Religija

Definicija: Oblik obožavanja. Obuhvata sistem religioznih učenja, verovanja i običaja, koje pojedinci ili neka organizacija smatraju ispravnim. Religija obično podrazumeva verovanje u Boga ili u više bogova, ili se obožavaju ljudi, predmeti, želje ili određene sile. Većina religija se zasniva na saznanjima do kojih je čovek došao proučavajući prirodu; međutim, postoji i takozvana otkrivena religija. Postoji prava i kriva religija.

Zašto ima toliko mnogo religija?

Iz jednog tabelarnog prikaza proizlazi da postoji 10 glavnih religija i oko 10 000 sekti. Od tog broja, oko 6 000 ih ima u Africi, 1 200 u Sjedinjenim Državama i na stotine u drugim zemljama.

Mnogi faktori doprinose nastanku novih religioznih grupa. Neki tvrde da su različite religije samo različite mogućnosti prikazivanja religiozne istine. Međutim, upoređivanje njihovih učenja i običaja  s Biblijom pokazuje da je tolika raznolikost u mnogim religijama nastala zbog toga što su ljudi sledili čoveka umesto da su slušali Boga. Vredi zapaziti da većina učenja koja su im zajednička, a koja se razlikuju od onoga što Biblija naučava, potiče iz drevnog Vavilona. (Vidi strane 65, 66, pod naslovom „Vavilon Veliki“.)

Ko je pokretač te religiozne konfuzije? Biblija otkriva da je Satana Đavo „bog ovog sveta“ (2. Kor. 4:4). Upozorava nas da „ono što neznabošci žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu“ (1. Kor. 10:20). Zato je veoma važno da utvrdimo da li zaista obožavamo istinitog Boga, Stvoritelja neba i zemlje, i da li to činimo na način koji je njemu prihvatljiv.

Da li su sve religije prihvatljive Bogu?

Sud. 10:6, 7: „Izraelovi sinovi opet su činili ono što je zlo u Jehovinim očima i služili su likovima Vala, likovima Astarote, sirijskim bogovima, sidonskim bogovima, moavskim bogovima, bogovima Amonovih sinova i filistejskim bogovima. Ostavili su Jehovu i nisu mu služili. Tada se Jehova razgnevio na Izrael.“ (Jasno je da Jehovi nije prihvatljivo kada neko obožava bilo koji predmet ili osobu umesto njega, istinitog Boga, Stvoritelja neba i zemlje.)

Mar. 7:6, 7: „A on [Isus] im je [jevrejskim farisejima i pismoznalcima] rekao: ’Dobro je Isaija prorokovao o vama, licemeri, kad je napisao: „Ovaj narod me poštuje usnama svojim, ali srce mu je daleko od mene. Uzalud me obožavaju, jer su učenja koja naučavaju ljudske zapovesti.“‘“ (Bez obzira na to što neka grupa ljudi tvrdi da obožava Boga, ako se drži ljudskih učenja umesto Božje nadahnute Reči onda je to obožavanje uzaludno.)

Rimlj. 10:2, 3: „Svedočim za njih da se revno trude da ugode Bogu, ali ne znaju tačno šta je njegova volja. Jer, pošto ne poznaju Božju pravednost, nego nastoje da uspostave svoju, nisu se podložili Božjoj pravednosti.“ (Ljudi možda imaju Božju pisanu Reč ali ne znaju tačno šta stoji u njoj, jer nisu ispravno  poučeni. Možda smatraju da su revni za Boga, ali ne rade ono što on traži. Zato Bog ne prihvata njihovo obožavanje.)

Da li je tačno da u svakoj religiji ima nešto dobro?

Većina religija naučava da ne treba lagati, krasti i tome slično. Međutim, da li je to dovoljno? Da li bi popio čašu zatrovane vode samo zato što te je neko uverio da je veći deo onoga što je u čaši voda?

2. Kor. 11:14, 15: „Sam Satana [se] pretvara da je anđeo svetlosti. Zato nije ništa neobično ako se i njegove sluge pretvaraju da su sluge pravednosti.“ (Ovde smo upozoreni na to da ne mora sve što potiče od Satane bezuslovno izgledati loše. Jedna od glavnih metoda kojima on obmanjuje ljude jeste kriva religija koja postoji u raznim oblicima, među kojima su i oni koji su naizgled pravedni.)

