Jehovini svedoci

Definicija: Međunarodna hrišćanska zajednica ljudi koji revno propovedaju o Jehovi Bogu i njegovim namerama  s čovečanstvom. Svoja verovanja temelje isključivo na Bibliji.

Po kojim se verovanjima Jehovini svedoci razlikuju od drugih religija?

(1) Biblija: Jehovini svedoci veruju da je celokupna Biblija nadahnuta Božja Reč, i sva svoja verovanja zasnivaju na Bibliji kao autoritetu, a ne na ljudskim tradicijama.

(2) Bog: Obožavaju Jehovu kao jedinog istinitog Boga i rado razgovaraju s drugima o njemu i o njegovim namerama s ljudima. Svi koji javno svedoče o Jehovi obično se poistovećuju s jednom grupom — „Jehovinim svedocima“.

(3) Isus Hrist: Veruju da Isus Hrist nije deo Trojstva, već da je Božji Sin, prvo što je Bog stvorio, kako to kaže Biblija; da je postojao pre nego što je postao čovek i da je njegov život prenet s neba u utrobu device Marije; da je život koji je imao kao savršen čovek žrtvovao da bi oni koji iskazuju veru bili spaseni i imali večni život; da od 1914. godine vlada kao Kralj i da mu je Bog dao vlast nad celom zemljom.

(4) Božje Kraljevstvo: Veruju da je Božje Kraljevstvo jedina nada za ljude; da je ono stvaran oblik vladavine; da će uskoro uništiti sadašnji svet, uključujući i sve ljudske vlasti i da će stvoriti novi pravedni svet.

(5) Nebeski život: Veruju da će 144 000 duhom pomazanih hrišćana biti s Hristom u njegovom nebeskom Kraljevstvu, i da će s njim vladati kao kraljevi. Ne smatraju da je nebeski život nagrada za sve „dobre“ ljude.

(6) Zemlja: Veruju da će se Božja prvobitna namera sa zemljom ostvariti; da će ona biti nastanjena isključivo ljudima koji će obožavati Jehovu i koji će večno živeti kao savršeni ljudi; da će čak i oni koji su umrli imati priliku da uživaju u tim blagoslovima.

(7) Smrt: Veruju da mrtvi nisu svesni ničega; da ne osećaju ni bol ni radost u nekom duhovnom području; da postoje u Božjem sećanju i da mogu ponovo živeti zahvaljujući uskrsenju.

 (8) Poslednji dani: Veruju da od 1914. godine živimo u poslednjim danima ovog zlog sveta; da će oni koji vole pravdu preživeti i ostati na očišćenoj zemlji.

(9) Odvojenost od sveta: Iskreno se trude da ne budu deo sveta, kao što je Isus i rekao za svoje prave sledbenike. Pokazuju pravu hrišćansku ljubav prema bližnjima, ali ne učestvuju u politici niti u ratovima. Udovoljavaju materijalnim potrebama svoje porodice, ali nisu pohlepni za materijalnim stvarima, ne teže za ličnom slavom niti su preterano zaokupljeni užicima.

(10) Primena biblijskih saveta: Veruju da je veoma važno primenjivati savete iz Božje Reči u svakodnevnom životu — u kući, u školi, na poslu, u skupštini. Bez obzira na to kako je osoba ranije živela, ona može postati Jehovin svedok ukoliko više ne radi ono što Božja Reč osuđuje i ukoliko primenjuje Božje savete iz nje. Ali, ako neko počini preljubu, blud, postane homoseksualac, narkoman, pijanica, lažov ili lopov, biće isključen iz organizacije.

(Ovde su ukratko navedena neka verovanja Jehovinih svedoka, ali to svakako nisu sve tačke po kojima se njihova verovanja razlikuju od verovanja drugih grupa. Biblijski temelj za ta verovanja može se naći u Indeksu na kraju ove knjige.)

Da li su Jehovini svedoci neka američka vera?

Oni zastupaju Božje Kraljevstvo, a ne neke političke, ekonomske ili društvene sisteme bilo kog naroda u ovom svetu.

Tačno je da su Jehovini svedoci u savremeno doba započeli sa svojom aktivnošću u Sjedinjenim Američkim Državama. To što se njihova svetska centrala tamo nalazi doprinelo je tome da se biblijska literatura štampa i otprema u sve delove sveta. Ali Svedoci ne smatraju da je neki narod bolji od drugog naroda. Svedoka ima u skoro svim zemljama i oni imaju svoja predstavništva u mnogim delovima sveta odakle se nadgleda njihova aktivnost na tim područjima.

