Otkupnina

Definicija: Cena koja se plaća da bi se neko otkupio, oslobodio neke obaveze ili izbavio iz nepovoljnih okolnosti. Najznačajnija otkupnina koja je ikada plaćena jeste prolivena krv Isusa Hrista. Time što je platio tu otkupninu na nebu, Isus je omogućio Adamovom potomstvu da bude oslobođeno od greha i smrti koje smo svi nasledili zbog greha našeg praoca.

U kom smislu je smrt Isusa Hrista bila drugačija od smrti drugih mučenika?

Isus je bio savršen čovek. Rođen je bez ikakve mrlje greha i bio je savršen celog svog života. „Nikakav greh nije počinio.“ Bio je „čist, odvojen od grešnika“ (1. Petr. 2:22; Jevr. 7:26).

Bio je jedinstven Božji Sin. Sam Bog je to posvedočio govoreći s neba (Mat. 3:17; 17:5). Taj Sin je ranije živeo na nebu; preko njega je Bog stvorio sve drugo u čitavom svemiru, kako živa bića tako i nežive stvari. Bog je čudom preneo život svog sina u matericu jedne device da bi se rodio kao čovek i time izvršio njegovu volju. Isus je ukazivao na sebe kao na Sina čovečjeg da bi naglasio da je zaista postao čovek (Kol. 1:15-20; Jov. 1:14; Luka 5:24).

Nije bio bespomoćan pred onima koji su ga pogubili. On je rekao: „Ja polažem svoj život... Niko mi ga ne oduzima, nego ga ja sam od sebe polažem“ (Jov. 10:17, 18). Nije želeo da traži pomoć anđeoskih snaga (Mat. 26:53, 54). Premda je zlim ljudima bilo dopušteno da ostvare svoju zaveru da ga ubiju, njegova smrt je u pravom smislu te reči bila žrtvena.

 Njegova prolivena krv može drugima omogućiti izbavljenje. „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi i da svoj život da kao otkupninu za mnoge“ (Mar. 10:45). Dakle, njegova smrt je bila nešto mnogo više od smrti nekog mučenika koji je odbio da se odrekne svojih verovanja.

Vidi i strane 373, 374, pod naslovom „Spomen-svečanost“.

Zašto je baš na takav način morala biti obezbeđena otkupnina da bismo mi mogli imati večni život?

Rimlj. 5:12: „Preko jednog čoveka [Adama] u svet [je] ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili.“ (Bez obzira na to koliko čestito živimo, svi smo grešnici od rođenja [Ps. 51:5]. Ne postoji način na koji bismo mogli zaraditi pravo da večno živimo.)

Rimlj. 6:23: „Plata za greh je smrt.“

Ps. 49:6-9: ’Oni koji se u svoj imetak uzdaju i koji se hvale velikim bogatstvom svojim ni na koji način ne mogu brata otkupiti, niti za njega Bogu otkup dati (otkupnina za dušu njihovu toliko je velika da doveka ostaje neplaćena), pa da zauvek živi i ne vidi groba.‘ (Nijedan nesavršen čovek ne može obezbediti sredstva kojima bi otkupio nekog drugog čoveka od greha i smrti. Večni život se ne može kupiti novcem. Čak i kad bi neko dao svoj život, ne bi time nikoga mogao izbaviti, jer bi ionako morao da umre zbog svog greha.)

Premda su Adam i Eva morali umreti zbog svoje pobune, zašto Bog nije jednostavno odlučio da svi njihovi potomci koji mu budu poslušni žive večno?

Zato što Jehova „voli pravednost i pravdu“ (Ps. 33:5; P. zak. 32:4; Jer. 9:24). Način na koji je reagovao na ovu situaciju bio je u skladu s njegovom pravednošću, udovoljio je zahtevima koje nalaže savršena pravda, a istovremeno je i uzveličao njegovu ljubav i milosrđe. Kako to?

 (1) Adam i Eva nisu imali decu pre nego što su zgrešili, tako da niko nije rođen savršen. Svi Adamovi potomci su rođeni u grehu, a greh vodi do smrti. Ako bi Jehova to jednostavno ignorisao, time bi pogazio sopstvena pravedna merila. Bog ne bi to mogao učiniti i tako stati na stranu nepravde. On nije zaobišao zahteve koje nalaže savršena pravda; zato mu nijedno inteligentno stvorenje nikad ne bi moglo s pravom zameriti zbog načina na koji je postupio (Rimlj. 3:21-26).

