Lažni proroci

Definicija: Pojedinci i organizacije koje objavljuju poruke pripisane natprirodnom izvoru, ali koje ne potiču od istinitog Boga i nisu u skladu s njegovom otkrivenom voljom.

Kako razlikovati prave od lažnih proroka?

Pravi proroci obznanjuju svoju veru u Isusa, ali potrebno je više od toga da samo tvrde kako propovedaju u njegovo ime

1. Jov. 4:1-3: „Ispitujte da li takve izjave potiču od Boga, jer su mnogi lažni proroci izašli u svet. Izjavu koju je Bog nadahnuo prepoznaćete po ovome: svaku izjavu koja priznaje da je Isus Hrist došao u telu nadahnuo je Bog. Ali nijednu izjavu koja ne priznaje Isusa nije Bog nadahnuo.“

 Mat. 7:21-23: „Neće svako ko mi govori: ’Gospode, Gospode‘, ući u nebesko kraljevstvo, nego onaj ko vrši volju mog Oca koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: ’Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u tvoje ime...?‘ Tada ću im reći: Nikad vas nisam poznavao! Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje.“

Pravi proroci govore u Božje ime, ali nije dovoljno to što tvrde da ga zastupaju

P. zak. 18:18-20: „Podignuću im proroka između njihove braće, kao što si ti [Mojsije]. Staviću svoje reči u njegova usta i on će im govoriti sve što mu zapovedim. A onaj ko ne posluša moje reči koje će on govoriti u moje ime, taj će preda mnom odgovarati za to. Ali prorok koji bi se usudio da govori u moje ime ono što mu nisam zapovedio da govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, takav prorok neka se pogubi.“ (Uporedi s Jeremijom 14:14; 28:11, 15.)

Isus je rekao: „Ništa ne činim sam od sebe, nego govorim onako kako me je Otac naučio“ (Jov. 8:28). Još je rekao: „Ja sam došao u ime svog Oca“ (Jov. 5:43). Takođe je kazao: „Ko govori sam od sebe, traži svoju slavu“ (Jov. 7:18).

Ako pojedinci ili organizacije tvrde da predstavljaju Boga ali ne žele da koriste Božje ime, i uglavnom iznose lično mišljenje o nekim stvarima, da li onda udovoljavaju ovim važnim preduslovima za pravog proroka?

Ako neko ima sposobnost da čini „velike znakove“, to jest „čuda“, to nije bezuslovno dokaz da je pravi prorok

Mat. 24:24: „Jer će ustati lažni Hristi i lažni proroci i činiće velike znakove i čuda da bi, ako je moguće, zaveli i izabrane.“

2. Sol. 2:9, 10: „Bezakonikova prisutnost, koju Satana omogućuje svojim delovanjem, propraćena je svakim silnim delom i lažnim čudesnim znakovima i znamenjem i svakom nepravdom i prevarom. Sve je to namenjeno onima koji odlaze u propast zato što nisu prihvatili ljubav prema istini da bi se spasli.“

 S druge strane, Mojsije je činio čuda po Jehovinoj zapovesti (Izl. 4:1-9). Jehova je i Isusu dao moć da čini čuda (Dela 2:22). Ali nisu samo čuda bila dokaz da ih je Bog zaista poslao.

 Ono što pravi proroci proriču ispunjava se, ali oni možda ne razumeju kada ili kako će se to ispuniti

Dan. 12:9: „Idi, Danilo, jer su ove reči tajna i zapečaćene su do vremena kraja.“

1. Petr. 1:10, 11: „Proroci... istraživali su na koje je ili kakvo vreme duh u njima ukazivao u pogledu Hrista kad je svedočio o patnjama koje su očekivale Hrista i o svim slavnim stvarima koje dolaze posle njih.“

1. Kor. 13:9, 10: „Naše znanje je delimično i naše proricanje je delimično. A kad dođe ono koje je potpuno, nestaće ono koje je delimično.“

Posl. 4:18: „Staza je pravednih kao blistava svetlost koja sve jače svetli dok ne bude potpuni dan.“

Apostoli i drugi rani hrišćani imali su pogrešna očekivanja, ali Biblija ih ne svrstava u „lažne proroke“. (Vidi Luku 19:11; Jovana 21:22, 23; Dela apostolska 1:6, 7.)

Kralj David je želeo da izgradi dom za obožavanje Jehove, i prorok Natan ga je podržao u tome. Ali Jehova je kasnije rekao Natanu da prenese Davidu da neće on izgraditi taj dom. Jehova nije odbacio Natana zbog onoga što je ranije rekao već ga je i dalje upotrebljavao zato što je ponizno ispravio stvar kada mu je Jehova to razjasnio (1. Let. 17:1-4, 15).

Objave pravog proroka unapređuju ispravan način obožavanja Boga i u skladu su s Božjom voljom

P. zak. 13:1-4: „Ako se među vama pojavi neki prorok ili čovek koji sanja snove i on ti pokaže neki znak ili učini neko čudo, pa se taj znak obistini ili se dogodi čudo o kom ti je govorio, i on ti kaže: ’Hajde da idemo za drugim bogovima, koje ne poznaješ, i da njima služimo‘, ne slušaj reči tog proroka ni čoveka  koji je sanjao taj san, jer vas Jehova, vaš Bog, iskušava da bi znao da li volite Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom. Za Jehovom, svojim Bogom, idite i njega se bojte, njegovih se zapovesti držite i njegov glas slušajte, njemu služite i njega se držite.“

Pošto Biblija kaže da je onaj ko je „prijatelj svetu“ u stvari Božji neprijatelj, da li sveštenici koji podstiču ljude da se mešaju u stvari koje se tiču ovog sveta unapređuju obožavanje Boga na ispravan način? (Jak. 4:4; 1. Jov. 2:15-17). Istiniti Bog je rekao da će narodi ’znati da je on Jehova‘, i Biblija kaže da će Bog izabrati „narod za svoje ime“. Da li onda religiozne organizacije koje ne pridaju važnost korišćenju Božjeg ličnog imena postupaju u skladu s Božjom voljom? (Jezek. 38:23; Dela 15:14). Isus je poučio svoje sledbenike da se mole za Božje Kraljevstvo, i Biblija nas upozorava da se ne uzdamo u zemaljskog čoveka. Da li su onda sveštenici ili političke organizacije koje podstiču ljude da se uzdaju u ljudske vlasti pravi proroci? (Mat. 6:9, 10; Ps. 146:3-6; uporedi sa Otkrivenjem 16:13, 14).