 Razmisli o sledećem: Isus je kao Judejac rođen u Palestini, ali hrišćanstvo nije palestinska religija, zar ne? Nije toliko važno mesto gde se Isus rodio kao čovek. Ono što je Isus naučavao potiče od njegovog Oca, Jehove Boga, koji je nepristran prema ljudima iz svih naroda (Jov. 14:10; Dela 10:34, 35).

Kako se finansira delo Jehovinih svedoka?

Dobrovoljnim prilozima, kao i kod prvih hrišćana (2. Kor. 8:12; 9:7). Na njihovim sastancima se ne sakuplja novac niti se prisutni mole da daju novac. Svi prilozi se koriste za biblijsko obrazovno delo koje Svedoci sprovode u čitavom svetu.

Svedoci nisu plaćeni za to što idu od kuće do kuće niti za uručivanje biblijske literature na ulici. Ljubav prema Bogu i bližnjima podstiče ih da govore o Božjoj nameri s ljudima.

The Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, zakonska verska korporacija kojom se koriste Jehovini svedoci, osnovana je 1884. godine u skladu sa Zakonom o neprofitnim korporacijama Komonvelta Pensilvanije, SAD. Dakle, ona po zakonu ne može biti, i nije preduzeće koje ostvaruje profit, niti pojedinci mogu ostvarivati profit preko nje. U statutu ove hrišćanske verske zajednice stoji: „Zajednica je verski entitet i nije organizovana za privatnu dobit bilo kojeg pravnog ili fizičkog lica.“

Da li su Jehovini svedoci neka sekta ili kult?

Neki smatraju da je sekta grupa ljudi koja se odvojila od neke religije. Drugi pod tim izrazom podrazumevaju grupu ljudi koja sledi nekog ljudskog vođu ili učitelja. To je obično uvredljiv izraz. Iako među njima ima ljudi iz svih društvenih slojeva koji su ranije pripadali raznim religijama, Jehovini svedoci nisu ogranak neke crkve. Njihov vođa je Isus Hrist, a ne neki čovek.

Kult je oblik obožavanja za koji se kaže da je neortodoksan ili da naglašava predanost nekom propisanom ritualu. Mnogi kultovi slede ljudskog vođu, a  pristalice kultova često žive u grupama izdvojeno od društva. Međutim, Božja Reč treba da bude merilo za to šta je ispravno, i Jehovini svedoci se striktno drže Biblije. Njihova religija je način života, a ne skup nekih rituala. Oni ne slede nekog čoveka niti se izoluju od društva. Oni žive i rade među drugim ljudima.

Koliko je stara religija Jehovinih svedoka?

Prema onome što kaže Biblija, vernih svedoka za Jehovu bilo je još od doba Avelja. U Jevrejima 11:4–12:1 piše sledeće: „Verom je Avelj prineo Bogu vredniju žrtvu nego Kain... Verom je Noje — nakon što ga je Bog upozorio na ono što se još nije videlo — pokazao strah pred Bogom... Verom je Avraham, kad je bio pozvan, poslušao i otišao na područje koje je trebalo da dobije u nasledstvo... Verom je Mojsije, kad je odrastao, odbio da se zove sinom faraonove kćeri. Radije je izabrao da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom nego da privremeno uživa u grehu.... Dakle, pošto smo okruženi tolikim oblakom svedoka, skinimo i mi svaki teret i greh koji nas lako može namamiti u zamku i istrajno trčimo trku koja je pred nama.“

Kada je reč o Isusu Hristu, Biblija kaže: „Ovo govori Amin, verni i istiniti svedok, početak Božjih dela stvaranja.“ Čiji je on bio svedok? On sam je rekao da je objavio ime svoga Oca. On je bio najveći svedok za Jehovu (Otkr. 3:14; Jov. 17:6).

Zanimljivo je da su neki Judejci pitali da li je ono što je Isus Hrist radio bilo neko „novo učenje“ (Mar. 1:27). Kasnije su neki Grci mislili da apostol Pavle uvodi neko „novo učenje“ (Dela 17:19, 20). To i jeste bilo nešto novo za one koji su to slušali, ali bilo je važno da je to istina koja je u potpunom skladu s Božjom Rečju.