(2) Šta se moglo učiniti da se izbave Adamovi potomci koji će pokazati ljubav i poslušnost prema Jehovi, a da se pri tom ne ignoriše pravda? Ako bi savršen čovek umro žrtvenom smrću, pravda bi dozvolila da se tim savršenim životom pokriju gresi onih koji bi s verom prihvatili tu otkupninu. Pošto je zbog greha jednog čoveka (Adama) cela ljudska porodica upala u greh, prolivena krv drugog savršenog čoveka (takoreći drugog Adama), koja ima istu vrednost, mogla bi da dovede u ravnotežu terazije pravde. Pošto je Adam namerno zgrešio, ta žrtva ne bi mogla da se primeni na njega. Međutim, pošto bi kazna za greh celog čovečanstva bila plaćena, Adamovo potomstvo bi moglo biti izbavljeno. Ali, savršen čovek nije postojao. Čovečanstvo nikad ne bi moglo da udovolji zahtevima apsolutne pravde. Zato je Jehova pokazao izvanrednu ljubav i pobrinuo se za to, iako ga je to mnogo koštalo (1. Kor. 15:45; 1. Tim. 2:5, 6; Jov. 3:16; Rimlj. 5:8). Božji jedinorođeni Sin bio je spreman da to učini. Ponizno ostavivši nebesku slavu i postavši savršen čovek, Isus je umro za čovečanstvo (Fil. 2:7, 8).

Primer: Poglavar porodice je postao kriminalac i osuđen je na smrt. Njegova deca su ostala bez igde ičega, bez nade da će se izvući iz dugova. Recimo da se njihov brižni deda zauzeo za njih tako što se pobrinuo da njegov drugi sin, koji živi s njim, plati dugove i pruži deci mogućnost da započnu novi život. Naravno, da bi deca imala korist od toga, moraju prihvatiti tu ponudu, a deda s pravom može postaviti određene uslove kako bi bio siguran da oni neće krenuti očevim putem.

 Na koga je najpre primenjena Isusova žrtva i s kojom svrhom?

Rimlj. 1:16: ’Dobra vest [o Isusu Hristu i njegovoj ulozi u Božjoj nameri] je Božja sila koja donosi spasenje svakome ko veruje, najpre Judejcu, a onda i Grku.‘ (Najpre su Jevreji dobili poziv da posredstvom Hrista budu spaseni, a zatim je taj poziv upućen i nejevrejima.)

Ef. 1:11-14: „S [Hristom] smo u jedinstvu i mi [Jevreji, uključujući i apostola Pavla] izabrani za naslednike [nebeskog Kraljevstva]... da mi koji smo se prvi uzdali u Hrista budemo na hvalu i slavu Bogu. A i vi ste se [hrišćani iz paganskih naroda, kao što su bili mnogi u Efesu] uzdali u njega kad ste čuli reč istine, dobru vest o svom spasenju, i preko njega ste, kad ste poverovali, bili zapečaćeni obećanim svetim duhom, koji je zalog našeg nasledstva, da Božje vlasništvo bude oslobođeno otkupninom, njemu na slavu i hvalu.“ (To nasledstvo, kao što pokazuje 1. Petrova 1:4, sačuvano je na nebesima. Otkrivenje 14:1-4 pokazuje da onih koji to dobijaju ima 144 000. Zajedno s Hristom, oni će služiti kao kraljevi i sveštenici nad čovečanstvom 1 000 godina, tokom kojih će se ostvariti Božja namera da zemlja bude raj nastanjen savršenim potomcima prvog ljudskog para.)

Ko još u naše vreme ima koristi od Isusove žrtve?

1. Jov. 2:2: „On [Isus Hrist] je žrtva pomirenja za naše grehe [pomazanih hrišćana, među kojima je i apostol Jovan], i ne samo za naše nego i za grehe celog sveta [grehe drugih ljudi, koji zahvaljujući tome mogu imati priliku da žive večno na zemlji].“

Jov. 10:16: „Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog tora. Moram i njih dovesti i one će slušati moj glas, i sve će biti jedno stado s jednim pastirom.“ (Za ove „druge ovce“ Isus Hrist s ljubavlju brine dok je „malo stado“ naslednika Kraljevstva još uvek na zemlji; tako su „druge ovce“ povezane s naslednicima Kraljevstva i svi zajedno sačinjavaju „jedno stado“. Svi oni imaju  mnoge zajedničke koristi od Isusove žrtve, ali ne na identičan način, pošto nemaju istu nadu.)

