Satana Đavo

Definicija: Duhovno stvorenje koje je glavni neprijatelj istinitog Boga, Jehove, i svih onih koji ga obožavaju. Dobio je ime Satana jer je postao Jehovin protivnik. Takođe je poznat kao Đavo, jer je najveći klevetnik Boga. Satana je opisan kao prazmija, očigledno zato što se u Edenu služio zmijom da bi prevario Evu, zbog čega je zmija postala simbol za varalicu. U Otkrivenju je Satana takođe simbolično opisan kao zmaj koji proždire.

Kako možemo znati da li takva duhovna osoba zaista postoji?

Biblija je glavni izvor dokaza. U njoj se mnogo puta na njega ukazuje po imenu (Satana 52 puta, Đavo 33 puta). Tu je takođe zabeleženo svedočanstvo očevica koje potvrđuje da Satana postoji. O kom očevicu je reč? O Isusu Hristu, koji je živeo na nebu pre nego što je došao na zemlju i koji je to zlo duhovno stvorenje često pominjao po imenu (Luka 22:31; 10:18; Mat. 25:41).

Ono što Biblija govori o Satani Đavolu zaista je logično. Zlo koje postoji u svetu daleko nadmašuje ljudsku zlobu. Biblijsko objašnjenje o Sataninom poreklu i njegovom delovanju razjašnjava zašto uprkos tome što većina ljudi želi da živi u miru već hiljadama godina haraju mržnja, nasilje i ratovi i zašto je to sada dostiglo takve razmere da čitavom čovečanstvu preti uništenje.

Ako Đavo ne bi postojao, onda nikome ne bi pomoglo to što je prihvatio ono što Biblija govori o njemu. Međutim, u mnogim slučajevima su ljudi koji su ranije bili u doticaju sa okultizmom ili su pripadali nekoj grupi koja se bavi spiritizmom rekli da su ih uznemiravali „glasovi“ iz nevidljivog područja, da su bili „opsednuti“ natprirodnim bićima, i tome slično. Osetili su pravo olakšanje kada su saznali šta Biblija govori o Satani i demonima, kada su primenili biblijski savet da prekinu sa spiritizmom i kada  su se u molitvi obratili Jehovi za pomoć. (Vidi strane 367-372, pod naslovom „Spiritizam“.)

To što verujemo da Satana postoji ne znači da verujemo da ima rogove, zašiljen rep i vile u rukama i da peče ljude u paklu. Biblija ne opisuje Satanu na taj način. To je proizvod mašte srednjovekovnih umetnika na koje su uticali prikazi mitološkog grčkog boga Pana, kao i delo italijanskog pesnika Dantea Aligijerija pod nazivom „Pakao“. Biblija ne naučava da postoji pakao, već jasno kaže da „mrtvi nisu svesni ničega“ (Prop. 9:5).

Da li je Satana možda samo zlo u ljudima?

U Jovu 1:6-12 i 2:1-7 izveštava se o razgovoru između Jehove Boga i Satane. Da je Satana zlo u osobi, onda bi u ovom slučaju zlo bilo u Jehovi. Ali to je u oštroj suprotnosti sa onim što nam Biblija kaže o Jehovi, naime da „u njemu nema nepravde“ (Ps. 92:15; Otkr. 4:8). Vredno je zapaziti da se u izveštaju o Jovu u hebrejskom tekstu koristi izraz has Satan (sa određenim članom), iz čega se vidi da se tu govori o osobi koja je istaknuti Božji protivnik. (Vidi i Zahariju 3:1, 2, fusnota.)

U Luki 4:1-13 izveštava se da je Đavo pokušao da iskuša Isusa kako bi mu se pokorio. U izveštaju se kaže da Đavo govori a Isus mu odgovara. Da li je Isusa iskušavalo zlo u njemu? To ne bi bilo u skladu sa opisom Isusa koji Biblija daje, naime da je bezgrešan (Jevr. 7:26; 1. Petr. 2:22). Premda se u Jovanu 6:70 grčka reč diavolos koristi da se opiše loša osobina koja se razvila u Judi Iskariotskom, u Luki 4:3 koristi se izraz o diavolos (Đavo, sa određenim članom ispred), čime se ukazuje na osobu.

Da li se pripisivanjem krivice Đavolu samo izbegava odgovornost za loše stanje u svetu?

Neki ljudi krive Đavola za ono što sami rade. Ipak, Biblija pokazuje da su često ljudi velikim delom odgovorni za zlo koje doživljavaju, bilo da ono dolazi od drugih ili je posledica njihovog ponašanja (Prop. 8:9; Gal. 6:7). Međutim, Biblija nas ne ostavlja  u neznanju što se tiče postojanja i taktika nadljudskog neprijatelja koji je čovečanstvu naneo mnogo bola. Ona nam pokazuje kako možemo izbeći da budemo pod njegovom vlašću.

