Patnje

Definicija: Ono što osoba proživljava kada trpi bol ili kada je u nevolji. Patnje mogu biti fizičke, mentalne ili emocionalne. Mnogo toga može biti uzrok patnji. Na primer, patnje mogu prouzrokovati rat i pohlepa u trgovačkom svetu, loši nasledni faktori, bolest, nesrećni slučajevi, prirodne katastrofe, neljubazne reči ili postupci drugih ljudi, demonski pritisci, svesnost predstojeće katastrofe ili sopstvena nepromišljenost. Ovde ćemo govoriti o patnjama koje su posledica navedenih uzroka. Međutim, neko može patiti i zato što ga pogađaju nevolje drugih ljudi ili zato što gleda bezbožno ponašanje.

  Zašto Bog dopušta patnje?

Koga u stvari treba kriviti?

Ljudi su krivi za većinu patnji. Oni vode ratove, čine zločine, zagađuju životnu sredinu, često vode poslove motivisani pohlepom a ne brigom za druge ljude, a ponekad se prepuštaju navikama za koje znaju da su štetne po njihovo zdravlje. Takvim ponašanjem povređuju i sebe i druge. Zar bi trebalo očekivati da ne snose posledice svojih postupaka? (Gal. 6:7; Posl. 1:30-33). Da li je razumno kriviti Boga za ono što ljudi rade?

Satana i demoni takođe su krivi. Biblija otkriva da su mnoge patnje posledica uticaja zlih duhova. Bog nije uzrok patnji za koje ga mnogi okrivljuju (Otkr. 12:12; Dela 10:38; vidi i strane 342, 343, pod naslovom „Satana Đavo“).

 Šta je uzrokovalo patnje? Ispitivanje uzroka dovodi nas do naših praroditelja, Adama i Eve. Jehova ih je stvorio kao savršene ljude i smestio ih u rajsko okruženje. Da su slušali Boga, nikada se ne bi razboleli niti bi umrli. Živeli bi zauvek kao savršeni ljudi. Patnje nisu bile deo Jehovine namere s ljudima. Ali Jehova je jasno rekao Adamu da od njihove  poslušnosti zavisi da li će i dalje uživati u svemu što im je dao. Očigledno su morali disati, jesti, piti i spavati da bi živeli. Morali su se držati Božjih moralnih merila da bi se u potpunosti i zauvek radovali životu. Ali oni su odlučili da žive po svome, da postave svoja merila o tome šta je dobro a šta zlo, i tako su okrenuli leđa Bogu koji im je dao život (Post. 2:16, 17; 3:1-6). Greh je vodio do smrti. Adam i Eva su kao grešnici izrodili decu, i na njih nisu mogli preneti ono što više nisu imali. Svi su rođeni kao grešnici, skloni su neispravnom postupanju, slabostima koje mogu voditi do bolesti i na kraju do smrti. Pošto smo svi rođeni kao grešnici, svi patimo na razne načine (Post. 8:21; Rimlj. 5:12).

Propovednik 9:11 kaže da „vreme nevolje i nepredviđeni događaji“ takođe utiču na ono što nam se dešava. Možemo biti povređeni ne zato što je to Đavo direktno prouzrokovao niti zato što su ljudi krivi, već zato što smo se slučajno našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Zašto Bog ne učini nešto da pomogne ljudima? Zašto da svi patimo zbog nečega što je Adam učinio?

Bog nam preko Biblije govori kako možemo izbeći mnoge patnje. On ima najbolje savete za život. Kada ih primenjujemo, onda naš život ima smisao, imamo srećan porodični život, družimo se s ljudima koji zaista vole jedni druge i ne upražnjavamo navike koje nam mogu doneti bespotrebnu fizičku patnju. Ako ih ignorišemo, da li je onda pošteno da krivimo Boga za probleme koje stvaramo sebi i drugima? (2. Tim. 3:16, 17; Ps. 119:97-105).

Jehova se pobrinuo da jednog dana više ne bude patnje. On je prvi ljudski par stvorio kao savršene ljude i s ljubavlju im je pružio sve što im je trebalo za ugodan život. Kada su namerno okrenuli leđa Bogu, da li je on bio obavezan da interveniše i zaštiti njihovu decu od posledica onoga što su oni  učinili? (P. zak. 32:4, 5; Jov 14:4). Kao što dobro znamo, bračni parovi mogu doživeti radost koju donosi roditeljstvo, ali uz to idu i odgovornosti. Stavovi i postupci roditelja utiču na njihovu decu. Pa ipak, Jehova je kao izraz izuzetne nezaslužene dobrote poslao svog voljenog Sina na zemlju da položi svoj život kao otkupninu i da pruži olakšanje Adamovim potomcima koji budu s cenjenjem iskazivali veru u otkupninu (Jov. 3:16). Tako je ljudima koji danas žive pružena prilika da imaju ono što je Adam izgubio — savršen ljudski život, bez patnji, na rajskoj zemlji. To je zaista velikodušno!

Vidi i strane 249, 250, pod naslovom „Otkupnina“.

