Obožavanje predaka

Definicija: Običaji kojima se odaje čast i poštovanje mrtvim precima (ceremonijalno ili na neke druge načine) u uverenju da oni žive na nekom nevidljivom području i da mogu pomoći ili nauditi živima, pa ih zato treba umiriti. Nije biblijsko učenje.

Da li mrtvi preci znaju šta živi rade i da li mogu pomoći živima?

Prop. 9:5: „Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega.“

Jov 14:10, 21: „Kad čovek zemaljski izdahne, gde je? Ako su sinovi njegovi poštovani, on to ne zna.“

Ps. 49:10, 17-19: „I mudri umiru, i bezumni i nerazumni ginu, i drugima ostavljaju imetak svoj. Jer kad umre, ne može ništa sa sobom poneti, i slava njegova s njim ne silazi... Duša njegova na kraju završi tamo gde i naraštaj praočeva njegovih. Nikada više svetlost videti neće.“

Zar nije tačno da hrana koja se ostavlja na nekom oltaru ili na grobu ostaje netaknuta? Zar to ne pokazuje da ona mrtvima ništa ne znači?

Vidi i naslov „Spiritizam“.

Da li imamo razloga da se plašimo da će nam mrtvi preci nauditi?

Prop. 9:5, 6: „Mrtvi nisu svesni ničega.... I ljubavi njihove i mržnje njihove i ljubomore njihove nestalo  je, i nikada više neće imati udela ni u čemu što će se činiti pod suncem.“

Da li postoji neki nevidljivi deo osobe koji živi i posle smrti?

Jezek. 18:4: „Sve su duše moje. I očeva duša i sinovljeva duša meni pripadaju. Duša koja greši, ona će umreti.“ (Vidi i 20. stih.)

Ps. 146:3, 4: „Ne uzdajte se u velikaše, niti u čoveka zemaljskog... Duh njegov izađe iz njega, i on se u prah vraća, tog dana propadnu sve misli njegove.“

Naučnici i hirurzi nisu našli nikakav dokaz da neki deo čoveka živi nakon smrti.

Vidi i strane 356-358, pod naslovom „Smrt“.

Da li biste više voleli da vas deca i unuci poštuju i vole sada dok ste živi, ili da se drže nekih običaja kad umrete?

Ef. 6:2, 3: „’Poštuj svog oca i svoju majku‘ — to je prva zapovest sa obećanjem: ’Da ti bude dobro i da dugo ostaneš na zemlji.‘“ (Deca koja su vaspitana u skladu s biblijskim načelima pokazuju takvo poštovanje koje pričinjava radost njihovim roditeljima dok su živi.)

Posl. 23:22: „Slušaj oca svog, roditelja svog, i ne preziri majku svoju kad ostari.“

1. Tim. 5:4: „Ako neka udovica ima decu ili unučad, neka oni prvo nauče da delima pokazuju odanost Bogu u svom domu i da uzvraćaju svojim roditeljima i dedovima i bakama za ono što su im pružili, jer je to ugodno Bogu.“

Kada duhovni mediji tvrde da prenose poruke od mrtvih, od koga te poruke u stvari potiču?

Isa. 8:19: „Ako vam kažu: ’Obratite se onima koji prizivaju duhove ili onima koji gataju, koji šapuću i mrmljaju‘ — zar narod ne treba da se obraća svom Bogu? Zar da se mrtvima obraća za žive?“ (Da li bi  nas Bog upozorio da se ne bavimo takvim stvarima ukoliko bismo zaista mogli da stupimo u kontakt s voljenim osobama?)

Dela 16:16: „Dok smo išli na mesto gde se ljudi okupljaju na molitvu, srela nas je jedna sluškinja opsednuta duhom, gatarskim demonom, koja je svojim proricanjem donosila veliku dobit svojim gospodarima.“

Vidi i strane 367-369, pod naslovom „Spiritizam“.

Koga treba da obožavamo?

Luka 4:8: „Isus mu na to reče: ’Pisano je: „Jehovu, svog Boga, obožavaj i jedino njemu služi.“‘“

Jov. 4:23, 24: „Dolazi čas, i već je tu, kada će pravi obožavaoci obožavati Oca duhom i istinom, jer Otac traži takve da ga obožavaju. Bog je Duh, i oni koji ga obožavaju moraju ga obožavati duhom i istinom.“

Ima li nade da ćemo u budućnosti ponovo biti s članovima porodice koji su umrli?

Jov. 5:28, 29: „Ne čudite se tome, jer dolazi čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas i izaći će — oni koji su činili dobro u uskrsenje života, a oni koji su činili zlo u uskrsenje osude.“