Savremena istorija Jehovinih svedoka započela je kada je početkom 1870-ih osnovana jedna grupa za proučavanje Biblije u Alegeniju u Pensilvaniji, u SAD. U početku su bili poznati samo kao Istraživači Biblije, ali su 1931. godine uzeli ime Jehovini svedoci, ime koje je zasnovano na Bibliji (Isa. 43:10-12). Njihova verovanja  i običaji nisu novi, već predstavljaju obnovu hrišćanstva prvog veka.

Da li Jehovini svedoci smatraju da je samo njihova religija prava?

Biblija se ne slaže sa savremenim gledištem da postoje mnogi prihvatljivi načini da se služi Bogu. U Efešanima 4:5 piše da postoji „jedan Gospod, jedna vera“. Isus je rekao: „Uska su vrata i tesan je put koji vodi u život i malo je onih koji ga nalaze... Neće svako ko mi govori: ’Gospode, Gospode‘, ući u nebesko kraljevstvo, nego onaj ko vrši volju mog Oca koji je na nebesima“ (Mat. 7:13, 14, 21; vidi i 1. Korinćanima 1:10).

U Bibliji se više puta o skupu hrišćanskih učenja govori kao o ’istini‘, a o hrišćanstvu se govori kao o „putu istine“ (1. Tim. 3:15; 2. Jov. 1; 2. Petr. 2:2). Pošto Jehovini svedoci sva svoja verovanja, merila ponašanja i organizacione procedure temelje na Bibliji, vera u to da je Biblija zaista Božja Reč pruža im sigurnost da je ono u šta veruju stvarno istina. Oni nisu samouvereni već smatraju da je Biblija ispravno merilo po kome se može proceniti nečija religija. Ne misle samo na sebe, već svoja verovanja rado prenose drugima.

Zar nije tačno da i druge religije poštuju Bibliju?

Mnogi u izvesnoj meri koriste Bibliju. Ali da li zaista naučavaju i poštuju ono što je u njoj napisano? Uzmimo u obzir sledeće: (1) Iz većine biblijskih prevoda uklonili su ime istinitog Boga koje se pojavljuje na hiljade puta. (2) Doktrina o Trojstvu, njihovo poimanje samog Boga, preuzeta je iz paganskih izvora i do sadašnje forme se razvijala vekovima nakon što je završeno pisanje Biblije. (3) Verovanje u besmrtnost ljudske duše i u zagrobni život ne temelji se na Bibliji, već potiče iz drevnog Vavilona. (4) Isus je propovedao o Božjem Kraljevstvu i poslao je svoje učenike da i oni o tome razgovaraju s drugima. Ali današnje crkve retko kada spominju to Kraljevstvo, a ni pripadnici tih crkava ne propovedaju ’dobru vest o  kraljevstvu‘ (Mat. 24:14). (5) Isus je rekao da će se njegovi pravi sledbenici prepoznati po samopožrtvovanoj ljubavi koju imaju jedni prema drugima. Da li se to može reći za hrišćanske religije koje učestvuju u ratovima? (6) Biblija kaže da Hristovi učenici neće biti deo sveta i opominje da onaj ko želi da bude prijatelj svetu postaje Božji neprijatelj, ali crkve hrišćanstva i njihovi pripadnici veoma su angažovani na političkoj sceni ovog sveta (Jak. 4:4). Kada se sve to uzme u obzir, da li se pošteno može reći da se oni zaista drže onoga što stoji u Bibliji?

Kako su Jehovini svedoci došli do svog objašnjenja Biblije?

Jedan od osnovnih činilaca je to što Svedoci zaista veruju da je Biblija Božja Reč i da je sve što ona sadrži napisano nama za pouku (2. Tim. 3:16, 17; Rimlj. 15:4; 1. Kor. 10:11). Zato oni ne pribegavaju filozofskim raspravama kako bi izobličili njene jasne i istinite izjave ili da bi opravdavali način života ljudi koji su odbacili njena moralna merila.

Što se tiče značenja simboličnog jezika u Bibliji, Svedoci puštaju da Biblija samu sebe objašnjava umesto da oni iznose svoja tumačenja (1. Kor. 2:13). Ukazivanja na značenje simboličnih izraza obično se mogu naći u drugim delovima Biblije. (Na primer, pogledaj Otkrivenje 21:1; zatim, što se tiče značenja izraza ’more‘, vidi Isaiju 57:20. Da bi znao ko je „Jagnje“ o kome se govori u Otkrivenju 14:1, vidi Jovana 1:29 i 1. Petrovu 1:19.)