2. Tim. 3:5: „Naizgled će biti pobožni, ali neće pobožno živeti. Takvih se kloni.“ (Ako pripadnici tvoje religije ne primenjuju iskreno Božju Reč u svom životu, iako tvrde da vole Boga, Biblija te podstiče da prekineš veze s njima.)

Da li je ispravno napustiti religiju svojih roditelja?

Ako se ono čemu su nas roditelji poučavali zaista temelji na Bibliji, treba toga da se držimo. Naši roditelji zaslužuju poštovanje i onda ako saznamo da njihovi religiozni običaji i verovanja nisu u skladu s Božjom Rečju. Međutim, šta ako saznamo da je neka navika koju imaju naši roditelji štetna po zdravlje i da bi mogla skratiti naš život? Da li bismo prihvatili tu naviku i podsticali svoju decu da to isto učine ili bismo s poštovanjem rekli svojim roditeljima šta smo saznali? Sličnu odgovornost imamo kada saznamo biblijsku istinu. Ako je moguće, treba da s članovima svoje porodice podelimo ono što smo naučili. Moramo se odlučiti: Da li zaista volimo Boga? Da li zaista želimo da budemo poslušni Božjem  Sinu? Da bismo obožavali Boga na ispravan način, možda moramo napustiti religiju svojih roditelja. Sigurno ne bi bilo u redu da naša odanost roditeljima bude veća od ljubavi prema Bogu i Hristu. Isus je rekao: „Ko voli oca ili majku više nego mene, nije me dostojan. Ko voli sina ili kćer više nego mene, nije me dostojan“ (Mat. 10:37).

Is. Nav. 24:14: „A sada, bojte se Jehove i služite mu u besprekornosti i u istini. Uklonite bogove kojima su vaši praočevi služili s one strane Reke i u Egiptu, i služite Jehovi.“ (To je značilo da su oni morali da ostave religiju svojih praočeva. Da bi prihvatljivo služili Jehovi, morali su da se oslobode svih likova koje su koristili u toj religiji i da iz svog srca iskorene želju za takvim stvarima.)

1. Petr. 1:18, 19: „Znate da niste nečim raspadljivim, srebrom ili zlatom, izbavljeni od svog ispraznog načina života koji ste nasledili od svojih praočeva, nego dragocenom Hristovom krvlju, koja je poput krvi nevinog i čistog jagnjeta.“ (Dakle, prvi hrišćani su napustili tradiciju svojih praočeva, koja im nikada ne bi mogla doneti večni život. Iz zahvalnosti prema Hristovoj žrtvi spremno su napustili sve zbog čega je njihov život bio isprazan i bez pravog smisla, pošto nisu odavali čast Bogu. Zar ne bi trebalo da i mi imamo isti takav stav?)

Kakvo je biblijsko gledište o mešanju s drugim religijama?

Kako je Isus gledao na verske vođe koje su se pretvarale da su pravedne, a u stvari nisu poštovale Boga? „Isus [im je] rekao: ’Kad bi Bog bio vaš Otac, voleli biste mene, jer sam ja od Boga došao i sad sam ovde. Nisam došao sam od sebe, nego me je on poslao... Vaš je otac Đavo i želite da postupate po željama svog oca. On je bio ubica ljudi od kada se pobunio i nije ostao postojan u istini, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, svoje govori, jer je lažov i otac laži. A ja istinu govorim, i zato mi ne verujete... Zato vi ne slušate, jer niste od Boga‘“ (Jov. 8:42-47).

 Da li bi Božje sluge mogle biti verne njemu i njegovim pravednim merilima ako bi u svoje redove primili osobe koje rade ono što Bog osuđuje ili nekoga ko odobrava takva dela? „Da prestanete da se družite sa svakim ko se zove brat, a koji je bludnik ili pohlepan ili idolopoklonik ili koji pogrdno govori o drugima ili je pijanica ili iznuđivač — s takvim nemojte ni da jedete... Ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muškarci koji se upuštaju u neprirodne odnose, ni muškarci koji ležu s muškarcima, ni lopovi, ni pohlepni, ni pijanice, ni oni koji pogrdno govore o drugima, ni iznuđivači neće naslediti Božje kraljevstvo“ (1. Kor. 5:11; 6:9, 10). „Ko god... želi da bude prijatelj svetu, postaje Božji neprijatelj“ (Jak. 4:4). „Vi koji volite Jehovu, mrzite ono što je zlo! On čuva duše onih koji su mu verni“ (Ps. 97:10).

