Pakao

Definicija: Reč „pakao“ nalazi se u mnogim prevodima Biblije. U istim stihovima drugi prevodi koriste reči kao što su „grob“, „svet mrtvih“ i tako dalje. U nekim prevodima Biblije reči koje se ponekad prevode sa „pakao“ jednostavno se transkribuju sa izvornog jezika, to jest prepišu se slovima naše azbuke, ali ostaju neprevedene. Koje su to reči? Hebrejska reč šeol i njen grčki ekvivalent had, koje ne ukazuju na doslovno mesto gde se sahranjuju mrtvi, već na zajednički grob u koji odlaze ljudi kad umru. Isto je i sa grčkom rečju jena, koja se koristi kao simbol večnog uništenja. Međutim, i u hrišćanskim i u mnogim nehrišćanskim religijama naučava se da je pakao mesto nastanjeno demonima gde se posle smrti kažnjavaju zli (a neki smatraju da se kažnjavaju mučenjem).

Da li Biblija govori o tome da mrtvi osećaju bol?

Prop. 9:5, 10: „Živi su svesni toga da će umreti, a mrtvi nisu svesni ničega... Sve što ti dođe pod ruku da činiš, čini to svom snagom svojom, jer nema ni rada, ni razmišljanja, ni znanja, ni mudrosti u grobu [„predelu smrti“, Ba] u koji ideš.“ (Ako nisu svesni ničega, onda očigledno ne osećaju bol.)

Ps. 146:4: „Duh njegov izađe iz njega, i on se u prah vraća, tog dana propadnu sve misli njegove.“

Da li Biblija ukazuje na to da duša živi posle smrti tela?

Jezek. 18:4: „Duša koja greši, ona će umreti.“

„Koncept ’duše‘ u smislu sasvim duhovne, nematerijalne stvarnosti, odvojene od ’tela‘... ne postoji u Bibliji“ (La Parole de Dieu, Pariz, 1960, strana 128, Žorž Ozu, profesor na katedri za Sveto Pismo na Teološkom fakultetu u Ruanu, Francuska).

„Premda se hebrejska reč nefeš [u delu Biblije koji je pisan hebrejskim jezikom] često prevodi kao  ’duša‘, ne bi bilo ispravno pripisati joj značenje grčke reči. Reč nefeš... nikada nije označavala nešto što postoji odvojeno od tela. U Novom zavetu grčka reč psihi često se prevodi kao ’duša‘ ali ni njoj ne treba odmah pripisati značenje koje je imala kod grčkih filozofa. Ona obično znači ’život‘, ’životna snaga‘ ili ponekad ’biće‘“ (The Encyclopedia Americana, 1977, 25. tom, strana 236).

Kakvi ljudi odlaze u pakao o kom govori Biblija?

Da li Biblija kaže da zli odlaze u pakao?

Ps. 9:17, DK: „Vratiće se u pakao [Ps. 9:18, „šeol“, Ba] bezbožnici, svi narodi koji zaboravljaju Boga.“

Da li Biblija kaže da i pravedni ljudi odlaze u pakao?

Jov 14:13, DK: „O da me hoćeš u grobu [„paklu“, Dy] sakriti i skloniti me dokle ne utoli gnjev tvoj, i da mi daš rok kad ćeš me se opomenuti!“ (Sam Bog je u Jovu 1:8 rekao da je Jov „čovek besprekoran i pravedan, koji se boji Boga i kloni se zla.“)

Djela 2:25-27: DK: „David govori za njega [Isusa Hrista]:... Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu [„Adu“, Ba, „carstvu smrti“, Ča, „Podzemlju“, SSP], niti ćeš dati da svetac tvoj vidi truhljenja.“ (Činjenica da Bog nije ’ostavio‘ Isusa u paklu ukazuje na to da je i Isus bio u paklu, to jest hadu, barem neko vreme.)

Da li je iko ikada izašao iz pakla o kom govori Biblija?