Odakle potiče Satana?

Sva Jehovina dela su savršena; nepravda ne potiče od njega. Dakle, on nije stvorio nijednu zlu osobu (P. zak. 32:4; Ps. 5:4). Onaj koji je postao Satana u početku je bio Božji savršeni duhovni sin. Kada je Isus rekao da Đavo „nije ostao postojan u istini“, ukazao je na to da je nekada bio „u istini“ (Jov. 8:44). Međutim, kao i sva druga Božja inteligentna stvorenja, i ovaj duhovni sin je dobio dar slobodne volje. On je zloupotrebio svoju slobodu izbora, dozvolio je da se u njegovom srcu razvije uobraženost, zatim je počeo da žudi za obožavanjem koje pripada jedino Bogu i tako je naveo Adama i Evu da slušaju njega umesto Boga. Tako je svojim postupcima učinio sebe Satanom, a Satana znači „protivnik“ (Jak. 1:14, 15; vidi i strane 81, 82, pod naslovom „Greh“.)

Zašto Bog nije uništio Satanu odmah nakon što se pobunio?

Satana je pokrenuo važna pitanja: (1) Da li Jehova ima pravo da vlada i da li to čini na pravedan način? Da li je Jehova ljudima uskratio slobodu koja im je potrebna da bi bili srećni? Da li ljudi mogu uspešno upravljati sobom i ostati živi samo ako su poslušni Bogu? Da li je Jehova bio nepravedan kada je dao zakon kojim je propisao da neposlušnost vodi do smrti? (Post. 2:16, 17; 3:3-5). Dakle, da li je Jehova zaista imao pravo da vlada? (2)  Da li će razumom obdarena stvorenja sačuvati svoju besprekornost prema Jehovi? Kada su se Adam i Eva pobunili, pokrenuto je pitanje: Da li su Jehovi njegove sluge zaista poslušne iz ljubavi ili će svi ljudi napustiti Boga i slediti Satanu? Ovo drugo pitanje Satana je ponovo pokrenuo u Jovovim danima (Post. 3:6; Jov 1:8-11; 2:3-5; vidi i Luku 22:31). Ta pitanja se nisu mogla rešiti time što bi se jednostavno pogubili buntovnici.

 Bog nije morao ništa sebi da dokazuje. Međutim, da ta pitanja nikad više ne bi narušila mir i harmoniju u svemiru, Jehova je dopustio da prođe dosta vremena da se ona reše tako da više ne bude nikakve sumnje. Posle određenog vremena bilo je očigledno da su Adam i Eva morali da umru zbog neposlušnosti Bogu (Post. 5:5). Međutim, bilo je uključeno više toga. Zato je Bog dozvolio i Satani i ljudima da isprobaju sve oblike vladavina koje sami izmisle. Nijedan od njih im nije doneo trajnu sreću. Bog je dozvolio ljudima da idu do krajnje granice u svom načinu života kojim pokazuju prezir prema njegovim pravednim merilima. Danas se jasno vidi do čega je to dovelo. Istina je ono što Biblija kaže: „Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jer. 10:23). U isto vreme, Bog je svojim slugama dao priliku da svojom poslušnošću iz ljubavi dokažu da su mu verni, i to uprkos Sataninim zamkama i progonstvu. Jehova podstiče svoje sluge: „Budi mudar, sine moj, i obraduj mi srce, da mogu odgovoriti onome ko mi se ruga“ (Posl. 27:11). Oni koji ostanu verni već sada imaju velike blagoslove, a imaju i mogućnost da dobiju večni život u savršenstvu. Taj život će koristiti da vrše volju Jehove, Boga čije osobine i merila istinski vole.

Koliki uticaj Satana ima u današnjem svetu?

Isus Hrist je ukazao na njega kao na ’vladara sveta‘, onoga koga čovečanstvo sluša time što na njegov podstrek ignoriše Božje zahteve (Jov. 14:30; Ef. 2:2). Biblija za njega kaže i da je „bog ovog sveta“, kome se odaje čast religioznim običajima koje ljudi ovog sveta praktikuju (2. Kor. 4:4; 1. Kor. 10:20).

