Misa

Definicija: Prema Svetoj kongregaciji obreda Rimokatoličke crkve, misa je „žrtva kojom je ovekovečena žrtva na krstu; spomen na smrt i uskrsenje Gospoda, koji je rekao ’činite ovo meni na spomen‘ (Luka 22:19); sveta gozba u kojoj posredstvom pričesti Gospodovog tela i krvi Božji narod uživa blagodeti Pashalne žrtve, obnavlja Novi savez koji je Bog jednom zauvek sklopio s ljudima posredstvom krvi Hrista, i u veri i nadi predočava eshatološku gozbu u Očevom kraljevstvu, objavljujući Gospodovu smrt ’dok ne dođe‘“ (Eucharisticum Mysterium, 25. maj, 1967). Tako Katolička crkva razume ono što je Isus Hrist učinio na Gospodovoj večeri.

Da li se hleb i vino zaista pretvaraju u Hristovo telo i krv?

U „Svečanoj objavi vere“ od 30. juna 1968, Papa Pavle VI rekao je sledeće: „Mi verujemo da kao što su se hleb i vino koje je Gospod posvetio na Gospodovoj večeri pretvorili u njegovo telo i njegovu krv koji su zatim bili žrtvovani na krstu, tako se hleb i vino koje je sveštenik posvetio pretvaraju u telo i krv Hrista koji je slavno ustoličen na nebu, i verujemo da je tajanstvena prisutnost Gospoda pred tom materijom koja našim čulima izgleda isto kao i pre posvećenja, prava, stvarna i supstancijalna prisutnost... Taj tajanstveni preobražaj Crkva odgovarajuće naziva transsupstancijacija“ (Official Catholic Teachings — Christ Our Lord, Vilmington, Severna Karolina; 1978, Amanda G. Votlington, strana 411). Da li je to verovanje u skladu sa Svetim pismom?

Šta je Isus mislio kada je rekao: „Ovo je telo moje“ i „Ovo je krv moja“?

Mat. 26:26-29, Ba: „Dok jeđahu, uze Isus hleb, blagoslovi ga, prelomi i dade učenicima, govoreći: Uzmite, jedite, ovo je telo moje. Uze zatim čašu i davši hvalu, dade je njima, govoreći: Pijte iz nje svi, jer je ovo  krv moja, krv novoga saveza, koja se proliva za mnoge, radi otpuštanja greha. Kažem vam pak da neću odsad piti od ovoga roda vinogradskoga do onog dana kad ću piti s vama novoga u kraljevstvu Oca svoga.“

U vezi sa izrazom „ovo je telo moje“ i „ovo je krv moja“, vredno je zapaziti sledeće: Mo glasi „to znači moje telo“, „to znači moju krv“ (kurziv naš). Prevod Novi svet kaže nešto slično. LEF prevodi taj izraz rečima „to predstavlja moje telo“, „to predstavlja moju krv“ (kurziv naš). Ti prevodi se slažu sa onim što stoji u kontekstu, u 29. stihu, u različitim prevodima. DK kaže: „Neću od sad piti od ovoga roda vinogradskoga do onog dana kad ću piti s vama novoga u carstvu oca svojega“ (kurziv naš). Ča i SSP takođe pokazuju da Isus govori o onome što je u čaši kao o ’rodu loze (čokota)‘, a to je bilo nakon što je Isus rekao „Ovo je krv moja“.

Razmotrimo izraz „ovo je telo moje“ i „ovo je krv moja“ u svetlu drugih upečatljivih izraza koji su upotrebljeni u Svetom pismu. Isus je takođe rekao: „Ja sam svetlost sveta“, „Ja sam vrata ovcama“, „Ja sam pravi čokot“ (Jov. 8:12; 10:7; 15:1). Nijedan od ovih izraza nije podrazumevao neku čudesnu transformaciju, zar ne?

U 1. Korinćanima 11:25, apostol Pavle je pisao o Gospodovoj večeri i sličnu misao izrazio je nešto drugačijim rečima. Umesto da je citirao Isusa kako kaže: „Pijte iz nje svi, jer je ovo krv moja, krv novoga saveza“, rekao je to na sledeći način: „Ova je čaša novi savez u mojoj krvi.“ Sigurno nije mislio da se ta čaša na neki čudesni način pretvorila u novi savez. Zar nije logičnije zaključiti da je ono što je u čaši predstavljalo Isusovu krv posredstvom koje je novi savez postao pravosnažan?

Šta je Isus mislio kada je rekao ono što je zabeleženo u Jovanu 6:53-57?

„Isus je rekao: ’Zaista, zaista, kažem vam, ako ne jedete telo Sina čovečjeg i ne pijete njegovu krv, nemate života u sebi. Ko se hrani mojim telom i pije moju krv, ima večni život, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan, jer je moje telo prava hrana i moja krv je pravo piće. Ko  se hrani mojim telom i pije moju krv, ostaje u jedinstvu sa mnom i ja u jedinstvu s njim. Kao što je mene poslao živi Otac pa ja živim zbog Oca, tako će i onaj ko se hrani mnome živeti zbog mene‘“ (Jov. 6:53-57).