Otkr. 20:13, 14, DK: „More dade svoje mrtvace, i smrt i pakao [„predeo mrtvih“, Ba, „ad“, Ča, „Podzemlje“, SSP] dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po djelima svojima. I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno.“ (Dakle, mrtvi će biti izbavljeni iz pakla. Zapazi takođe da pakao nije isto što i jezero ognjeno, već će pakao u stvari biti bačen u jezero ognjeno.)

 Zašto postoji zabuna u pogledu onoga što Biblija kaže o paklu?

„Dosta zabune i pogrešnog shvatanja uneli su rani prevodioci Biblije koji su hebrejsku reč šeol i grčke reči had i jena dosledno prevodili rečju ’pakao‘. To što su prevodioci revidiranih izdanja Biblije jednostavno transkribovali te reči nije bilo dovoljno da se reši ta zabuna i ispravi pogrešno mišljenje“ (The Encyclopedia Americana, 1942, 14. tom, strana 81).

Prevodioci su dozvolili da njihova lična verovanja utiču na njihov rad, umesto da su dosledno prevodili reči sa izvornih jezika. Na primer: (1) Prevod Daničić-Karadžić reč šeol prevodi kao „grob“ i „pakao“, had kao „pakao“, i reč jena takođe kao „pakao“. (2) Prevod dr Lujo Bakotić na nekim mestima transkribuje reč šeol, a na nekim mestima je prevodi kao „grob“ i „pakao“. Reč had na nekim mestima transkribuje ili je prevodi kao „predeo mrtvih“, a za reč jena koristi transkripciju. (3) Prevod Čarnić reč had transkribuje ili je prevodi kao „carstvo mrtvih“ ili „carstvo smrti“, a reč jena prevodi kao „pakao“. Na taj način je zamagljeno tačno značenje reči na izvornim jezicima.

Da li postoji večna kazna za zle?

Mat. 25:46, Ča: „Otići će ovi u večnu kaznu [„odsecanje“, Int; grčki: kolasin], a pravednici u život večni.“ (U prevodu The Emphatic Diaglott umesto reči ’kazna‘ stoji „odrezivanje“. U fusnoti piše: „Kolasin... dolazi od kolazo, što znači: 1. Odrezati; kao što se režu grane drveća, odstraniti. 2. Obuzdati, savladati... 3. Ukoriti, kazniti. Odrezati nekoga od života ili od društva, ili čak zatvoriti nekoga, smatra se kaznom; — odatle potiče ovo treće metaforičko značenje reči. Prihvaćeno je prvo značenje jer se bolje slaže s drugim delom rečenice, i time se čuva snaga i lepota ovog kontrasta. Pravednici odlaze u život, a zli bivaju odrezani od života, to jest odlaze u smrt. Vidi 2. Sol. 1:9.“)

 2. Sol. 1:9: „Oni će biti kažnjeni večnom propašću i tako će biti udaljeni od Gospodovog lica i od njegove slavne moći.“

Juda 7: „Tako i Sodom i Gomora i gradovi oko njih, koji su se isto kao i oni odavali bludu i neprirodnim polnim odnosima, stoje kao upozoravajuć primer time što su osuđeni na večnu vatru.“ (Vatra koja je uništila Sodom i Gomoru prestala je da gori pre nekoliko hiljada godina. Ali njene posledice su trajne. Ti gradovi nisu bili ponovo izgrađeni. Međutim, Bog nije osudio samo te gradove već i njihove zle stanovnike. Ono što se njima dogodilo služi kao upozorenje. U Luki 17:29, Isus kaže da su bili ’uništeni‘, a Juda 7 pokazuje da je to uništenje bilo večno.)

Šta znači ’večno mučenje‘ o kome se govori u Otkrivenju?