Kada je iskušavao Isusa Hrista, Đavo ga je „odveo na visinu i pokazao mu odjednom sva kraljevstva sveta. I Đavo mu je rekao: ’Daću ti vlast nad svima njima i njihovu slavu, jer je meni predata i dajem je kome hoću. Ako mi se, dakle, pokloniš, sva će vlast biti tvoja‘“ (Luka 4:5-7). Otkrivenje 13:1, 2 pokazuje da Satana daje ’moć i presto i veliku vlast‘ svetskom političkom sistemu. Iz Danila 10:13, 20 vidi se  da je Satana postavio demonske knezove nad vodećim kraljevstvima na zemlji. Efešanima 6:12 ukazuje na njih kao na ’poglavarstva, vlasti, svetske vladare ove tame, zle duhovne sile na nebesima‘.

Nije čudo što se u 1. Jovanovoj 5:19 kaže: „Ceo svet je u vlasti Zloga“. Međutim, Satanina vlast će trajati samo jedno ograničeno vreme i to samo zato što Jehova, Svemoćni Bog, to dopušta.

Koliko dugo će Satani biti dopušteno da zavodi čovečanstvo?

Dokaz da živimo u poslednjim danima Sataninog zlog sveta nalazi se na stranama 87-89, pod naslovom „Datumi“, i pod naslovom „Poslednji dani“.

Oslobođenje od Sataninog zlog uticaja opisano je sledećim rečima: „Video sam jednog anđela kako silazi s neba s ključem od bezdana i velikim lancem u ruci. Uhvatio je zmaja, prazmiju, koji je Đavo i Satana, i svezao ga na hiljadu godina. Bacio ga je u bezdan, koji je nad njim zaključao i zapečatio, da više ne zavodi narode dok se ne navrši hiljadu godina. Posle toga treba da bude nakratko odvezan“ (Otkr. 20:1-3). Šta će se zatim desiti? „Đavo, koji ih je zavodio, bio je bačen u ognjeno i sumporno jezero“ (Otkr. 20:10). Šta to znači? Otkrivenje 21:8 daje odgovor: „Ono predstavlja drugu smrt.“ Satana će biti zauvek uništen!

Da li to što će Satana biti ’bačen u bezdan‘ znači da će biti bačen na Zemlju koja će biti pusta, tako da neće moći nikoga da iskušava 1 000 godina?

Da bi to poduprli, neki ukazuju na Otkrivenje 20:3 (citirano na ovoj strani). Oni kažu da „bezdan“ predstavlja opustošenu Zemlju. Da li je tako? U Otkrivenju 12:7-9, 12 govori se o tome da pre nego što bude bačen u bezdan Satana biva „zbačen“ s neba na zemlju, gde čovečanstvu nanosi velike nevolje. Dakle, kada se u Otkrivenju 20:3 kaže da je Satana ’bačen u bezdan‘, sigurno se ne misli na to da je jednostavno ostavljen tamo gde je već  bio — ograničen na blizinu zemlje i nevidljiv. On biva sklonjen daleko odatle, „da više ne zavodi narode dok se ne navrši hiljadu godina“. Zapazi da se u Otkrivenju 20:3 kaže da se na kraju hiljadu godina Satana, a ne narodi, pušta iz bezdana. Kada Satana bude pušten, ljudi koji su ranije sačinjavali te narode već će biti tu.

Ponekad se kao potvrda za to verovanje ukazuje na Isaiju 24:1-6 i Jeremiju 4:23-29. U tim stihovima stoji: „Evo, Jehova prazni zemlju i pustoši je... Zemlja će biti ispražnjena i opljačkana, jer je tako rekao Jehova.“ „Gledao sam zemlju, a ona beše prazna i pusta... Pogledao sam, i nije bilo zemaljskog čoveka... Jer ovako kaže Jehova: ’Cela će zemlja biti pretvorena u pustoš‘... Svi su gradovi napušteni, niko ne živi u njima.“ Šta znače ova proročanstva? Ona su se najpre ispunila na Jerusalimu i Judi. Jehova je dozvolio Vaviloncima da izvrše njegovu presudu i da osvoje tu zemlju. Na kraju je ona bila opustošena i prazna. (Vidi Jeremiju 36:29.) Međutim, Bog tada nije uništio sve stanovnike ove planete, niti će to sada učiniti. (Vidi strane 126-128, pod naslovom „Zemlja“, kao i naslov „Nebo“.) Ipak, potpuno će uništiti ono što neverni Jerusalim danas predstavlja — hrišćanski svet koji nanosi sramotu Božjem imenu svojim nečistim ponašanjem — kao i ostali deo Satanine vidljive organizacije.

Tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine naša planeta neće biti pusta i prazna, već će postati raj, a Satana će za to vreme biti u bezdanu. (Vidi naslov „Raj“.)