Rase

Definicija: U smislu u kom se ovde koristi, rasa se odnosi na podelu čovečanstva po određenim fizičkim karakteristikama koje se nasleđuju i po kojima se grupe ljudi razlikuju jedna od druge. Međutim, treba zapaziti da činjenica da ljudi različitih rasa mogu sklapati brakove i imati potomstvo pokazuje da su oni jedna „vrsta“, to jest da su svi deo ljudske porodice. Različite rase su samo neke od mogućih varijacija u okviru ljudske vrste.

 Odakle potiču različite rase?

Post. 5:1, 2; 1:28: „Onog dana kada je Bog stvorio Adama načinio ga je sličnim sebi. Stvorio je muškarca i ženu. Zatim ih je blagoslovio i onog dana kada su bili stvoreni nazvao ih je čovek.“ „Bog [ih je] blagoslovio i rekao im: ’Rađajte se i množite se, napunite zemlju.‘“ (Dakle, čitavo čovečanstvo potiče od prvog ljudskog para, Adama i Eve.)

Dela 17:26: „Od jednog čoveka načinio je [Bog] sav ljudski rod da prebiva po celoj zemlji.“ (Prema tome, bez obzira na to kojoj rasi pripadaju, svi ljudi su Adamovo potomstvo.)

Post. 9:18, 19: „Nojevi sinovi koji su izašli iz arke bili su Sim, Ham i Jafet... Njih trojica su bili Nojevi sinovi, i od njih je nastalo stanovništvo cele zemlje.“ (Nakon što je u Nojevim danima Bog uništio bezbožni svet potopom, stanovništvo na Zemlji, uključujući i sve danas poznate rase, proisteklo je od potomaka Nojeva tri sina i njihovih žena.)

Da li su Adam i Eva izmišljene ličnosti?

Biblija ne podupire to gledište; vidi naslov „Adam i Eva“.

Gde je Kain pronašao ženu ako je postojala samo jedna porodica?

Post. 3:20: „Adam je dao svojoj ženi ime Eva, jer je ona postala majka svima živima.“ (Dakle, svi ljudi su potomci Adama i Eve.)

Post. 5:3, 4: „Kada je Adam imao sto trideset godina, rodio mu se sin njemu sličan, po njegovoj slici, i dao mu je ime Sit. Nakon što mu se rodio Sit, Adam je živeo osamsto godina. Za to vreme rodilo mu se još sinova i kćeri.“ (Jedan od Adamovih sinova bio je Kain, a njegova žena mora da je bila neka od Adamovih ćerki. U to vreme, kada su ljudi još uvek imali izvanredno zdravlje i vitalnost, što se vidi po njihovoj dugovečnosti, postojala je mala verovatnoća da će se preneti štetni nasledni faktori usled braka među bliskim rođacima. Međutim, nakon oko 2 500  godina, kada se fizičko stanje ljudi znatno pogoršalo, Jehova je Izraelcima dao zakone koji su zabranjivali incest.)

Post. 4:16, 17: „Kain [je] otišao od Jehovinog lica i nastanio se istočno od Edena u zemlji Nod. Posle toga, Kain je legao sa svojom ženom [„Kajin pozna ženu svoju“, DK] i ona je zatrudnela i rodila Enoha.“ (Zapazi da Kain nije upoznao svoju ženu u zemlji u koju je pobegao, kao da je ona bila iz neke druge porodice, već je tamo imao polne odnose s njom i dobio sina.)

Kako su se razvile odlike po kojima se razlikuju rase?

„Svi ljudi koji danas žive pripadaju jednoj jedinoj vrsti, homo sapiens, i imaju zajedničko poreklo... Biološke razlike među ljudima postoje zbog razlika u naslednoj građi i zbog uticaja sredine na genetski potencijal. U većini slučajeva, te razlike postoje zbog međusobnog uticaja ove dve grupe faktora... Razlike među pripadnicima iste rase ili istog naroda često su veće od prosečnih razlika među rasama ili narodima“ (Međunarodni skup naučnika koji je sazvao Unesko, citiran u delu Statement on Race, Njujork, 1972, treće izdanje, Ešli Montagju, strane 149, 150).

„Rasa je jednostavno jedan od donekle izolovanih genetskih bazena na koje se čovečanstvo podelilo tokom svog ranog geografskog širenja i nakon toga. Grubo govoreći, na svakom od pet velikih kontinenata razvila se po jedna rasa... Ljudi su u ovom istorijskom periodu zaista počeli genetski da se razilaze i danas možemo meriti i izučavati rezultate tog razilaženja na osnovu onoga što je ostalo od starih geografskih rasa. Kao što bismo i očekivali, izgleda da je raznolikost povezana sa stepenom izolovanosti... U vreme kada je na kontinentima bio u toku nastanak rasa, pri čemu su se po čitavom svetu u izolovane genetske bazene slivale na hiljade skupina ljudi, došlo je do genetski diktiranih razlika koje su danas uočljive... Paradoksalno je to što spolja izgleda da se svaka grupa ljudi razlikuje od drugih, ali iza tih razlika krije se suštinska sličnost“ (Heredity and  Human Life, Njujork, 1963, H. L. Karson, strane 151, 154, 162, 163). (Prema tome, kada se na početku ljudske istorije neka grupa ljudi odvojila od drugih i kad su se brakovi sklapali samo unutar te grupe, određene specifične kombinacije gena postale su izražene u njihovom potomstvu.)

Da li Biblija naučava da su crnci prokleti?