Otkr. 7:9, 14: „Posle toga video sam veliko mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao izbrojati, iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika... ’To su oni što dolaze iz velike nevolje. Oni su oprali svoje duge haljine i ubelili ih u Jagnjetovoj krvi.‘“ (Prema tome, članovi velikog mnoštva su živi kada velika nevolja započinje i imaju čist položaj pred Bogom jer pokazuju veru u otkupninu. Pravednost koja im se na osnovu toga pripisuje dovoljna je da bi preživeli veliku nevolju.)

Koji će budući blagoslovi biti omogućeni zahvaljujući otkupnini?

Otkr. 5:9, 10: „Oni su pevali novu pesmu: ’Dostojan si [Jagnje, Isus Hrist] da uzmeš svitak i otvoriš njegove pečate, jer si bio zaklan i svojom si krvlju kupio Bogu ljude iz svih plemena i jezika i narodnosti i naroda, i učinio si ih kraljevstvom i sveštenicima našem Bogu, i oni će kraljevati nad zemljom.‘“ (Otkupnina je neophodna da bi oni koji će vladati s Hristom dobili nebeski život. Uskoro će svi koji će u budućnosti zajedno vladati nad zemljom biti na svojim nebeskim prestolima.)

Otkr. 7:9, 10: „Video sam veliko mnoštvo ljudi, koje niko nije mogao izbrojati, iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika, kako stoje pred prestolom i pred Jagnjetom [Isusom Hristom, koji je umro kao žrtveno Jagnje], obučeni u duge bele haljine, s palminim granama u rukama. Uzvikivali su jakim glasom: ’Spasenje dugujemo svom Bogu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu!‘“ (Veliko mnoštvo mora iskazivati veru u Hristovu žrtvu da bi preživelo veliku nevolju.)

Otkr. 22:1, 2: „I pokazao mi je reku vode života, bistru kao kristal, kako teče iz Božjeg i Jagnjetovog prestola posred glavne gradske ulice. A s jedne i s druge strane reke nalazilo se drveće života koje je godišnje donosilo dvanaest rodova — svakog meseca davalo je plod. Lišće tog drveća bilo je za lečenje narodâ.“ (Dakle, primena otkupne žrtve Jagnjeta Božjeg, Isusa  Hrista igraće veoma važnu ulogu kada Bog bude lečio čovečanstvo od svih posledica greha i omogućio mu večni život.)

Rimlj. 8:21: „I samo stvarstvo [će] biti oslobođeno robovanja raspadljivosti i dobiti slavnu slobodu Božje dece.“

Šta se zahteva od nas da bismo trajno imali koristi od Isusove savršene žrtve?

Jov. 3:36: „Ko iskazuje veru u Sina, ima večni život. Ko nije poslušan Sinu, neće videti život, nego Božji gnev ostaje na njemu.“

Jevr. 5:9: „Kad je [Isus Hrist] bio učinjen savršenim, postao je onaj koji donosi večno spasenje svima koji su mu poslušni.“

Šta otkupnina otkriva o tome šta Bog oseća prema čovečanstvu?

1. Jov. 4:9, 10: „Po ovome se pokazala Božja ljubav prema nama: Bog je poslao svog jedinorođenog Sina u svet da preko njega dobijemo život. Ljubav je u ovome: nismo mi voleli Boga, nego je on voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.“

Rimlj. 5:7, 8: „Teško da bi neko umro za pravednika, ali za dobrog čoveka neko bi se možda i odvažio da umre. A Bog nam je pokazao svoju ljubav tako što je Hrist, dok smo još bili grešnici, umro za nas.“

Kako otkupnina treba da utiče na naš način života?

1. Petr. 2:24: „On je u svom telu poneo naše grehe na stub, da bismo prekinuli s gresima i živeli za pravednost.“ (Uzevši u obzir sve što su Jehova i njegov Sin učinili da bismo se mi očistili od greha, treba marljivo da se trudimo da nadvladamo grešne sklonosti.Treba da nam bude nezamislivo da namerno radimo bilo šta što znamo da je pogrešno!)

Titu 2:13, 14: „Hrist je sebe dao za nas da bi nas izbavio od svakog bezakonja i očistio sebi narod koji je  izabrao, koji revno čini dobra dela.“ (Zahvalnost za taj veličanstveni dar treba da nas pokrene da revno obavljamo sve što je Hrist poverio svojim pravim sledbenicima.)

2. Kor. 5:14, 15: „Hristova ljubav nas pokreće, jer smo zaključili ovo: jedan čovek je umro za sve, pa su tako svi umrli; on je umro za sve da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro za njih i bio uskrsnut.“