2. Kor. 6:14-17: „Ne ujarmljujte se u nejednak jaram s nevernicima. Jer šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama? Nadalje, u čemu se slažu Hrist i Velijal? Ili šta je zajedničko verniku i neverniku? I kako se Božji hram slaže s idolima?... ’„Zato izađite iz njihove sredine i odvojte se“, kaže Jehova, „i ne dotičite više ništa nečisto“‘, ’„i ja ću vas primiti.“‘“

Otkr. 18:4, 5: „Onda sam čuo jedan drugi glas s neba kako govori: ’Izađite iz nje, narode moj, da ne budete saučesnici u njenim gresima i da vas ne zadese njene nevolje! Jer su se njeni gresi nagomilali do neba i Bog se setio njenih nepravednih dela.‘“ (Dodatne informacije nalaze se pod naslovom „Vavilon Veliki“.)

 Da li je neophodno pripadati nekoj religioznoj organizaciji?

Većina religioznih organizacija donosi loše plodove. Nije problem u tome što su te grupe organizovane. Međutim, mnoge su razvile oblike obožavanja koji se temelje na lažnim učenjima i više obraćaju pažnju na rituale nego na pružanje prave duhovne pouke; koriste  se da bi se radi sebičnih ciljeva kontrolisao život ljudi; preveliki naglasak stavljaju na skupljanje novca i na raskošna religiozna zdanja umesto na duhovne vrednosti, a mnogi njihovi članovi su licemerni. Očigledno niko ko voli pravednost ne bi želeo da pripada nekoj takvoj organizaciji. Međutim, prava religija se veoma razlikuje od toga, i to u pozitivnom smislu. Pa ipak, da bi odgovarala biblijskim zahtevima, mora biti organizovana.

Jevr. 10:24, 25: „Razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela, i ne propuštajmo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, nego hrabrimo jedni druge, tim više što vidite da se približava dan.“ (Da bi se izvršavala ova zapovest iz Pisma, moraju postojati hrišćanski sastanci na koje možemo redovno dolaziti. Na njima se podstičemo da izražavamo ljubav prema drugima, umesto da mislimo samo na sebe.)

1. Kor. 1:10: „Podstičem vas, braćo, imenom našeg Gospoda Isusa Hrista, da svi jedno govorite i da među vama ne bude podela, nego da budete potpuno ujedinjeni istim umom i istim načinom razmišljanja.“ (Takvo jedinstvo nikada ne bi bilo moguće ako se pojedinci ne bi sastajali, pratili isti program duhovne pouke i poštovali sredstvo preko kog dobijaju tu pouku. Vidi i Jovana 17:20, 21.)

1. Petr. 2:17: „Svu braću volite.“ (Da li to uključuje samo one koji se sastaju u nečijoj kući? Ne. To se odnosi na međunarodno bratstvo, kao što pokazuju i sledeći stihovi: Galatima 2:8, 9 i 1. Korinćanima 16:19.)

Mat. 24:14: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj.“ (Da bi svim narodima bila pružena prilika da čuju dobru vest, propovedanje se mora obavljati na organizovan način, sa odgovarajućim nadgledanjem. Ljubav prema Bogu i bližnjima navela je ljude širom sveta da budu ujedinjeni u izvršavanju ovog dela.)

Vidi i naslov „Organizacija“.

  Da li je najvažnije voleti svoje bližnje?

