Sabat

Definicija: Reč sabat potiče od hebrejske reči „šabat“, što znači „počinak, odmor, mirovanje“. Držanje sabata propisano Mojsijevim zakonom obuhvatalo je sedmični sabat, zatim nekoliko određenih dana u godini, kao i svaku sedmu i svaku pedesetu godinu. Jevrejski sedmični sabat, sedmi dan u njihovoj sedmici, počinje nakon zalaska sunca u petak i traje do zalaska sunca u subotu. Mnogi koji se izjašnjavaju kao hrišćani tradicionalno drže nedelju kao dan odmora i dan posvećen duhovnim stvarima; drugi drže dan određen jevrejskim kalendarom.

Da li su hrišćani obavezni da drže sabat?

Izl. 31:16, 17: „Neka Izraelovi sinovi drže sabat, neka praznuju sabat kroz sve naraštaje. To je trajan [„večni“, Ba] savez. To neka bude trajan znak između mene i Izraelovih sinova.“ (Zapazi da je držanje sabata bio znak između Jehove i Izraela; to ne bi bio slučaj ako bi svi drugi takođe bili pod obavezom da drže sabat. Hebrejska reč olam koja je u Ba prevedena kao „večni“, u osnovi označava period koji je, sa sadašnjeg stanovišta, neodređen ili mu se ne zna kraj, ali je u svakom slučaju dugotrajan. Može trajati večno, mada i ne mora. U Brojevima 25:13 ista hebrejska reč se primenjuje na sveštenstvo, kome je kasnije došao kraj, prema Jevrejima 7:12.)

Rimlj. 10:4: „Hrist je svršetak Zakona, da bi svako ko iskazuje veru stekao pravednost.“ (Držanje sabata je bilo deo Zakona. Bog je posredstvom Hrista okončao taj Zakon. Naš pravedan položaj pred Bogom zavisi od vere u Hrista, a ne od držanja sedmičnog sabata. Vidi i Galatima 4:9-11; Efešanima 2:13-16.)

 Kol. 2:13-16: „U svojoj dobroti oprostio nam je [Bog] sve naše prestupe i izbrisao pisani dokument koji je svojim odredbama bio protiv nas, koji nam se protivio... Zato neka vam niko ne govori šta da jedete i pijete i neka vam ne zapoveda da slavite praznike ili mladine ili sabate.“ (Ako bi osoba koja je bila pod Mojsijevim zakonom bila osuđena da je oskrnavila sabat, ceo zbor bi je kamenovao do smrti, prema Izlasku 31:14 i Brojevima 15:32-35. Mnogima koji zastupaju držanje sabata trebalo bi da bude drago što nismo pod Zakonom. Kao što pokazuje gore navedeni stih, pravedan položaj pred Bogom ne zavisi više od držanja sabata, kao što je bio slučaj sa Izraelcima.)

Kako je nedelja postala dan koji veći deo hrišćanskog sveta odvaja za duhovne stvari?

Iako je Hrist uskrsnuo prvog dana u sedmici (sada je to nedelja), Biblija ne govori da taj dan treba da izdvajamo kao nešto sveto.

„Zadržavanje starog paganskog imena, dies solis, to jest „dan Sunca“ za nedelju kao sedmični hrišćanski praznik u velikoj meri se može pripisati pomirenju paganskog i [takozvanog] hrišćanskog osećanja, koje je usledilo kada je Konstantin [ediktom iz 321. n. e.] preporučio svojim podanicima, kako paganima tako i hrišćanima, da prvi dan u sedmici bude ’dan u čast Sunca‘... Na taj način, on je u svom carstvu pokušao da uskladi religije koje su se međusobno razilazile i da ih ujedini u jednu instituciju“ (Lectures on the History of the Eastern Church, Njujork, 1871, A. P. Stenli, strana 291).

Da li je zapovest da se drži sabat bila data Adamu i da li zato važi za sve njegove potomke?

