Prevod Novi svet

Definicija: Prevod Svetog pisma koji je načinio odbor sastavljen od pomazanih Jehovinih svedoka, i to direktno sa hebrejskog, aramejskog i grčkog na savremeni engleski jezik. Taj odbor je o svom radu rekao sledeće: „Prevodioci ovog izdanja vole Boga, Autora Svetog pisma, i imaju strah pred njim, pa su s velikom odgovornošću prema njemu nastojali da njegove misli i izjave izraze što je moguće tačnije. Oni osećaju odgovornost i prema čitaocima za čije je večno spasenje neophodna nadahnuta reč Svevišnjeg Boga.“ Ovaj prevod je najpre izlazio u delovima od 1950. do 1960. Izdanja na drugim jezicima zasnivaju se na engleskom prevodu.

 Na čemu se temelji prevod Novi svet?

Kao osnova za prevođenje hebrejskog dela Svetog pisma korišćena je Biblia Hebraica Rudolfa Kitela, izdanja iz 1951-1955. U revidirano izdanje prevoda Novi svet iz 1984. godine unete su osavremenjene informacije koje su se temeljile na izdanju Biblia Hebraica Stuttgartensia iz 1977. Osim toga, korišćeni su i svici s Mrtvog mora i brojni rani prevodi na drugim jezicima. Što se tiče grčkog dela Svetog pisma, najviše je korišćen temeljni grčki tekst Vestkota i Horta iz 1881. godine, ali su uzeti u obzir i drugi temeljni tekstovi, kao i brojni rani prevodi na drugim jezicima.

Ko su bili prevodioci?

Kada je Odbor za biblijski prevod Novi svet poklonio pravo izdavanja svog prevoda udruženju pod nazivom Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, zatražio je da prevodioci ostanu anonimni. Taj zahtev je uvažen. Prevodioci nisu želeli da ističu sebe već su samo hteli da odaju čast Bogu, Autoru Svetog pisma.

Tokom godina, slično gledište su prihvatili i drugi prevodioci. Na primer, na omotu izdanja s referencama (iz 1971) prevoda New American Standard Bible stoji: „Nismo naveli ime nijednog stručnjaka, da se ne bismo pozivali na njega ili da ne bismo na osnovu njegovog imena preporučili svoj prevod, jer smatramo da Božja Reč mora samu sebe preporučiti.“

Da li je to zaista stručan prevod?

Pošto su prevodioci odlučili da ostanu anonimni, na to pitanje se ne može odgovoriti tako što bi se naveo stepen njihovog obrazovanja. Treba proceniti sam prevod.

Kakav je to prevod? Kao prvo, to je tačan, u velikoj meri doslovan prevod sa izvornih jezika. Nije u pitanju slobodno parafraziranje u kom prevodioci izostavljaju detalje koje smatraju nevažnim i dodaju misli  za koje smatraju da će biti korisne. Kao pomoć za proučavanje, neka izdanja ovog prevoda sadrže opširne fusnote u kojima se navode varijante teksta, gde su se određeni izrazi mogli s pravom prevesti na više načina, i takođe se navode drevni rukopisi na kojima se te varijante temelje.

Neki stihovi možda ne glase onako kako su čitaoci navikli. Koji je prevod tačan? Čitaoci su pozvani da pogledaju rukopise koji su navedeni u fusnotama prevoda Novi svet s referencama, da pročitaju objašnjenje iz dodatka i da uporede prevod s raznim drugim prevodima. Uglavnom će utvrditi da su i drugi prevodioci takođe uvideli potrebu da se izraze na sličan način.

Zašto se ime Jehova koristi u grčkom delu Svetog pisma?

Treba istaći činjenicu da prevod Novi svet nije jedini prevod u kome je to učinjeno. Božje ime se takođe pojavljuje u prevodima grčkog dela Svetog pisma na hebrejski jezik, i to u delovima gde se direktno citira iz nadahnutog hebrejskog dela Biblije. U izdanju The Emphatic Diaglott (1864) Jehovino ime se pominje 18 puta. Takođe, u prevodima grčkog dela Biblije na barem 38 jezika koristi se Božje ime u obliku koji je uobičajen na tim jezicima.