Sasvim sigurno, ljubav je veoma važna (Rimlj. 13:8-10). Međutim, biti hrišćanin znači više nego samo biti ljubazan prema bližnjima. Isus je rekao da će se njegovi pravi učenici posebno isticati po ljubavi koju imaju među sobom, to jest po ljubavi prema suvernicima (Jov. 13:35). Važnost toga uvek se iznova naglašava u Bibliji (Gal. 6:10; 1. Petr. 4:8; 1. Jov. 3:14, 16, 17). Međutim, Isus je pokazao da je još važnija naša ljubav prema Bogu, koju pokazujemo tako što slušamo njegove zapovesti (Mat. 22:35-38; 1. Jov. 5:3). Da bismo pokazali takvu ljubav, treba da proučavamo i primenjujemo Božju Reč i da se sastajemo s drugim Božjim slugama radi obožavanja Boga.

Da li je lični odnos s Bogom zaista važan?

Veoma je važan. Ne može se zameniti formalnim posećivanjem religioznih službi. Međutim, treba da budemo pažljivi. Zašto? U prvom veku je bilo ljudi koji su mislili da imaju dobar odnos s Bogom, ali kojima je Isus pokazao da nisu u pravu (Jov. 8:41-44). Apostol Pavle je pisao o nekima koji su očigledno bili revni u svojoj veri i koji su bili ubeđeni da imaju dobar odnos s Bogom, ali nisu razumeli šta se zaista traži od njih da bi ugodili Bogu (Rimlj. 10:2-4).

Da li bismo mogli imati dobar odnos s Bogom ako bismo potcenjivali njegove zapovesti? Jedna od tih zapovesti jeste da se redovno sastajemo sa suvernicima (Jevr. 10:24, 25).

 Da li je dovoljno da sami čitamo Bibliju?

Tačno je da ljudi mogu mnogo toga naučiti čitajući Bibliju. Ako to rade da bi saznali istinu o Bogu i njegovim namerama, to je za svaku pohvalu (Dela 17:11). Međutim, iskreno govoreći, da li zaista možemo shvatiti njen pravi smisao bez ičije pomoći? Biblija govori o jednom čoveku koji je bio na visokom položaju, ali je bio dovoljno ponizan da prizna da mu je potrebna pomoć kako bi razumeo biblijska proročanstva. Tu pomoć mu je pružio jedan  član hrišćanske skupštine (Dela 8:26-38; uporedi sa ukazivanjem na Filipa u Delima apostolskim 6:1-6; 8:5-17).

Naravno, ako osoba čita Bibliju ali je ne primenjuje u svom životu, to joj ne donosi mnogo koristi. Ako veruje u ono što čita i postupa u skladu s tim, onda će se svakako redovno sastajati s drugim Božjim slugama na skupštinskim sastancima (Jevr. 10:24, 25). Takođe će zajedno s njima učestvovati u propovedanju ’dobre vesti‘ drugim ljudima (1. Kor. 9:16; Mar. 13:10; Mat. 28:19, 20).

  Kako možemo znati koja je religija prava?

(1) Na čemu se temelje njena učenja? Da li potiču od Boga ili uglavnom od ljudi? (2. Tim. 3:16; Mar. 7:7). Na primer, pitaj se: Da li Biblija zaista naučava da je Bog Trojstvo? Gde se u Bibliji kaže da je duša besmrtna?

(2) Da li obznanjuje Božje ime? Isus je u molitvi Bogu rekao: „Objavio sam tvoje ime ljudima koje si mi dao iz sveta“ (Jov. 17:6). Takođe je rekao: „Jehovu, svog Boga, obožavaj i jedino njemu služi“ (Mat. 4:10). Da li te religija kojoj pripadaš poučava da treba da obožavaš Jehovu? Da li si upoznao Boga koji nosi to ime — njegove namere, njegova dela i osobine — tako da mu se zaista s puno poverenja možeš približiti?

(3) Može li se zapaziti prava vera u Isusa Hrista? Prava vera se ogleda u cenjenju toga što je Isus žrtvovao svoj život na zemlji i priznavanju uloge koju on ima kao nebeski Kralj (Jov. 3:36; Ps. 2:6-8). To se pokazuje poslušnošću prema Isusu, to jest revnim učestvovanjem u delu koje je poverio svojim sledbenicima. Prava religija se odlikuje verom koja je propraćena delima (Jak. 2:26).