Nakon što ju je pripremio da bi ljudi živeli na njoj, Jehova Bog se odmara od stvaranja na Zemlji. O tome se govori u Postanku 2:1-3. Međutim, ništa u biblijskom izveštaju ne ukazuje na to da je Bog zapovedio Adamu da drži sabat svakog sedmog dana u nedelji.

 P. zak. 5:15: „Seti se da si i ti bio rob u egipatskoj zemlji i da te je Jehova, tvoj Bog, izveo odande snažnom rukom i podignutom mišicom. Zato ti je Jehova, tvoj Bog, zapovedio da držiš sabatni dan.“ (Jehova je zakon o sabatu ovde povezao sa oslobođenjem Izraelaca iz Egipta, a ne s događajima u Edenu.)

Izl. 16:1, 23-29: „Ceo zbor Izraelovih sinova došao [je] u pustinju Sin... petnaestog dana drugog meseca nakon izlaska iz egipatske zemlje. Tada im je [Mojsije] rekao: ’Ovako je kazao Jehova. Sutra će biti sabatni praznik, sveti sabat posvećen Jehovi... Šest dana ćete [manu] skupljati, a sedmi dan je sabat. Tada toga neće biti... Jehova [je] rekao Mojsiju:... ’Ne zaboravite da vam je Jehova dao sabat.‘“ (I pre toga je postojala podela na sedmice, ali ovo je prvo ukazivanje na držanje sabata.)

Da li se Mojsijev zakon deli na „ceremonijalni“ i „moralni“ deo, i da li „moralni zakon“ (Deset zapovesti) važi za hrišćane?

Da li se na osnovu Isusovih reči može zaključiti da je Zakon podeljen na dva dela?

Mat. 5:17, 21, 23, 27, 31, 38: „Ne mislite da sam došao da obezvredim Zakon ili Proroke. Nisam došao da obezvredim, nego da ispunim.“ Zapazi šta je Isus kasnije rekao: „Čuli ste da je starima rečeno: ’Ne ubij [Izl. 20:13; šesta od Deset zapovesti]‘... Ako, dakle, doneseš svoj dar na oltar [P. zak. 16:16, 17; nije deo Deset zapovesti]... Čuli ste da je bilo rečeno: ’Ne učini preljubu [Izl. 20:14; sedma od Deset zapovesti].‘ Osim toga, bilo je rečeno: ’Ko se razvede od svoje žene, neka joj da potvrdu o razvodu [P. zak. 24:1; nije deo Deset zapovesti].‘ Čuli ste da je bilo rečeno: ’Oko za oko i zub za zub [Izl. 21:23-25; nije deo Deset zapovesti].‘“ (Dakle, Isus je navodio Deset zapovesti zajedno s drugim delovima Zakona i nije pravio razliku među njima. Da li onda mi treba da ih razdvajamo?)

 Kada su Isusa pitali: „Učitelju, koja je najveća zapovest u Zakonu?“, da li je on izdvojio Deset zapovesti? Ne, on je rekao: „’Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svim svojim umom.‘ To je najveća i prva zapovest. Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe.‘ Na ovim dvema zapovestima temelji se sav Zakon i Proroci“ (Mat. 22:35-40). Zar oni koji izdvajaju Deset zapovesti (P. zak. 5:6-21), govoreći da one važe za hrišćane dok drugi deo Zakona ne važi, u stvari ne odbacuju ono što je Isus izdvojio kao najveće zapovesti (kada je citirao P. zak. 6:5; Lev. 19:18)?

Kada ukazuje na to da će Mojsijev zakon proći, da li Biblija direktno navodi da je u to uključeno i Deset zapovesti?

Rimlj. 7:6, 7: „Sada smo oslobođeni Zakona, jer smo umrli onome što nas je sputavalo... Dakle, šta ćemo reći? Da li je Zakon greh? Nipošto! Ali nikada ne bih shvatio šta je greh da nije bilo Zakona. I ne bih shvatio šta je požuda da Zakon nije rekao: ’Ne poželi!‘“ (Koji primer iz Zakona Pavle citira odmah nakon što kaže da su jevrejski hrišćani „oslobođeni Zakona“? On citira poslednju od Deset zapovesti, pokazujući da je i ona uključena u Zakon kog su hrišćani oslobođeni.)

