Spomen-svečanost (Gospodova večera)

Definicija: Svečanost kojom se obeležava smrt Isusa Hrista; sećanje na njegovu smrt, koja je imala dalekosežniji uticaj od smrti bilo kog drugog čoveka. To je jedini događaj za koji je Gospod Isus Hrist zapovedio svojim učenicima da ga obeležavaju. Poznat je i kao Tajna večera i kao Gospodova večera (1. Kor. 11:20).

Zašto treba obeležavati Hristovu smrt?

Svojim vernim apostolima Isus je rekao: „Činite ovo meni na spomen“ (Luka 22:19). Kada je pisao članovima duhom rođene hrišćanske skupštine, apostol Pavle je rekao: „Kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, objavljujete Gospodovu smrt, dok on ne dođe“ (1. Kor. 11:26). Dakle, tom prilikom se skreće pažnja na značaj koji smrt Isusa Hrista ima u ostvarenju Jehovine namere. Značenje njegove žrtvene smrti posebno se ističe u vezi s novim savezom i onima koji će biti sunaslednici s njim u nebeskom Kraljevstvu (Jov. 14:2, 3; Jevr. 9:15).

Taj događaj nas takođe podseća na to da je Isusovom smrću i načinom na koji je nastupila, u skladu s Božjom namerom koja je otkrivena u Postanku 3:15 i kasnije, bilo posvećeno Jehovino ime. Time što je sve do smrti ostao besprekoran pred Jehovom, Isus je dokazao da Adamov greh nije bio posledica neke greške koju je načinio Stvoritelj prilikom stvaranja čoveka, kao i da je moguće ostati odan Bogu čak i u veoma teškim okolnostima. Na taj način je opravdao Jehovu Boga kao Stvoritelja i Vladara čitavog svemira. Pored toga, Jehova je nameravao da Isusovom smrću bude obezbeđena savršena ljudska žrtva koja je bila potrebna da bi se otkupilo Adamovo potomstvo i da bi milijarde ljudi koji će iskazivati veru živeli večno u Raju na zemlji. Tako će se ispuniti Jehovina prvobitna  namera koja je odraz njegove velike ljubavi prema čovečanstvu (Jov. 3:16; Post. 1:28).

Kakav je ogroman teret bio na Isusu te poslednje noći na zemlji! Znao je koju je nameru njegov nebeski Otac imao za njega, ali je takođe znao da mora ostati veran u kušnji. Da nije ostao veran, naneo bi sramotu svom Ocu i čovečanstvo bi zaista pretrpelo veliki gubitak! Pošto je od Isusove smrti toliko toga zavisilo, sasvim je na mestu što je Isus rekao da ona treba da se obeležava.

Šta predstavljaju hleb i vino koji se upotrebljavaju prilikom obeležavanja Hristove smrti?

Za beskvasni hleb koji je dao svojim apostolima kad im je zapovedio da obeležavaju njegovu smrt, Isus je rekao sledeće: „Ovo predstavlja moje telo“ (Mar. 14:22). Taj hleb je simbolizovao njegovo bezgrešno telo, koje će on dati kako bi ljudi mogli imati nadu u večni život u budućnosti. Tom prilikom je posebna pažnja bila usmerena na nadu osoba koje će biti izabrane da vladaju sa Isusom u nebeskom Kraljevstvu.

Kada je svojim vernim apostolima dao vino, Isus je rekao: „Ovo predstavlja moju ’krv saveza‘, koja će se proliti za mnoge“ (Mar. 14:24). To vino je simbolizovalo njegovu krv. Onima koji budu iskazivali veru u tu prolivenu krv biće oprošteni gresi. Isus je tom prilikom istakao da će njegova krv omogućiti njegovim sunaslednicima očišćenje od greha. Ono što je rekao takođe ukazuje na to da će posredstvom njegove krvi stupiti na snagu novi savez između Jehove Boga i duhom pomazane hrišćanske skupštine.

Vidi i strane 216, 217, pod naslovom „Misa“.

Ko treba da uzima hleb i vino?

Ko je uzeo hleb i vino kada je Isus kratko pre svoje smrti uspostavio Gospodovu večeru? Jedanaest vernih apostola kojima je Isus rekao: „Ja s vama sklapam  savez za kraljevstvo, kao što je moj Otac sa mnom sklopio savez“ (Luka 22:29). Svi oni su bili pozvani da vladaju s Hristom u nebeskom Kraljevstvu (Jov. 14:2, 3). I u današnje vreme, hleb i vino uzimaju oni koje Hrist prima u „savez za kraljevstvo“.

