Likovi

Definicija: Obično su to prikazi osoba ili stvari. Lik koji je predmet obožavanja je idol. Oni koji se klanjaju likovima često kažu da time u stvari iskazuju duboko poštovanje duhu koji je predstavljen tim likom. Upotreba likova je karakteristična za mnoge nehrišćanske religije. U vezi s rimokatoličkim običajima, jedna enciklopedija kaže sledeće: „Pošto obožavanje lika u stvari dopire do osobe koju on predstavlja i tamo se završava, kao što se obožava ta osoba tako se može obožavati i lik koji je predstavlja“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 7. tom, strana 372). Nije biblijsko učenje.

 Šta Božja Reč kaže o pravljenju likova koji se koriste kao predmeti obožavanja?

Izl. 20:4, 5, Ba: „Nećeš graditi sebi kipa rezana niti slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nećeš im se klanjati niti im služiti; jer sam ja Jehova, Bog tvoj, Bog ljubomoran.“ (Kurziv naš. Zapazi da je bilo zabranjeno praviti likove i klanjati im se.)

Lev. 26:1, Ba: „Nećete graditi sebi idole niti ćete podizati likova rezanih, niti kipova, niti ćete u svojoj zemlji mećati kamenja ukrašena slikama da im se klanjate, jer sam ja, Jehova, Bog vaš.“ (Nisu smeli podizati likove pred kojima bi se ljudi klanjali.)

2. Kor. 6:16, Ba: „Kako se slaže hram Božji s idolima? Jer smo mi hram Boga živoga.“

1. Jov. 5:21, Ba: „Dečice, čuvajte se od idola.“

Mogu li se likovi koristiti samo kao pomoć u obožavanju istinitog Boga?

Jov. 4:23, 24: „Pravi obožavaoci [će] obožavati Oca duhom i istinom, jer Otac traži takve da ga obožavaju. Bog je Duh, i oni koji ga obožavaju moraju ga obožavati duhom i istinom.“ (Oni kojima likovi služe kao pomoć prilikom izražavanja dubokog poštovanja ne obožavaju Boga „duhom“ već se oslanjaju na ono što mogu videti svojim očima.)

2. Kor. 5:7: „Živimo po veri, a ne po onome što vidimo.“

Isa. 40:18: „S kim ćete uporediti Boga i kakav ćete lik njemu sličan naći?“

Dela 17:29: „Kad smo dakle Božje potomstvo, ne smemo smatrati da je Bog nalik zlatu ili srebru ili kamenu, liku što je oblikovan umećem i ljudskom maštom.“

Isa. 42:8, Ba: „Ja sam Jehova, to je ime moje, i ja slave svoje neću drugom dati, niti hvale svoje idolima [’likovima rezanim‘, DK].“

 Da li treba da poštujemo „svece“ kao zastupnike kod Boga time što ćemo koristiti njihove likove kao pomoć prilikom obožavanja?

Dela 10:25, 26: „Dok je Petar ulazio, Kornelije mu je izašao u susret, pao pred njegove noge i poklonio mu se. Ali Petar ga je podigao, govoreći: ’Ustani! I ja sam samo čovek.‘“ (Budući da Petar nije želeo da se neko lično pred njim klanja, da li bi nas podsticao da se klanjamo pred njegovom slikom ili kipom koji ga predstavlja? Vidi i Otkrivenje 19:10.)

Jov. 14:6, 14: „Isus mu odgovori: ’Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene. Ako nešto zamolite u moje ime, učiniću to.‘“ (Isus je jasno rekao da Ocu možemo pristupiti samo preko njega i da molitve treba da upućujemo u Isusovo ime.)

1. Tim. 2:5: „Jedan je Bog, i jedan je posrednik između Boga i ljudi, čovek, Hrist Isus.“ (Nikome drugome nije dozvoljeno da služi u ulozi posrednika između Boga i članova Hristove skupštine.)

Vidi i strane 351, 352, pod naslovom „Sveci“.

Da li onaj ko se klanja pred nekim likom prvenstveno ima u mislima osobu koju taj lik predstavlja, ili se neki likovi smatraju važnijim od drugih?

Važan faktor koji treba uzeti u obzir jeste stav osobe. Zašto? Zato što je jedna od bitnih razlika između „lika“ i „idola“ upravo svrha u koju se lik koristi.