 2. Kor. 3:7-11: „Ako je zakon koji donosi smrt i čija su slova bila uklesana u kamenu došao u slavi, tako da Izraelovi sinovi nisu mogli da pogledaju Mojsijevo lice zbog slave njegovog lica, koja je morala da nestane, zar neće onda davanje duha biti još slavnije?... Jer ako je ono što je trebalo da bude ukinuto došlo sa slavom, ono što ostaje biće mnogo slavnije.“ (Ovde se ukazuje na zakon koji je bio ’uklesan u kamenu‘ i kaže se da „Izraelovi sinovi nisu mogli da pogledaju Mojsijevo lice“ kada je on Izraelcima preneo taj Zakon. O čemu se ovde govori? Izlazak 34:1, 28-30 pokazuje da je to bila prilika kada su Izraelci dobili Deset zapovesti; one su bile uklesane u kamenu. Očigledno su one uključene u ono što stihovi kažu da je „trebalo da bude ukinuto“.)

 Da li to što je ukinut Mojsijev zakon, uključujući i Deset zapovesti, znači da više ne važe nikakva moralna ograničenja?

Ni u kom slučaju; mnoga moralna merila iz Deset zapovesti ponovljena su u nadahnutim knjigama grčkog dela Biblije. (Međutim, zakon o sabatu nije ponovljen.) Ali, bez obzira na to koliko je neki zakon dobar, bezakonja će biti sve dok grešne sklonosti dominiraju ljudskim željama. Međutim, što se tiče novog saveza, koji je zamenio savez Zakona, u Jevrejima 8:10 se kaže: „’Ovo je savez koji ću sklopiti s Izraelovim domom posle tih dana‘, kaže Jehova. ’Svoje zakone staviću u njihov um i upisaću ih u njihova srca. Biću njihov Bog, i oni će biti moj narod.‘“ Koliko su ti zakoni delotvorniji od onih koji su uklesani na kamenim pločama!

Rimlj. 6:15-17: „Zar da grešimo zato što nismo pod zakonom nego pod nezasluženom dobrotom? Nipošto! Zar ne znate da ako se nekome dajete u ropstvo i obavezujete na poslušnost, robovi ste onoga koga slušate — bilo greha, koji vodi u smrt, bilo poslušnosti, koja vodi u pravednost? Ali hvala Bogu što ste, premda ste bili robovi greha, od srca postali poslušni onoj pouci kojoj ste bili predati.“ (Vidi i Galatima 5:18-24.)

 Od kakvog je značaja sedmični sabat za hrišćane?

Hrišćani su svakog dana u ’sabatnom počinku‘

U Jevrejima 4:4-11 se kaže: „Jer je [Bog] na jednom mestu [Postanak 2:2] o sedmom danu ovako rekao: ’I Bog je sedmog dana počinuo od svih svojih dela‘, a ovde [Psalam 95:11] opet kaže: ’Neće ući u moj počinak.‘ Dakle, pošto neki još treba da uđu u njega, a oni kojima je dobra vest najpre bila objavljena nisu ušli zbog neposlušnosti, on ponovo određuje jedan dan: ’Danas‘, govoreći o tome posle toliko vremena u Davidovom psalmu [Psalam 95:7, 8], kao što je već rečeno: ’Danas, ako slušate glas njegov, nemojte da vam srce otvrdne.‘  Jer da ih je Isus Navin doveo na mesto počinka, Bog ne bi posle toga govorio o nekom drugom danu. Dakle, Božjem narodu ostaje sabatni počinak. Jer ko uđe u Božji počinak, i sam počiva od svojih dela, kao i Bog od svojih. Zato dajmo sve od sebe da uđemo u taj počinak, da ne bi neko pao oponašajući takvu neposlušnost.“