Da li to treba doslovno razumeti, to jest da treba da jedemo Isusovo telo i da pijemo njegovu krv? Ako bi to tako shvatili, onda bi to značilo da je Isus zastupao gledište da treba kršiti Zakon koji je Bog dao Izraelcima preko Mojsija. Prema tom Zakonu bilo je zabranjeno konzumirati bilo kakvu krv (Lev. 17:10-12). Međutim, Isus nije zastupao tako nešto već je otvoreno govorio o tome da ne treba kršiti nijednu zapovest iz Zakona (Mat. 5:17-19). Dakle, Isus je sigurno mislio na to da treba jesti i piti u prenosnom smislu tako što ćemo iskazivati veru u vrednost žrtve koju je on položio time što je dao svoj život koji je kao savršeni čovek imao. (Uporedi s Jovanom 3:16; 4:14; 6:35, 40.)

Da li je Isus rekao svojim učenicima da pored obeležavanja njegove smrti treba da nekim obredom obnavljaju njegovu žrtvu?

U jednom delu piše sledeće: „One noći kada je bio izdat, naš Spasitelj je na Gospodovoj večeri uveo euharistijsku Žrtvu svog tela i svoje krvi. On je to učinio da bi ovekovečio žrtvu na krstu...“ (The Documents of Vatican II, Njujork, 1966, urednik V. M. Abot, strana 154, kurziv naš).

U jednoj enciklopediji piše: „Crkva želi da se na misu gleda kao na ’pravu i prihvatljivu žrtvu‘... Međutim, glavni izvor naše doktrine je tradicija, koja još od najranijih vremena naglašava molitvenu vrednost mise“ (The Catholic Encyclopedia, 1913, 10. tom, strane 6, 17).

Sam Isus je rekao: „Činite ovo meni na spomen“ (Luka 22:19; 1. Kor. 11:24). NAB glasi: „Činite ovo kao sećanje na mene.“ Isus nije rekao da je ono što je činio na Gospodovoj večeri bilo žrtvovanje njega samog niti da njegovi učenici treba da obnavljaju njegovu žrtvu.

Jevr. 9:25-28: „Nije ušao da bi mnogo puta prinosio sebe, kao što prvosveštenik svake godine ulazi u sveto  mesto s tuđom krvlju, jer bi inače trebalo da mnogo puta strada od postanka sveta. Ali sada, na svršetku ovog poretka, pojavio se jednom zauvek da svojom žrtvom odstrani greh. I kao što je ljudima određeno da jednom umru, a zatim dolazi sud, tako je i Hrist bio jednom zauvek prinesen da ponese grehe mnogih.“

Da li je to neka „nedokučiva tajna“?

U Bibliji se govori o Božjim tajnama, to jest svetim tajnama. Ali nijedna od njih nije u suprotnosti s jasno utvrđenim biblijskim istinama. Isus je o onima koji ljudske tradicije stavljaju ispred Svetog pisma rekao sledeće: „Licemeri, dobro je Isaija prorokovao o vama, kad je rekao: ’Ovaj narod me poštuje usnama svojim, ali srce mu je daleko od mene. Uzalud me obožavaju, jer su učenja koja naučavaju ljudske zapovesti‘“ (Mat. 15:7-9).

Da li je Isus mislio da spomen na njega treba obeležavati možda svakog dana ili svake sedmice?

U jednom delu piše: „Posebna dužnost katoličkih hrišćana“ obuhvata „učestvovanje u misi svake nedelje i svakog praznika“ (Basic Catechism, Boston, 1980, strana 21). „Vernici se podstiču da učestvuju u misi i da se često pričešćuju, čak svakodnevno“ (The Teaching of Christ — A Catholic Catechism for Adults, skraćeno izdanje, Hantington, 1979, strana 281).

Da li svi biblijski stihovi u kojima se govori o „lomljenju hleba“ ukazuju na to da se tada obeležavalo sećanje na Hristovu smrt? (Dela 2:42, 46; 20:7, Ba). Isus je još pre Gospodove večere lomio hleb kada je prilikom obroka delio hranu (Mar. 6:41; 8:6). Hleb koji su Jevreji u to vreme jeli nije isti kao hleb koji je danas u upotrebi. Kad su ga jeli, uglavnom su ga lomili ili kidali po komad.

Isus nije konkretno naveo koliko često treba obeležavati njegovu smrt. Međutim, on je taj praznik uveo na dan jevrejske Pashe, umesto koje su njegovi učenici počeli da obeležavaju njegovu smrt. Pasha je bila godišnji praznik koji se slavio 14. nisana. Slično tome,  jevrejski Praznik beskvasnih hlebova, Praznik sedmica (Pedesetnica), Praznik senica, to jest praznik berbe i Dan očišćenja, održavali su se jednom godišnje.

Da li služenje mise donosi olakšanje dušama u čistilištu?

U jednom delu piše: „Reč ’čistilište‘ ne postoji u Bibliji, niti Biblija naučava da postoji čistilište... U delima crkvenih otaca ima mnogo ukazivanja ne samo na postojanje čistilišta već i na činjenicu da se vernicima može pomoći posredstvom molitava koje upućuju živi, a naročito posredstvom mise“ (The Teaching of Christ — A Catholic Catechism for Adults, strane 347, 348).

Sveto pismo kaže u kakvom se stanju nalaze mrtvi: „Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega“ (Prop. 9:5). „Duša koja greši, ona će umreti“ (Jezek. 18:4). (Vidi i strane 356-358, pod naslovom „Smrt“.)