Ali zašto Bog ljubavi dozvoljava da patnje traju toliko dugo?

Imamo li ikakve koristi od toga što sve do sada dopušta patnje? „Jehova ne kasni s ispunjenjem svog obećanja, kao što neki misle da kasni, već je strpljiv s vama jer ne želi da iko propadne, već da svi dođu do pokajanja“ (2. Petr. 3:9). Da je Bog uništio Adama i Evu čim su sagrešili, danas niko od nas ne bi postojao. To svakako ne bismo želeli. Da je Bog čak i u neko kasnije vreme uništio sve grešnike, mi se opet ne bismo rodili. Činjenica da je Bog dozvolio da ovaj grešni svet postoji sve do sada pružila nam je priliku da budemo živi i da učimo o njemu, da promenimo neke stvari u svom životu i da iskoristimo mogućnost da živimo večno. Jehova nam je pružio tu priliku kao dokaz svoje velike ljubavi. Biblija pokazuje da je Bog odredio vreme kada će uništiti ovaj zli svet, i to će uskoro i učiniti (Avak. 2:3; Sof. 1:14).

Bog može i želi da popravi svu štetu koju njegove sluge mogu pretrpeti u ovom svetu. On ne uzrokuje patnje. Ipak, Bog će posredstvom Isusa Hrista vratiti mrtve u život, poslušne ljude izlečiti od svih bolesti, iskoreniti sve tragove greha i čak će učiniti da u našim mislima izblede sva bolna sećanja (Jov. 5:28, 29; Otkr. 21:4; Isa. 65:17).

 Bilo je potrebno da prođe vreme kako bi se rešila sporna pitanja postavljena u Edenu. Pojedinosti o tome nalaze se na stranama 343, 344 i 131-133.

I mi lično željno iščekujemo olakšanje. Ali Bog će preduzeti akciju zbog svih koji vole pravdu, a ne samo zbog nekih ljudi. Bog nije pristran (Dela 10:34).

Primeri: Zar nije tačno da bi brižni roditelji dozvolili da se njihovo dete podvrgne bolnoj operaciji kako bi mu kasnije moglo biti bolje? I zar nije tačno da su „brza rešenja“ kod teških bolesti često samo površna? Često je potrebno više vremena da bi se uklonili uzroci.

Zašto Bog nije oprostio Adamu i tako sprečio užasne patnje koje je čovečanstvo pretrpelo?

Da li bi se tako zaista sprečile patnje ili bi umesto toga Bog bio kriv za sve? Šta se dešava kada otac jednostavno gleda kroz prste svojoj deci kad namerno rade nešto loše, umesto da ih strogo ukori? Deca često prave grešku za greškom, za šta je prvenstveno otac odgovoran.

Slično tome, da je Jehova oprostio Adamu to što je namerno počinio greh, onda bismo mogli reći da je i On bio deo tog prestupa. To sigurno ne bi popravilo stanje na zemlji. (Uporedi s Propovednikom 8:11.) Sem toga, anđeoski sinovi bi izgubili poštovanje prema Bogu, što bi značilo da nema osnove nadati se nečem boljem. Ali tako nešto se nikada ne bi moglo desiti zato što je pravednost nepromenljivi temelj Jehovinog načina vladanja (Ps. 89:14).

Zašto Bog dozvoljava da se deca rađaju sa ozbiljnim fizičkim i mentalnim nedostacima?

Bog ne uzrokuje takve nedostatke. On je stvorio prvi ljudski par kao savršene ljude, sa sposobnošću da imaju savršenu decu koja bi bila njima slična (Post. 1:27, 28).

 Nasledili smo greh od Adama. To nasleđe nosi sa sobom mogućnost nastanka fizičkih i mentalnih nedostataka (Rimlj. 5:12; dodatne informacije nalaze se na  stranama 268, 269). Još od začeća imamo to nasleđe greha. Zato je kralj David napisao: „U grehu me je začela majka moja“ (Ps. 51:5). Da Adam nije sagrešio, prenosile bi se samo dobre karakteristike. (Komentari o Jovanu 9:1, 2 nalaze se na strani 317.)

Roditelji mogu naškoditi svojoj nerođenoj deci — na primer time što se drogiraju ili puše tokom trudnoće. Naravno, nisu uvek otac ili majka odgovorni za sve urođene nedostatke ili loše zdravlje svoje dece.

Koristi od Hristove otkupne žrtve Jehova s ljubavlju primenjuje i na decu. Iz obzira prema roditeljima koji mu verno služe, Bog njihovu decu smatra svetom (1. Kor. 7:14). To podstiče bogobojazne roditelje da iz ljubavi prema svom potomstvu paze na svoj položaj pred Bogom. Mladima koji su dovoljno odrasli da mogu iskazivati veru i slušati Božje zapovesti Jehova pruža divnu mogućnost da imaju priznat položaj kao njegove sluge (Ps. 119:9; 148:12, 13; Dela 16:1-3). Vredno je zapaziti da se Isus, koji je savršeno odražavao osobine svog Oca, posebno zanimao za mlade, čak je jedno dete vratio u život. To će sigurno raditi i kao Mesijanski Kralj (Mat. 19:13-15; Luka 8:41, 42, 49-56).