(4) Da li je uglavnom usredsređena na rituale, to jest da li je samo formalnost ili način života? Bog snažno osuđuje religije koje su puka formalnost (Isa. 1:15-17). Prava religija treba da podržava biblijska merila o moralu i čistom govoru, a ne da bude popustljiva prema popularnim trendovima  (1. Kor. 5:9-13; Ef. 5:3-5). Njeni članovi ispoljavaju plod Božjeg duha u svom životu (Gal. 5:22, 23). Dakle, oni koji obožavaju Boga na pravi način mogu se prepoznati po tome što se iskreno trude da primenjuju biblijska načela u životu, ne samo na mestima gde se sastaju već i u porodičnom krugu, na poslu, u školi i prilikom rekreacije.

(5) Da li među njenim članovima vlada prava ljubav? Isus je rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedan drugoga“ (Jov. 13:35). Takva ljubav prevazilazi rasne, socijalne i nacionalne barijere, i okuplja ljude u pravo bratstvo. Ta ljubav je toliko jaka da se zbog nje pravi hrišćani zaista razlikuju od drugih. Ko voli svoju hrišćansku braću iz drugih zemalja toliko da u ratu odbija da uzme oružje i ubija ih? To je bio slučaj s prvim hrišćanima.

(6) Da li je zaista odvojena od sveta? Isus je rekao da njegovi pravi sledbenici neće biti „deo sveta“ (Jov. 15:19). Da bismo obožavali Boga na način koji on odobrava, zahteva se da se čuvamo „prljavštine ovog sveta“ (Jak. 1:27). Može li se to reći za religije čije se sveštenstvo i drugi članovi mešaju u politiku ili čiji se život u velikoj meri vrti oko materijalističkih i telesnih želja? (1. Jov. 2:15-17).

(7) Da li njeni članovi svedoče o Božjem Kraljevstvu? Isus je prorekao: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo svim narodima, i tada će doći kraj“ (Mat. 24:14). Koja religija zaista objavljuje Božje Kraljevstvo kao jedinu nadu za čovečanstvo umesto da podstiče na to da se rešenje problema očekuje od ljudskih vladara? Da li te tvoja religija oprema da učestvuješ u tom delu i da to činiš od kuće do kuće, kao što je Isus poučavao svoje apostole da to rade? (Mat. 10:7, 11-13; Dela 5:42; 20:20).

Da li Jehovini svedoci smatraju da je jedino njihova religija prava?

Vidi stranu 167, pod naslovom „Jehovini svedoci“.

 Zašto neki ljudi imaju veru dok je drugi nemaju?

Vidi naslov „Vera“.

Ako neko kaže:

’Ne zanima me religija‘

Možeš odgovoriti: ’To me ne iznenađuje. Mnogi ljudi razmišljaju poput vas. Mogu li da vas pitam, da li ste oduvek imali takav stav?‘ Zatim možeš dodati: ’Ono što je na mene posebno ostavilo utisak bilo je saznanje da se gotovo sve važnije doktrine crkava ne nalaze u Bibliji. (Možeš upotrebiti materijal na stranama 167, 168, pod naslovom „Jehovini svedoci“, posebno ističući Kraljevstvo. Da bi ukazao na razliku, istakni u šta veruju Jehovini svedoci, što se nalazi na stranama 163, 164.)‘

Vidi i strane 16, 17.

’U religiji ima previše licemerstva‘

Možeš odgovoriti: ’Da, slažem se s vama. Mnogi propovedaju jedno, a rade nešto sasvim drugo. Recite mi, šta mislite o Bibliji? (Ps. 19:7-10).‘

’Vodim čestit život i nikome ne činim ništa loše. To je moja religija.‘

Možeš odgovoriti: ’Pošto kažete da vodite čestit život, onda sigurno i volite život, zar ne?... Da li biste voleli da živite u uslovima koji su opisani u Otkrivenju 21:4?... Zapazite šta je potrebno da bismo to doživeli na osnovu ovoga što piše u Jovanu 17:3.‘

Vidi i  stranu 326.