Otkr. 14:9-11; 20:10: „Ako se ko pokloni zveri i njenom liku i primi žig na čelo ili na ruku, on će takođe piti vino Božjeg gneva koje je nerazvodnjeno natočeno u čašu jarosti njegove, i biće mučen vatrom i sumporom pred svetim anđelima i pred Jagnjetom. I dim njihovog mučenja [grčki: vasanismu] dizaće se u svu večnost. Ni danju ni noću neće imati počinka oni koji se klanjaju zveri i njenom liku i svi koji su primili žig njenog imena.“ „A Đavo, koji ih je zavodio, bio je bačen u ognjeno i sumporno jezero, gde se već nalaze i zver i lažni prorok. I biće mučeni dan i noć, u svu večnost.“

Na šta se odnosi ’mučenje‘ koje se spominje u ovim stihovima? Vredno je zapaziti da se u Otkrivenju 11:10 govori o ’prorocima koji su mučili one koji žive na zemlji‘. To mučenje je posledica poniženja kome su izloženi na osnovu poruka koje prenose ti proroci. U Otkrivenju 14:9-11 za one koji se simbolično klanjaju „zveri i njenom liku“ kaže se da će biti ’mučeni vatrom i sumporom‘. To se ne može odnositi na mučenje posle smrti zato što „mrtvi nisu svesni ničega“ (Prop. 9:5). Zbog čega se onda muče dok su još živi? Zbog toga što Božje sluge objavljuju da će oni koji se poklone „zveri i njenom liku“ doživeti drugu smrt  koju predstavlja „ognjeno i sumporno jezero“. Dim njihovog uništenja vatrom dizaće se u svu večnost zato što će njihovo uništenje biti večno i zato što nikada neće biti zaboravljeno. Šta onda znači to što se u Otkrivenju 20:10 kaže da će Đavo biti ’mučen u svu večnost‘ u ’ognjenom i sumpornom jezeru‘? Otkrivenje 21:8 jasno kaže da ’jezero koje gori ognjem i sumporom‘ predstavlja „drugu smrt“. Dakle, to što će Đavo biti ’mučen‘ u svu večnost znači da za njega nema izbavljenja; zauvek će biti zatočen, to jest zauvek će biti mrtav. Ovakva upotreba reči ’mučenje‘ (od grčke reči vasanos) podseća nas na jedno od njenih značenja u Mateju 18:34, gde se ista grčka reč upotrebljava za ’tamničara‘ (Ba, SSP).

Šta je ’oganj gehene‘ o kome je Isus govorio?

U biblijskim knjigama pisanim na grčkom jeziku gehena se pojavljuje 12 puta. Pet puta je direktno povezana s vatrom. Prevodioci su grčki izraz jenan tu piros preveli kao „oganj gehenski“ (Ba), „pakao ognjeni“ (DK, Ča) i „oganj pakla“ (SSP).

Istorijska pozadina: Dolina Enom (Gehena) nalazila se izvan zidina Jerusalima. Jedno vreme se tamo vršilo idolopoklonstvo, uključujući i žrtvovanje dece. U prvom veku u toj dolini se spaljivalo smeće iz Jerusalima. Tamo su se bacale uginule životinje da bi bile spaljene u vatri koja se podržavala dodavanjem sumpora, kao i leševi pogubljenih zločinaca koji su smatrani nedostojnima da budu sahranjeni u grobu. Zato je Isus u Mateju 5:29, 30 govorio o tome da se ’celo telo‘ baca u gehenu. Ako bi telo palo u vatru, ono bi izgorelo, ali ako bi palo na neku liticu tog dubokog klanca, počelo bi da se raspada i na njemu bi se namnožili crvi (Mar. 9:47, 48). Tamo nisu bacani živi ljudi, i zato ona ne može predstavljati mesto mučenja ljudi.

Prema Mateju 10:28, Isus je upozorio svoje slušaoce da se ’boje onoga koji može pogubiti i dušu i telo u geheni‘. Šta to znači? Zapazi da se tu ne govori o mučenju u ognju gehene, već o tome da se treba ’bojati onoga ko može pogubiti u geheni‘. Time što posebno  spominje „dušu“, Isus ovde naglašava da Bog može uništiti sve izglede da osoba dobije život, što znači da za takvu osobu nema nade da će biti uskrsnuta. Dakle, ’oganj gehene‘ označava isto što i ’jezero koje gori ognjem‘ iz Otkrivenja 21:8, naime, uništenje, „drugu smrt“.

Šta je prema Bibliji kazna za greh?