Kada je reč o ispunjenju proročanstava, Svedoci se drže onoga što je Isus rekao, naime, budno prate događaje koji odgovaraju onome što je prorečeno (Luka 21:29-31; uporedi s 2. Petrovom 1:16-19). Savesno ukazuju na te događaje i skreću pažnju na njihovo značenje na osnovu onoga što kaže Biblija.

Isus je rekao da će na zemlji imati ’vernog i razboritog roba‘ (svoje pomazane sledbenike gledano u celini), preko koga će obezbediti duhovnu hranu svojim slugama (Mat. 24:45-47). Jehovini svedoci priznaju takvo  uređenje. Kao i hrišćani u prvom veku i oni se obraćaju vodećem telu te klase „roba“ prilikom rešavanja teških pitanja. U takvim situacijama vodeće telo se ne oslanja na ljudsku mudrost već na dobro razumevanje Božje Reči, i pri tom oponaša Božji način ophođenja prema njegovim slugama i koristi pomoć svetog duha za koji se usrdno moli (Dela 15:1-29; 16:4, 5).

Zašto je tokom godina u učenjima Jehovinih svedoka došlo do promena?

Biblija pokazuje da Jehova omogućava svojim slugama da postepeno razumeju njegove namere (Posl. 4:18; Jov. 16:12). Zato ni proroci koje je Bog nadahnuo da napišu neke delove Biblije nisu razumeli značenje svega što su zapisali (Dan. 12:8, 9; 1. Petr. 1:10-12). Apostoli Isusa Hrista bili su svesni činjenice da u to vreme nisu razumeli dosta toga (Dela 1:6, 7; 1. Kor. 13:9-12). Biblija pokazuje da će se u ’vremenu kraja‘ znanje umnožiti (Dan. 12:4). Bolje razumevanje često za sobom povlači i neke promene u razmišljanju. Jehovini svedoci su ponizni i spremni da izvrše takve promene.

Zašto Jehovini svedoci propovedaju od kuće do kuće?

Isus je prorekao da će se u naše vreme obavljati to delo: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj.“ Takođe je poučio svoje sledbenike da ’idu i da stvaraju učenike od ljudi iz svih naroda‘ (Mat. 24:14; 28:19).

Kada je Isus poslao svoje prve učenike da propovedaju, rekao im je da posećuju ljude kod kuće (Mat. 10:7, 11-13). Apostol Pavle je u vezi sa svojom službom rekao sledeće: „Nisam ništa propustio da vam kažem od onoga što bi vam moglo biti korisno i da vas poučavam javno i idući od kuće do kuće“ (Dela apostolska 20:20, 21; vidi i Dela apostolska 5:42).

Poruka koju Svedoci prenose utiče na život ljudi, zato se trude da nikoga ne propuste (Sof. 2:2, 3). Oni  posećuju ljude prvenstveno iz ljubavi prema Bogu, ali i prema bližnjima.

Na jednoj konferenciji verskih vođa u Španiji izneto je sledeće zapažanje: „[Crkve] možda previše zanemaruju ono što predstavlja najveću preokupaciju Svedoka — kućne posete, koje spadaju u apostolsku metodu rane crkve. Dok većina crkava ograničava svoju aktivnost na izgradnju svojih hramova, zvoneći zvonima kako bi privukla ljude i propovedala unutar svojih mesta za sastajanje, [Svedoci] primenjuju apostolsku metodu propovedanja od kuće do kuće i koriste svaku priliku da svedoče“ (El Catolicismo, Bogota, Kolumbija, 14. septembar, 1975, strana 14).

Zašto svedoci uvek iznova posećuju one koji pripadaju drugim religijama?

Oni ne prisiljavaju ljude da prihvate njihovu poruku. Ali znaju da se ljudi ponekad sele na drugo mesto i da im se menjaju okolnosti u životu. Možda danas neko nema vremena da ih sasluša, ali će možda nekom drugom prilikom imati vremena za to. Možda neko u kući nije zainteresovan, ali drugi možda jesu. Ljudi se menjaju. Ozbiljni problemi u životu mogu nekoga navesti da razmišlja o svojim duhovnim potrebama. (Vidi i Isaiju 6:8, 11, 12.)