’Ne zanimaju me religije. Smatram da je važan samo lični odnos s Bogom‘

Možeš odgovoriti: ’Zanimljivo. Da li ste oduvek tako razmišljali?... Da li ste ikada bili povezani  s nekom religioznom grupom?... (Zatim možeš koristiti materijal na  stranama 324-327.)‘

’Ne slažem se sa svim što moja crkva naučava, ali ne vidim potrebu da prelazim u neku drugu. Radije bih se zalagao za poboljšanje u svojoj crkvi‘

Možeš odgovoriti: ’Cenim što ste otvoreni. Da li se slažete s tim da je za sve nas najvažnije da ugodimo Bogu?‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Bog nas podstiče da ozbiljno razmislimo o onome što je zapisano u Otkrivenju 18:4, 5... Biblija pokazuje da čak i ako ne radimo ništa neispravno, snosimo deo krivice ukoliko podupiremo organizacije koje to čine. (Vidi i naslov „Vavilon Veliki“.)‘ (2) (Možeš takođe upotrebiti materijal na  stranama 327, 328.) (3) ’Bog traži ljude koji vole istinu i okuplja ih da bi ga ujedinjeno obožavali (Jov. 4:23, 24).‘

’Sve religije su dobre; vi imate svoju, a ja svoju‘

Možeš odgovoriti: ’Očigledno ste veoma tolerantni. Međutim, sigurno uviđate da nam je svima potrebno vođstvo koje pruža Božja Reč. Da li je to razlog zbog kog i vi pripadate nekoj religiji?‘ Zatim možeš dodati: ’Biblija pruža jako vredan savet u Mateju 7:13, 14, gde čitamo sledeće Isusove reči. (Pročitaj.)... Zašto je to tako?‘

Vidi i  strane 321, 322.

’Sve dok verujemo u Isusa, zaista nije važno kojoj crkvi pripadamo‘

Možeš odgovoriti: ’Nema sumnje, vera u Isusa je zaista važna. I pretpostavljam da pod tim podrazumevate prihvatanje svega što je on naučavao. Sigurno ste i vi primetili da mnogi koji kažu da su hrišćani ne žive u skladu sa značenjem tog imena.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Zapazite šta je Isus rekao prema Mateju 7:21-23.‘ (2) ’Sve one koji se trude da saznaju šta  je Božja volja, a zatim je i vrše, čeka divna budućnost (Ps. 37:10, 11; Otkr. 21:4).‘

’Zbog čega smatrate da postoji samo jedna prava religija?‘

Možeš odgovoriti: ’Bez sumnje, u skoro svakoj religiji postoje iskreni ljudi. Ali ono što je zaista bitno jeste šta kaže Božja Reč. O koliko pravih vera ona govori? Zapazite šta je zapisano u Efešanima 4:4, 5.‘ Zatim možeš dodati: (1) ’To se slaže sa onim što piše na drugim mestima u Bibliji (Mat. 7:13, 14, 21; Jov. 10:16; 17:20, 21).‘ (2) ’Zato moramo prepoznati koja je to religija. Kako to možemo učiniti? (Možeš upotrebiti materijal na  stranama 327, 328.)‘ (3) (Vidi i strane 163, 164, pod naslovom „Jehovini svedoci“.)

’Sam čitam Bibliju i molim se Bogu za razumevanje‘

Možeš odgovoriti: ’Da li ste već uspeli da pročitate celu Bibliju?‘ Zatim možeš dodati: ’Prilikom čitanja ćete naići na nešto veoma zanimljivo u Mateju 28:19, 20... To je značajno jer pokazuje da Hrist koristi ljude da bi nam pomogao da razumemo šta se sve podrazumeva pod tim da budemo pravi hrišćani. Zato Jehovini svedoci svake nedelje posećuju ljude koji to žele kako bi s njima razmatrali Bibliju, i to čine besplatno. Mogu li za samo nekoliko minuta da vam pokažem kako to izgleda?‘

Vidi i  strane 326, 327.

’Mislim da je religija lična stvar.‘

Možeš odgovoriti: ’To je danas uobičajeno gledište. Ako ljudi nisu zainteresovani za biblijsku poruku, mi jednostavno idemo dalje. Međutim, da li znate da smo kod vas došli zato što je Isus svojim sledbenicima rekao da to čine?... (Mat. 24:14; 28:19, 20; 10:40).‘