Rimlj. 6:23: „Plata za greh je smrt.“

Kad neko umre da li i dalje treba da ispašta zbog svojih greha?

Rimlj. 6:7: „Ko je umro, oslobođen je od svog greha.“

Da li je večno mučenje zlih u skladu s Božjom ličnošću?

Jer. 7:31: „[Judejci koji su postali otpadnici] sagradili su obredne uzvišice u Tofetu, u dolini Enomovog sina, da bi svoje sinove i kćeri spaljivali u vatri, što im nikad nisam zapovedio, niti mi je to ikad na um palo.“ (Ako tako nešto Bogu nikada nije ni na um palo, onda to sigurno ne bi radio u ogromnim razmerama.)

Primer: Šta bi mislio o roditelju koji drži ruku svog deteta iznad vatre da bi ga kaznio zato što je uradilo nešto loše? „Bog je ljubav“ (1. Jov. 4:8). Da li bi on uradio nešto što nijedan normalan roditelj ne bi učinio? Naravno da ne bi!

Kada je Isus govorio o bogatašu i Lazaru, da li je time hteo da kaže da se zli muče posle smrti?

Da li opis koji se nalazi u Luki 16:19-31 treba shvatiti doslovno ili samo kao prikaz nečeg sasvim drugog? The Jerusalem Bible sadrži jednu fusnotu u kojoj se kaže da je to „poređenje u obliku priče bez ikakvog ukazivanja na neke istorijske ličnosti“. Ako bismo te stihove shvatili doslovno, onda bi to značilo da svi koji imaju Božju naklonost mogu stati u Avrahamovo naručje; da voda s vrha nečijeg prsta ne  bi isparila pored vatre u hadu; da kap vode može doneti olakšanje osobi koja se tamo muči. Da li ti to zvuči razumno? Ako bismo te stihove shvatili doslovno, onda bi oni bili u suprotnosti s drugim delovima Biblije. Ako bi Biblija bila tako protivrečna, da li bi je oni koji vole istinu koristili kao temelj za svoju veru? Ali Biblija nije protivrečna.

Šta to poređenje znači? Bogat čovek predstavlja fariseje. (Vidi 14. stih.) Prosjak Lazar predstavlja običan judejski narod koji su fariseji prezirali, ali koji su se pokajali i postali Isusovi sledbenici. (Vidi Luku 18:11; Jovana 7:49; Mateja 21:31, 32). Smrt obojice takođe je simbolična i predstavlja promenu njihovih okolnosti. Dakle, oni koji su nekada bili prezreni stekli su Božju naklonost, a one koji su ranije naizgled imali povlašćen položaj Bog je odbacio, i njih muče poruke osude koje prenose oni koje su nekada prezirali (Dela 5:33; 7:54).

Odakle potiče učenje o paklenoj vatri?

U drevnim vavilonskim i asirskim verovanjima „podzemni svet... je prikazan kao mesto puno užasa, kojim upravljaju moćni i okrutni bogovi i demoni“ (The Religion of Babylonia and Assyria, Boston, 1898, Moris Džastrou, ml., strana 581). Neke od prvih dokaza o gorućem aspektu pakla koji se naučava u hrišćanskim crkvama nalazimo u religiji drevnog Egipta (The Book of the Dead, Njujork, 1960, predgovor E. A. Volis Badž, strane 144, 149, 151, 153, 161). U budizmu, koji potiče iz 6. veka pre n. e., s vremenom je počeo da se prikazuje i vrući i hladni pakao (The Encyclopedia Americana, 1977, 14. tom, strana 68). Prikazi pakla u katoličkim crkvama u Italiji vode poreklo od Etruraca (La civiltà etrusca, Milano, 1979, Verner Keler, strana 389).

Pravi koreni ove doktrine koja sramoti Boga mnogo su dublji. Bog je u stvari oklevetan tim predstavama o mučenju u paklu, i sve to potiče od glavnog klevetnika (Đavola, čije ime i znači „klevetnik“), koga je i sam Isus Hrist nazvao ’ocem laži‘ (Jov. 8:44).