 Pravi i lažni proroci mogu se prepoznati po tome kakav život vode oni i ljudi koji ih slede

Mat. 7:15-20: „Čuvajte se lažnih proroka koji dolaze k vama u ovčijem runu, a iznutra su grabljivi vukovi. Prepoznaćete ih po njihovim plodovima... Svako dobro drvo donosi dobar plod, a svako loše drvo donosi bezvredan plod... Dakle, prepoznaćete ih po njihovim plodovima.“

Kakav život vode? „Dela tela su... blud, nečistoća, besramnost, idolopoklonstvo, bavljenje spiritizmom, neprijateljstva, svađe, ljubomora, izlivi gneva, prepirke, podele, sekte, zavisti, pijanke, razuzdane gozbe i tome slično... Oni koji tako nešto čine neće naslediti Božje kraljevstvo. A plod [Božjeg] duha je: ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost, samosavladavanje“ (Gal. 5:19-23; vidi i 2. Petrovu 2:1-3).

 Zar Jehovini svedoci nisu imali neke greške u svojim učenjima?

Jehovini svedoci ne tvrde da su nadahnuti proroci. Napravili su neke greške. Poput Isusovih apostola, i oni su ponekad imali pogrešna očekivanja (Luka 19:11; Dela 1:6).

Biblija daje vremenske odrednice koje se odnose na Hristovu prisutnost i Jehovini svedoci ih proučavaju s velikim zanimanjem (Luka 21:24; Dan. 4:10-17). Isus je takođe opisao jedan složeni znak koji će biti povezan sa ispunjenjem proročanstava koja obeležavaju naraštaj koji će doživeti kraj Sataninog zlog sveta (Luka 21:7-36). Jehovini svedoci ukazuju na dokaze ispunjenja tog znaka. Tačno je da su Svedoci napravili neke greške što se tiče razumevanja toga šta će se dogoditi na kraju određenih perioda, ali nisu napravili tu grešku da izgube veru ili da prestanu da pažljivo prate ispunjenje Jehovinih namera. Oni se i dalje drže Isusovog saveta: „Bdite, dakle, jer ne znate u koji dan dolazi vaš Gospod“ (Mat. 24:42).

Pitanja u kojima je trebalo izvršiti promene što se tiče gledišta nisu toliko bitna u poređenju s važnim biblijskim učenjima koje su razumeli i objavili. Među tim učenjima su sledeća: Jehova je jedini istiniti Bog. Isus Hrist nije deo nekog trojednog božanstva već je on Božji jedinorođeni sin. Iskupljenje od greha moguće je samo na osnovu vere u Hristovu otkupnu žrtvu. Sveti duh nije osoba već sila kojom se Jehova služi, i plod tog duha mora biti očigledan u životu onih koji služe Bogu na ispravan način. Ljudska duša nije besmrtna, kao što su to tvrdili pagani u drevno doba; ona umire, a nada u budući život leži u uskrsenju. Bog dopušta zlo zato što je pokrenuto sporno pitanje o tome ko ima pravo da bude vrhovni vladar. Božje Kraljevstvo je jedina nada za čovečanstvo. Od 1914. godine živimo u poslednjim danima ovog zlog sveta. Samo 144 000 vernih hrišćana biće kraljevi i sveštenici s Hristom na nebu, dok će ostali poslušni ljudi dobiti večni život na rajskoj zemlji.

 Još neki faktori koje treba uzeti u obzir što se tiče učenja Jehovinih svedoka jesu sledeći: Da li ona zaista pomažu ljudima da u moralnom pogledu budu bolji? Da li su osobe koje se drže tih učenja poznate u svojoj sredini po poštenju? Da li na njihov porodični život pozitivno utiče primena tih učenja? Isus je rekao da će se njegovi učenici lako prepoznati po međusobnoj ljubavi (Jov. 13:35). Da li se ona jasno vidi među Jehovinim svedocima? Prepuštamo činjenicama da govore za sebe.

Ako neko kaže:

’Moj sveštenik je rekao da su Jehovini svedoci lažni proroci‘

Možeš odgovoriti: ’Ako smem da pitam, da li vam je iz Biblije pokazao da je nešto u šta mi verujemo ili što mi radimo odlika lažnih proroka?... Mogu li da vam pokažem kako Biblija opisuje lažne proroke? (Zatim iskoristi jednu ili više misli koje se nalaze na  stranama 194-197.)‘

Ili možeš reći: ’Siguran sam da ćete se složiti da takva ozbiljna optužba mora biti potkrepljena dokazima. Da li je vaš sveštenik naveo neke konkretne primere? (Ako osoba spomene neka navodna „predviđanja“ koja se nisu ostvarila, iskoristi materijal na  strani 196, i na  stranama 197-199.)‘

Druga mogućnost: ’Da je vas neko optužio za nešto slično, sigurno biste cenili priliku da barem objasnite svoj stav ili gledište, zar ne?... Mogu li zato da vam pokažem iz Biblije...?‘