Činjenica da je Isus Hrist stavio naglasak na ime svog Oca ukazuje na to da ga je on lično često koristio (Mat. 6:9; Jov. 17:6, 26). Prema Jeronimu, izučavaocu iz 4. veka n. e., apostol Matej je svoje jevanđelje napisao prvo na hebrejskom i u njemu se navode brojni citati iz hebrejskog dela Biblije u kojima se nalazi Božje ime. Drugi pisci grčkog dela Svetog pisma citirali su iz grčke Septuaginte (prevoda hebrejskog dela Biblije na grčki, koji je započet oko 280. pre n. e.), u čijim se prvim primercima nalazilo Božje ime napisano hebrejskim slovima, što dokazuju sačuvani fragmenti.

Profesor Džordž Hauard sa Džordžijskog univerziteta napisao je: „Pošto se tetragram [četiri hebrejska  slova Božjeg imena] još uvek nalazio u primercima Biblije na grčkom koja je predstavljala Sveto pismo rane crkve, logično je zaključiti da su pisci N[ovog] Z[aveta] prilikom citiranja iz Pisma zadržali tetragram u tekstu“ (Journal of Biblical Literature, mart 1977, strana 77).

Zašto neki stihovi naizgled nedostaju?

Ti stihovi se nalaze u nekim prevodima ali ne i u najstarijim biblijskim rukopisima. Upoređivanje s drugim savremenim prevodima, kao što su The New English Bible i katolički prevod Jerusalem Bible, pokazuje da su i drugi prevodioci uvideli da ti stihovi ne treba da stoje u Bibliji. U nekim slučajevima, prepisivači su te stihove uzeli iz nekog drugog dela Biblije.

Ako neko kaže:

’Vi imate svoju Bibliju‘

Možeš odgovoriti: ’Koji prevod Biblije vi imate? Da li je to... (navedi nekoliko domaćih prevoda)? Znate, postoje mnogi prevodi.‘ Zatim možeš dodati: ’Rado ću upotrebiti prevod koji vi želite. Ali možda će vas zanimati zašto posebno volim da koristim prevod Novi svet. To je zbog njegovog savremenog, lako razumljivog jezika, kao i zbog toga što su se prevodioci tesno držali onoga što stoji na izvornim jezicima Biblije.‘

Ili možeš reći: ’Verovatno onda imate Bibliju u kući. Koji prevod Biblije vi koristite?... Da li biste doneli svoju Bibliju?‘ Zatim možeš dodati: ’Za sve nas, bez obzira na to koji prevod koristimo, Isus je prema Jovanu 17:3 naglasio nešto veoma važno što treba da zadržimo na umu, kao što možete videti i u vašoj Bibliji...‘

Druga mogućnost: ’Postoje mnogi prevodi Biblije. Naša organizacija nas podstiče da koristimo mnoge prevode i da ih upoređujemo kako bismo osobama koje proučavaju Bibliju pomogli da shvate pravi smisao  Svetog pisma. Kao što možda znate, Biblija je pisana na hebrejskom, aramejskom i grčkom jeziku. Zato cenimo što su je prevodioci preveli na naš jezik. Koji prevod Biblije vi koristite?‘

Dodatni predlog: ’Očigledno cenite Božju Reč. Zato verujem da će vas zanimati koja je jedna od bitnih razlika između prevoda Novi svet i drugih prevoda. U njemu se nalazi ime najvažnije osobe o kojoj se govori u Bibliji. Da li znate o kome se radi?‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Da li ste znali da se Božje lično ime pojavljuje u Bibliji na izvornom hebrejskom oko 7 000 puta — više od bilo kog drugog imena?‘ (2) ’Zašto je važno da li koristimo Božje lično ime ili ne? Da li imate nekog bliskog prijatelja kome ne znate ime?... Ako želimo da imamo prisan odnos s Bogom, osnovno je da znamo njegovo ime. Zapazite šta je Isus rekao u Jovanu 17:3, 6 (Ps. 83:18).‘