Od čega hrišćani treba da počinu? Od „svojih dela“. Kakvih dela? Dela putem kojih su ranije pokušavali da dokažu svoju pravednost. Oni više ne smatraju da mogu zaraditi Božje odobravanje i dobiti večni život tako što će se držati određenih pravila i običaja. Greška nevernih Jevreja bila je upravo u tome što su ’nastojali da uspostave svoju pravednost i nisu se podložili Božjoj pravednosti‘ (Rimlj. 10:3). Pravi hrišćani shvataju da smo svi rođeni kao grešnici i da jedino putem vere u Hristovu žrtvu osoba može imati pravedan položaj pred Bogom. Oni se trude da ozbiljno shvate i primene sva učenja Božjeg Sina. Ponizno prihvataju savete i opomene iz Božje Reči. To ne znači da oni misle da će tako zaraditi Božje odobravanje; njihovi postupci su u stvari izraz njihove ljubavi i vere. Takvim načinom života oni izbegavaju da ’oponašaju neposlušnost‘ kakvu je pokazao jevrejski narod.

’Sedmi dan‘ na koji se ukazuje u Postanku 2:2 nije bio dan od 24 časa. (Vidi stranu 381, pod naslovom „Stvaranje“.) Slično tome, „sabatni počinak“ u kom su pravi hrišćani nije dan od 24 časa. Iskazivanjem vere i poslušnošću biblijskim savetima oni su u tom počinku svakog dana, a u posebnom smislu će to biti u Božjem novom poretku.

Čovečanstvu predstoji hiljadugodišnji „sabatni“ počinak

Mar. 2:27, 28: „[Isus] im reče: ’Sabat je nastao radi čoveka, a ne čovek radi sabata. Dakle, Sin čovečji je Gospodar i sabata.‘“

Isus je znao da je Jehova uspostavio sabat kao znak između sebe i Izraela, i da je svrha tog dana bila da  se odmore od teškog rada. Isus je takođe bio svestan toga da će svojom smrću pružiti osnovu za uklanjanje Mojsijevog zakona, koji će se ispuniti na njemu. On je znao da je Zakon, zajedno s držanjem sabata, bio ’senka budućih blagoslova‘ (Jevr. 10:1; Kol. 2:16, 17). Među tim ’blagoslovima‘ je i „sabat“ čiji je on Gospodar.

Kao Gospodar nad gospodarima, Hrist će vladati nad celom zemljom hiljadu godina (Otkr. 19:16; 20:6; Ps. 2:6-8). Dok je bio na zemlji, Isus je milostivo učinio neka od svojih najvećih izlečenja na sabat, pokazujući kakvo će olakšanje doneti ljudima iz svih naroda tokom Hiljadugodišnje vladavine (Luka 13:10-13; Jov. 5:5-9; 9:1-14). Oni koji razumeju pravo značenje sabata imaće priliku da izvuku korist i iz tog ’sabatnog‘ počinka.

Ako neko kaže:

’Hrišćani moraju držati sabat‘

Možeš odgovoriti: ’Mogu li da vas pitam zašto tako mislite?‘ Zatim možeš dodati: ’Da li se slažete da naše mišljenje treba da bude u skladu sa onim što Biblija kaže o tome?... Našao sam neke biblijske stihove koji se odnose na tu temu. Želeo bih da vam ih pokažem. (Zatim koristi odgovarajući deo materijala s prethodnih strana.)‘

’Zašto vi ne držite sabat?‘

Možeš odgovoriti: ’Moj odgovor zavisi od toga na koji sabat mislite. Da li ste znali da Biblija govori o više sabata?... Bog je Jevrejima dao zakon o sabatu. Međutim, da li ste znali da Biblija govori o jednom drugačijem sabatu koji hrišćani treba da drže?‘ Zatim možeš dodati: (1) ’Mi ne držimo jedan dan u nedelji kao sabat jer Biblija kaže da je taj zakon „trebalo da bude ukinut“ (2. Kor. 3:7-11; vidi i objašnjenje toga na  strani 337).‘ (2) ’Međutim, postoji sabat koji stalno držimo (Jevr. 4:4-11; vidi  strane 338, 339).‘