Zašto su Jehovini svedoci progonjeni i zašto se govori protiv njih?

Isus je rekao: „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili deo sveta, svet bi vas voleo jer biste bili njegovi. Ali pošto niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zato vas svet mrzi“ (Jovan 15:18, 19; vidi i 1. Petrovu 4:3, 4). Biblija pokazuje da ceo svet leži u vlasti Satane; on je glavni podstrekač progonstva (1. Jov. 5:19; Otkr. 12:17).

Isus je svojim učenicima još nešto rekao: „Svi će vas narodi mrzeti zbog mog imena“ (Mar. 13:13). Ovde se reč „ime“ odnosi na položaj koji Isus sada zauzima kao Mesijanski Kralj. Progonstvo proizlazi iz toga što se Jehovini svedoci radije pokoravaju njegovim zapovestima nego zapovestima nekog zemaljskog vladara.

 Ako neko kaže:

’Zašto se ne angažujete u nekim aktivnostima i doprinesete tome da svet (društvo) bude bolji?‘

Možeš odgovoriti: ’Očigledno vam je važno u kakvom društvu živite. I meni je to važno. Želeo bih da vas pitam koji bi problem po vašem mišljenju trebalo najpre rešiti?‘ Zatim možeš dodati: ’Zašto smatrate da je to preko potrebno?... Očigledno bi bilo dobro kada bi se taj problem odmah rešio, ali siguran sam da biste i vi voleli da vidite trajno rešenje tog problema. Mi kao Jehovini svedoci tako gledamo na stvari. (Objasni šta mi radimo da bismo pomogli ljudima da u svakodnevnom životu primenjuju biblijska načela kako bi shvatili suštinu svojih problema. Objasni i šta će Božje Kraljevstvo učiniti i zašto će ono trajno rešiti probleme čovečanstva.)‘

Ili možeš reći: ’(Posle razmatranja nekih tačaka iz prethodnog odgovora...) Neki daju svoj doprinos boljem stanju u društvu tako što daju novac, drugi dobrovoljno pružaju neke usluge. Jehovini svedoci rade i jedno i drugo. Dozvolite da vam to objasnim.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Jehovin svedok mora savesno plaćati poreze, čime vladi obezbeđuje novac kojim se finansiraju neke neophodne službe.‘ (2) ’Mi činimo i više od toga, jer posećujemo ljude i nudimo im da besplatno proučavaju Bibliju. Kada saznaju o čemu govori Biblija, uče kako da primenjuju biblijska načela i kako da rešavaju svoje probleme.‘

Druga mogućnost: ’Drago mi je što ste postavili to pitanje. Mnogi se nikada nisu pitali šta Svedoci rade u korist društva. Sigurno postoji više načina da se nekome pomogne.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Neki daju svoj doprinos tako što osnivaju razne institucije — bolnice, staračke domove, centre za lečenje zavisnika od droge i tako dalje. Drugi dobrovoljno odlaze kod ljudi i nude im neku pomoć. To je upravo ono što Jehovini svedoci rade.‘ (2) ’Primetili smo da postoji nešto što nekome može promeniti čitav pogled na život, a to je saznanje o tome šta Biblija  kaže o pravom smislu života i budućnosti koja nas očekuje.‘

Dodatni predlog: ’Lepo je što ste postavili to pitanje. Sigurno bismo želeli da je situacija bolja? Želeo bih da vas pitam šta mislite o onome što je sam Isus Hrist radio? Da li smatrate da je na praktičan način pomogao ljudima?... Mi se trudimo da radimo isto što je i on radio.‘

’Hrišćani treba da budu svedoci za Isusa, a ne za Jehovu‘

Možeš odgovoriti: ’Izneli ste zanimljivo gledište. U pravu ste kad kažete da treba da budemo svedoci za Isusa. Zato se u našim časopisima i ističe Isusova uloga u ostvarivanju Božje namere. (Možeš to pokazati iz neke knjige ili časopisa.) Ali možda će ovo što ću vam pročitati biti za vas jedna nova misao (Otkr. 1:5)... O kome je Isus ’verno svedočio‘? (Jov. 5:43; 17:6)... Isus je primer za nas, zar ne?... Zašto je toliko važno da upoznamo i Isusa i njegovog Oca? (Jov. 17:3).‘