Koliko njih uzima simbole? Isus je rekao da će samo „malo stado“ dobiti nebesko Kraljevstvo kao nagradu (Luka 12:32). Potpun broj biće 144 000 (Otkr. 14:1-3). Sakupljanje pripadnika te grupe počelo je 33. n. e. Razumljivo je da danas ima malo onih koji uzimaju simbole.

Da li Jovan 6:53, 54 ukazuje na to da će samo oni koji uzimaju simbole dobiti večni život?

Jovan 6:53, 54: „Zato im je Isus rekao: ’Zaista, zaista, kažem vam, ako ne jedete telo Sina čovečjeg i ne pijete njegovu krv, nemate života u sebi. Ko se hrani mojim telom i pije moju krv, ima večni život, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan.‘“

Očigledno je da se tu radi o simboličnom jedenju i pijenju; u suprotnom bi se time kršio Božji zakon (Post. 9:4; Dela 15:28, 29). Međutim, treba zapaziti da Isusove reči koje su zabeležene u Jovanu 6:53, 54 nisu izgovorene prilikom uspostavljanja Gospodove večere. Niko ko je čuo te reči uopšte nije znao za neku proslavu s hlebom i vinom koji predstavljaju Hristovo telo i krv. Obeležavanje Hristove smrti uvedeno je tek oko godinu dana kasnije, i Jovan u svom jevanđelju govori o tome tek sedam poglavlja dalje (u 14. poglavlju).

Kako onda neko može ’jesti telo Sina čovečjeg i piti njegovu krv‘ na simboličan način ako ne uzima hleb i vino na ovoj proslavi? Zapazi da je Isus rekao da će oni koji jedu i piju imati „večni život“. Ranije, u 40. stihu, Isus je objasnio šta ljudi moraju da rade da bi imali večni život. Šta je rekao da je volja njegovog Oca? Da „svako ko vidi Sina i iskazuje veru u njega ima večni život“. Dakle, jasno je da ’jesti njegovo telo i piti njegovu krv‘ u simboličnom smislu znači iskazivati veru u to da Isusovo telo i krv koje  je dao kao žrtvu mogu otkupiti čovečanstvo. Takvo iskazivanje vere se zahteva od svih koji će dobiti večni život, bilo da će živeti s Hristom na nebesima ili u Raju na zemlji.

Koliko često i kada treba obeležavati spomen na Hristovu smrt?

Isus nije tačno naveo koliko često to treba raditi. Jednostavno je rekao: „Činite ovo meni na spomen“ (Luka 22:19). Pavle je rekao: „Kad god jedete ovaj hleb i pijete ovu čašu, objavljujete Gospodovu smrt, dok on ne dođe“ (1. Kor. 11:26). „Kad god“ ne mora da znači više puta godišnje; može da znači i jednom godišnje tokom dužeg perioda. Koliko često se obeležavaju važni događaji, kao što je godišnjica braka ili neki značajni događaji iz nacionalne istorije? Jednom godišnje, na godišnjicu tog događaja. To je takođe u skladu sa činjenicom da je Gospodova večera uspostavljena na dan jevrejske Pashe, godišnje proslave koju Jevreji više nisu morali da drže kada su postali hrišćani.

Jehovini svedoci obeležavaju spomen na Hristovu smrt nakon zalaska sunca 14. nisana, prema jevrejskom kalendaru koji je važio u prvom veku. Kod Jevreja je dan trajao od jednog do drugog zalaska sunca. Tako je Isus po jevrejskom kalendaru umro istog dana kad je i uspostavio Spomen-svečanost. Mesec nisan je počinjao sa zalaskom sunca nakon što je mlad mesec najbliži prolećnoj ravnodnevnici postao vidljiv u Jerusalimu. Hristova smrt se obeležava 14 dana nakon toga. (Zbog toga se može desiti da se datum Spomen-svečanosti ne slaže s datumom na koji današnji Jevreji slave Pashu. Zašto? Zato što se po njihovom kalendaru početak svakog meseca podudara sa astronomskim proračunima kada će se pojaviti mlad mesec, a ne s tim kada mlad mesec postaje vidljiv u Jerusalimu, što se dešava nekih 18 do 30 sati kasnije. Takođe, većina Jevreja danas slavi Pashu 15. nisana, a ne 14. kao što je to Isus činio u skladu s Mojsijevim zakonom.)