Zašto Bog dopušta prirodne katastrofe koje uzrokuju veliku štetu i odnose mnoge živote?

Bog ne uzrokuje zemljotrese, uragane, poplave, suše i vulkanske erupcije o kojima često slušamo u vestima. On ih ne koristi da bi kaznio neke ljude. Te katastrofe su često posledica prirodnih sila koje deluju još od stvaranja naše planete. Biblija je za naše vreme prorekla velike zemljotrese i nestašice hrane, ali to ne znači da su Bog ili Isus krivi za njih, kao što ni meteorolozi nisu krivi što je vreme  takvo kakvo su predvideli. Pošto se te katastrofe dešavaju zajedno s drugim stvarima koje su prorečene kao deo složenog znaka koji ukazuje na kraj ovog poretka, one su deo dokaza da su blizu blagoslovi Božjeg Kraljevstva (Luka 21:11, 31).

Ljudi su često sami krivi za štetu koja nastaje. Na koji način? Čak i kada su upozoreni, mnogi ljudi ne žele da napuste opasno područje ili ne preduzimaju potrebne mere predostrožnosti (Posl. 22:3; Mat. 24:37-39).

Bog može kontrolisati prirodne sile. On je Isusu Hristu dao moć da utiša oluju na Galilejskom moru, čime je pokazao šta će učiniti za ljude pod svojim Mesijanskim Kraljevstvom (Mar. 4:37-41). Time što je okrenuo leđa Bogu, Adam je odbacio mogućnost da Bog interveniše u njegovu korist i u korist njegovog potomstva. Oni koji budu živeli tokom Hristove Mesijanske vladavine osetiće takvu brigu, brigu kakvu može pružiti samo Božja vladavina (Isa. 11:9).

Da li su nesreće koje se ljudima dešavaju kazna od Boga za zlo koje su činili?

Onima koji ne žive po Božjim merilima zaista se dešavaju loše stvari (Gal. 6:7). Ponekad brzo požanju gorke posledice. U nekim drugim situacijama izgleda da im se dugo ništa loše ne dešava. Za razliku od njih, Isus Hrist koji nikada nije grešio, bio je zlostavljan i ubijen. Dakle, napredak u ovom svetu ne možemo smatrati dokazom Božjeg blagoslova, niti nevolje možemo smatrati dokazom njegovog negodovanja.

Kada je Jov izgubio sve što je imao i kada je oboleo od ozbiljne bolesti, to nije bilo zato što ga je Bog osudio. Biblija jasno kaže da je za to bio kriv Satana (Jov 2:3, 7, 8). Ali Jovovi prijatelji koji su ga posetili tvrdili su da je njegova nesreća dokaz da je učinio neko zlo (Jov 4:7-9; 15:6, 20-24). Jehova ih je zbog toga ukorio rekavši: „Razgnevio sam se... jer  niste govorili istinu o meni kao moj sluga Jov“ (Jov 42:7).

Zli ljudi mogu neko vreme dobro živeti. Asaf je napisao: „Jer sam počeo da zavidim hvalisavcima, videvši mir zlih ljudi. Ne znaju šta su muke smrtnoga čoveka, i ne muče se kao drugi ljudi. Rugaju se i o zlu pričaju, o prevari nadmeno govore. Gle, zli su doveka spokojni. Imetak sebi zgrću“ (Ps. 73:3, 5, 8, 12).

Doći će dan kada će morati da polože račun pred Bogom. On će tada kazniti zle i uništiće ih zauvek. U Poslovicama 2:21, 22 piše: „Čestiti će živeti na zemlji, i besprekorni će ostati na njoj. A zli će biti istrebljeni sa zemlje, i oni koji postupaju neverno biće iščupani iz nje.“ Tada će pravedni, od kojih su mnogi propatili, imati savršeno zdravlje i uživaće u izobilju zemaljskih plodova.

Ako neko kaže:

’Zašto Bog dopušta sve te patnje?‘

Možeš odgovoriti: ’Sve nas to interesuje. Mogu li da vas pitam šta vas je navelo na to pitanje?‘ Zatim možeš dodati: (1) ’(Upotrebi informacije koje se nalaze na  stranama 268-271.)‘ (2) ’(Pokaži i druge biblijske stihove koji pružaju utehu kada su u pitanju specifične situacije zbog kojih ta osoba pati.)‘

Ili možeš reći (ako je osoba zabrinuta zbog nepravdi u svetu): ’Biblija pokazuje zašto je danas ovakvo stanje (Prop. 4:1; 8:9). Da li ste znali da ona takođe govori o tome šta će Bog učiniti da bi nam pružio olakšanje? (Ps. 72:12, 14; Dan. 2:44).‘

Druga mogućnost: ’Vi ste očigledno osoba koja veruje u Boga. Da li verujete da je Bog ljubav?... Da li verujete da je mudar i svemoćan?... Onda sigurno ima dobre razloge zašto dopušta patnje. Biblija pokazuje koji su to razlozi. (Vidi  strane 268-271.)‘