Ta ideja se temelji na pogrešnom razumevanju Postanka 9:25, gde je Noje citiran kako kaže: „Neka je proklet Hanan. Neka bude najniži rob svojoj braći.“ Ako pažljivo čitamo ovaj stih, zapazićemo da se tu uopšte ne spominje boja kože. Prokletstvo je izrečeno zato što je Hamov sin Hanan očigledno uradio nešto nečuveno, čime je zaslužio takvu kletvu. Međutim, ko su bili Hananovi potomci? To nisu bili crnci, već ljudi svetlije puti koji su živeli istočno od Sredozemnog mora. Zbog njihovih izopačenih običaja, demonskih rituala, idolopoklonstva i žrtvovanja dece, Bog je osudio Hanance i dao Izraelcima njihovu zemlju (Post. 10:15-19). Nisu svi Hananci bili uništeni; neki su bili prisiljeni na ropski rad, što je takođe bilo deo prokletstva (Is. Nav. 17:13).

Od kog Nojevog potomka potiču crnci? „Husovi sinovi [sinovi jednog drugog Hamovog sina] bili su Seva, Evila, Savata, Regma i Savataka“ (Post. 10:6, 7). Kasnije se u Bibliji Hus uglavnom povezuje sa Etiopijom. Kada se kasnije pominje Seva, ukazuje se na drugi narod koji je živeo u istočnom delu Afrike i očigledno u blizini Etiopije (Isa. 43:3).

Da li su svi ljudi Božja deca?

Kao nesavršeni ljudi, mi ne postajemo Božja deca samim rođenjem. Međutim, svi smo potomci Adama, koji je nazvan ’sinom Božjim‘ kada je bio stvoren kao savršen čovek (Luka 3:38).

Dela 10:34, 35: „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno.“

 Jov. 3:16: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život.“ (Iskazivanje prave vere u njega neophodno je za svakog od nas da bismo s Bogom imali odnos kakav je Adam izgubio. Tu čast mogu imati ljudi svih rasa.)

1. Jov. 3:10: „Božja deca i Đavolova deca poznaju se po ovome: ko god ne čini ono što je pravedno, ne potiče od Boga, kao ni onaj ko ne voli svog brata.“ (Prema tome, Bog ne gleda na sve ljude kao na svoju decu. U duhovnom smislu, Đavo je otac onima koji namerno rade ono što Bog osuđuje. Vidi Jovana 8:44. Međutim, pravi hrišćani odražavaju Božje osobine. Bog je između njih izabrao ograničen broj osoba koje će na nebu vladati kao kraljevi s Hristom. Na njih Bog ukazuje kao na svoju „decu“ ili „sinove“. Dodatne informacije nalaze se pod naslovom „Ponovno rođenje“.)

Rimlj. 8:19-21: „Stvarstvo željno iščekuje objavljivanje Božjih sinova... I samo stvarstvo [će] biti oslobođeno robovanja raspadljivosti i dobiti slavnu slobodu Božje dece.“ (Čovečanstvo će biti oslobođeno kada se ’Božji sinovi‘, nakon što dobiju nebeski život, budu ’objavili‘ tako što će pod Hristovim vođstvom preduzeti akciju u korist čovečanstva. Nakon što verni ljudi na zemlji [na koje se u stihu ukazuje kao na „stvarstvo“] postanu savršeni i dokažu da su nepokolebljivi u svojoj vernosti prema Jehovi kao Vladaru čitavog svemira, i oni će biti u dobrom odnosu s Bogom kao njegova deca. Među njima će biti ljudi svih rasa.)

Da li će ljudi svih rasa ikada biti zaista ujedinjeni kao braća i sestre?

Isus je svojim učenicima rekao: „Vi ste svi braća“ (Mat. 23:8). Kasnije je dodao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:35).

Uprkos ljudskom nesavršenstvu, među prvim hrišćanima je vladalo jedinstvo. Apostol Pavle je napisao:  „Nema više ni Judejca ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema ni muškog ni ženskog, jer vi ste svi jedno u jedinstvu s Hristom Isusom“ (Gal. 3:28).

Hrišćansko bratstvo na koje ne utiču rasne razlike zaista postoji među Jehovinim svedocima. Vilijam Velen, koji je pisao za jedan časopis, izjavio je: „Verujem da je jedna od najprivlačnijih odlika [organizacije Jehovinih svedoka] njihova tradicionalna politika rasne jednakosti“ (U.S. Catholic). Nakon što je napisao detaljnu studiju o Jehovinim svedocima u Africi, sociolog Brajan Vilson sa Oksfordskog univerziteta rekao je sledeće: „Svedoci su verovatno uspešniji od bilo koje druge grupe kada je u pitanju brzina kojom prevazilaze plemensku diskriminaciju među svojim članovima.“ Izveštavajući o jednom međunarodnom skupu Jehovinih svedoka iz 123 zemlje, jedan poznati časopis je izvestio: „Svedoci su impresionirali Njujorčane ne samo svojom brojnošću već i svojom raznolikošću (među njima ima ljudi iz svih slojeva), svojom rasnom neopterećenošću (mnogi Svedoci su crnci), a i svojim mirnim i pristojnim ponašanjem“ (The New York Times Magazine).

Uskoro će Božje Kraljevstvo uništiti sadašnji bezbožni poredak, uključujući i one koji nemaju iskrenu ljubav prema Jehovi Bogu i svojim bližnjima (Dan. 2:44; Luka 10:25-28). Božja Reč nam obećava da će preživeti ljudi „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“ (Otkr. 7:9). Ujedinjeni obožavanjem istinitog Boga, verom u Isusa Hrista i međusobnom ljubavlju, oni će zaista sačinjavati ujedinjenu ljudsku porodicu.