Da li u nečijim mislima jedan lik ima veću vrednost ili značaj nego neki drugi prikaz te iste osobe? Ako je odgovor potvrdan, onda ta osoba prvenstveno ima u mislima lik, a ne osobu koju taj lik predstavlja. Zašto ljudi idu na duga hodočašća da bi se poklonili u nekom svetilištu? Zar ne zato što se smatra da sam lik ima „čudotvornu“ moć? Na primer, u vezi s likovima Marije u katedrali u Šartru u Francuskoj, jedna knjiga kaže sledeće: „Ti likovi, izvajani, naslikani ili prikazani na vitražima nisu jednako  slavni... Samo su tri lika predmet pravog obožavanja: Devica od Kripte, Devica od Stuba i Devica ’Bel Verijer‘“ (Les Trois Notre-Dame de la Cathédrale de Chartres, Iv Delaporte). Ali ako bi neko ko se klanja pred likom prvenstveno imao u mislima osobu, zar onda ne bi trebalo da svi likovi budu jednako važni?

Kakvo je Božje gledište o likovima koji su predmet obožavanja?

Jer. 10:14, 15: „Svaki će se zlatar postideti svog rezanog lika, jer su njegovi liveni likovi laž, nema života u njima. Ništavni su, predmeti podsmeha.“

Isa. 44:13-19: „Drvodelja rasteže merno uže, beleži crvenom kredom, obrađuje dletom, crta šestarom i oblikuje čovečji lik, lep lik čoveka, da stoji u kući. Drugi ima posao da seče kedrove, pa bira stabla, velika stabla, i ostavlja ih da rastu među šumskim drvećem. Sadi lovor i kiša čini da raste. A čovek ga onda koristi za ogrev. Uzima komad drveta da se ugreje. Naloži vatru i peče hleb. Zatim još pravi boga i klanja mu se. Pravi rezan lik i pred njim pada ničice. Od polovine toga loži vatru i peče meso sebi za jelo i najede se. Greje se i govori: ’Eto, grejem se i gledam kako gori vatra.‘ Od ostatka pravi sebi boga, rezan lik. Pred njim pada ničice, klanja mu se, moli mu se i govori: ’Izbavi me, jer si ti moj bog.‘ Ne znaju oni i ne razumeju, jer su im oči postale zaslepljene pa ne vide, a srce takvo da ne razumeju. Niko to ne uzima k srcu, ne zna i ne razume, da bi rekao: ’Od polovine toga naložio sam vatru i na njegovom žaru ispekao hleb. Meso sam ispekao i pojeo. Zar ću od ostatka napraviti gadnog idola? Zar ću padati ničice pred komadom suvog drveta?‘“

Jezek. 14:6: „Evo šta kaže Suvereni Gospod Jehova: ’Odvratite se i odstupite od svojih odvratnih idola, okrenite lice svoje od svih gadosti svojih.‘“

Jezek. 7:20: „Ponose se divnim nakitom svojim. Od srebra i zlata načinili su odvratne likove svoje, gadne bogove svoje. Zato ću učiniti da im to bude odvratno.“

 Šta treba da radimo s likovima koje smo ranije poštovali?

P. zak. 7:25, 26: „Rezbarene likove njihovih bogova spalite vatrom. Ne poželi srebro ni zlato što je na njima i ne uzimaj to za sebe da ti ne bude zamka, jer je to odvratno Jehovi, tvom Bogu. Ne unosi u svoju kuću nešto što je odvratno da ne budeš uništen kao i to. Neka ti se to jako gadi i neka ti je odvratno.“ (Jehovin narod danas nema pravo da uništava likove koji pripadaju drugim ljudima, ali ova zapovest data Izraelcima služi kao primer šta treba uraditi s likovima koje smo mi lično imali i poštovali. Uporedi s Delima apostolskim 19:19.)

1. Jov. 5:21: „Dečice, klonite se idola!“

Jezek. 37:23: „Neće se više skrnaviti svojim odvratnim idolima... Oni će biti moj narod, a ja ću biti njihov Bog.“

Kako upotreba likova prilikom obožavanja utiče na našu budućnost?

P. zak. 4:25, 26: „Ako se iskvarite i napravite sebi rezan lik bilo kakvog oblika i učinite ono što je zlo u očima Jehove, svog Boga, i tako ga uvredite, svedočim vam danas nebesima i zemljom da... ćete biti istrebljeni.“ (Božje gledište se nije promenilo. Vidi Malahiju 3:5, 6.)

1. Kor. 10:14, 20: „Zato, voljeni moji, bežite od idolopoklonstva... Ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu. A ja ne želim da vi imate išta zajedničko s demonima.“

Otkr. 21:8: „Kukavice, bezverni, izopačeni, ubice, bludnici, oni koji se bave spiritizmom, idolopoklonici i svi lažljivci završiće u jezeru koje gori ognjem i sumporom. Ono predstavlja drugu smrt.“

Ps. 115:4-8: „Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čoveka zemaljskog. Usta imaju, ali ne govore, oči imaju, ali ne vide, uši imaju, ali ne čuju, nos imaju, ali ne mirišu, ruke imaju, ali ne pipaju, noge imaju, ali ne hodaju, ne puštaju glasa iz grla svoga. Takvi će postati i oni koji ih prave, svi koji se u njih uzdaju.“