Jehovi podstaći će kod nas želju da činimo ono što ga raduje, i da mu tako zahvalimo za bezgraničnu ljubav i nezasluženu dobrotu koju pokazuje prema nama.

Primer: Sin se boji da ne naljuti svog oca, ali pošto ceni sve što otac čini za njega želi da mu pokaže da ga iskreno voli. Ronilac kaže da voli more, ali ispravan strah mu pomaže da shvati da neke stvari jednostavno ne sme da radi. Slično tome, ljubav prema Bogu treba da bude protkana ispravnim strahom koji nas sprečava da uradimo bilo šta što bi izazvalo Božje negodovanje.