Rođendan

Definicija: Dan nečijeg rođenja ili godišnja proslava tog dana. Na nekim mestima godišnjica nečijeg rođenja, naročito rođenja deteta, slavi se uz gozbu i davanje poklona. Nije biblijski običaj.

Da li Biblija pohvalno govori o rođendanskim proslavama? Biblija spominje samo dve takve proslave:

Post. 40:20-22: „Trećeg dana posle toga bio je faraonov rođendan. On je priredio gozbu... Glavnog peharnika je vratio na položaj peharnika... A glavnog pekara je obesio.“

Mat. 14:6-10: „Kad se slavio Irodov rođendan, Irodijadina kći je igrala pred njima i toliko se dopala Irodu da se zakleo da će joj dati što god zatraži. Ona je tada, po nagovoru svoje majke rekla: ’Daj mi ovde na poslužavniku glavu Jovana Krstitelja‘... I poslao je ljude da odrube glavu Jovanu u zatvoru.“

Sve što piše u Bibliji ima svoju svrhu (2. Tim. 3:16, 17). Jehovini svedoci zapažaju da Božja Reč ne govori pohvalno o rođendanskim proslavama i zato ih izbegavaju.

Kako su prvi hrišćani i Izraelci u biblijsko doba gledali na rođendanske proslave?

„Hrišćani tog doba uopšte nisu razmišljali o rođendanskim proslavama“ (The History of the Christian Religion and Church, During the Three First Centuries, Njujork, 1848, August Neander, preveo Henri Džon Rouz, strana 190).

„Kasnije su Jevreji slavljenje rođendana smatrali oblikom idolopoklonstva, što je uveliko bilo potvrđeno onim što su videli na tim proslavama“ (The Imperial Bible-Dictionary, London, 1874, urednik Patrik Ferbern, 1. tom, strana 225).

 Odakle potiču običaji povezani s rođendanskim proslavama?

„Razni običaji kojima danas ljudi proslavljaju rođendane imaju dugu istoriju. Oni vuku korene iz magije i religije. U drevno doba čestitanje, darivanje i slavljenje — uz upaljene svećice — bili su običaji čija je svrha bila da se slavljenik zaštiti od demona i da mu se obezbedi sigurnost u predstojećoj godini... Sve do četvrtog veka u hrišćanstvu se nisu slavili rođendani jer su smatrani paganskim običajem“ (Zeit und Welt, dodatak u časopisu Schwäbische Zeitung, april 3/4, 1981, strana 4).

„Grci su verovali da svako ima duha zaštitnika ili demona koji je bio prisutan prilikom njegovog rođenja i koji ga je štitio tokom života. Taj duh je na neki mističan način bio povezan s bogom na čiji je rođendan osoba bila rođena. Rimljani su takođe prihvatili tu ideju... Ona se ogleda u verovanju u anđele čuvare, dobre vile i svece zaštitnike... Običaj paljenja svećica na torti uveli su Grci... Medeni kolači okrugli kao mesec uz upaljene svećice stavljani su na oltare u [Artemidinom] hramu... Prema narodnom verovanju, rođendanske svećice imaju moć da ispune želje... Upaljene svećice i žrtvena vatra imali su posebno mistično značenje otkad je čovek počeo da pravi oltare svojim bogovima. Tako se rođendanskim svećicama iskazuje čast i poštovanje detetu koje slavi rođendan i one mu donose sreću... Suštinski deo ovog praznika čine rođendanske čestitke i želje da slavljenik bude srećan... Sve je to povezano s magijom... Rođendanske čestitke imaju moć da donesu dobro ili zlo zato što je tog dana osoba bliže duhovnom svetu“ (The Lore of Birthdays, Njujork, 1952, Ralf i Adelin Linton, strane 8, 18-20).

Sasvim je na mestu da se porodica i prijatelji okupe nekom drugom prilikom kako bi se zabavili i uživali u jelu i piću

Prop. 3:12, 13: „Nema ništa bolje nego da se raduju i da čine dobro za života svoga, i da svaki čovek jede i  pije i uživa u dobru od sveg truda svoga. To je dar od Boga.“

Vidi i 1. Korinćanima 10:31.