Stvaranje

Definicija: Prema onome što kaže Biblija, pod stvaranjem se podrazumeva da je Svemoćni Bog osmislio i stvorio svemir, uključujući i druga duhovna stvorenja i sve osnovne vrste života na Zemlji.

Da li je u ovom savremenom, naučnom svetu razumno verovati u stvaranje?

„Prirodni zakoni koji vladaju u svemiru toliko su precizni da nam nije teško da napravimo svemirski brod koji će leteti na Mesec i da sa preciznošću delića sekunde odredimo vreme letenja. Neko je morao postaviti te zakone“ (Izjava Vernera von Brauna, koji je imao značajan doprinos u slanju američkih astronauta na Mesec).

Svemir: Kada bi pronašao jedan precizan časovnik, da li bi zaključio da je on nastao slučajno tako što su se u nekoj eksploziji sastavile čestice prašine? Očigledno ga je napravio neko ko je inteligentan. Postoji jedan još veličanstveniji „časovnik“. Planete u našem Sunčevom sistemu, kao i zvezde u čitavom svemiru kreću se po svojim putanjama mnogo preciznije nego što radi bilo koji časovnik koji je napravio čovek. Galaksija u kojoj se nalazi naš Sunčev sistem obuhvata više od 100 milijardi zvezda, a astronomi procenjuju da u svemiru postoji 100 milijardi takvih galaksija. Ako je jedan časovnik dokaz inteligentnog planiranja, koliko se to tek može reći za ogroman i komplikovan svemir! Biblija kaže da je njegov Tvorac „istiniti Bog, Jehova, Stvoritelj nebesa, onaj koji ih je razapeo“ (Isa. 42:5; 40:26; Ps. 19:1).

Planeta Zemlja: Kada bi išao kroz pustinju i naišao na jednu prelepu kuću koja je dobro opremljena u svakom pogledu i ima zalihe hrane, da li bi pomislio da se ona našla tu kao posledica neke slučajne eksplozije? Naravno da ne bi. Zaključio bi da ju je sagradio neko ko je prilično mudar. Naučnici još nisu  pronašli život ni na jednoj drugoj planeti našeg Sunčevog sistema osim na Zemlji. Prema raspoloživim dokazima, druge planete su puste. Kao što se kaže u jednoj knjizi, naša planeta je „čudo svemira, jedinstveno nebesko telo“ (The Earth, Njujork, 1963, Artur Biser, strana 10). Ona je udaljena od Sunca tačno onoliko koliko je potrebno da bi ljudi mogli da žive na njoj, i kreće se baš onom brzinom koja je neophodna da bi ostala u orbiti. Atmosfera, kakva se može naći samo oko naše planete, sastavljena je od gasova u precizno određenoj srazmeri kako bi bila pogodna za život. Zadivljujuće je kako sunčeva svetlost, ugljen-dioksid iz vazduha i voda i minerali iz plodnog tla udruženi doprinose stvaranju hrane za stanovnike naše planete. Da li je sve to nastalo kao posledica neke nekontrolisane eksplozije u svemiru? U jednom časopisu se priznaje sledeće: „Teško je verovati da su se takvi posebni i precizni uslovi mogli pojaviti slučajno“ (Science News, 24. i 31. avgust 1974, strana 124). Zato je razuman sledeći biblijski zaključak: „Svaki dom je neko sagradio, a onaj ko je sve sagradio jeste Bog“ (Jevr. 3:4).

Ljudski mozak: Savremeni kompjuteri su rezultat intenzivnog istraživanja i preciznog projektovanja. Oni nisu nastali slučajno. A ljudski mozak? Za razliku od mozga bilo koje životinje, mozak deteta se utrostruči tokom prve godine života. Za naučnike je još uvek velika tajna kako mozak funkcioniše. Ljudi imaju urođenu sposobnost da uče komplikovane jezike, da cene lepotu, da komponuju muziku, da razmišljaju o poreklu i smislu života. Neurohirurg Robert Vajt je rekao sledeće: „Ne preostaje mi ništa drugo nego da priznam da postoji Viši Razum koji je odgovoran za nastanak i razvoj neverovatnog odnosa mozak-um — nečeg što prevazilazi čovekovu sposobnost shvatanja“ (The Reader’s Digest, septembar 1978, strana 99). Razvoj tog čuda započinje u sićušnoj oplođenoj ćeliji u materici. Biblijski pisac David je sa zadivljujućom razboritošću rekao Jehovi: „Hvalim te i pun sam strahopoštovanja što sam tako divno stvoren. Divna su dela tvoja, dobro zna to duša moja“ (Ps. 139:14).

 Živa ćelija: O živoj ćeliji se ponekad govori kao o „jednostavnom“ obliku života. Ali jednoćelijske životinje mogu hvatati hranu, variti je, oslobađati se otpadnih materija, izgraditi kućicu za sebe i razmnožavati se. Svaka ćelija u ljudskom telu može se uporediti s jednim utvrđenim gradom u kome centralna vlada održava red, pogonska postrojenja stvaraju energiju, fabrike proizvode proteine, u kome postoji komplikovani transportni sistem i čuvari koji paze ko sme da uđe. Ljudsko telo je sačinjeno od 100 biliona ćelija. Kako su prikladne reči iz Psalma 104:24: „Kako je mnogo dela tvojih, o Jehova! Sva si ih mudro načinio.“

Da li je s biblijskog stanovišta moguće da se Bog koristio evolucijom da bi stvorio različite vrste organizama?

U Postanku 1:11, 12 kaže se da su trava i drveće donosili seme „po svojim vrstama“. U 21, 24. i 25. stihu još se kaže da je Bog stvorio morska stvorenja, krilata stvorenja i kopnene životinje „po svojim vrstama“. Ovde nema ni govora o tome da je jedna vrsta evoluirala ili se pretvorila u drugu.

U Postanku 1:26 izveštava se da je Bog rekao sledeće: „Načinimo čoveka po svojoj slici, sličnog nama.“ Dakle, trebalo je da čovek ima osobine kakve ima Bog, a ne karakteristike koje bi se jednostavno razvile od karakteristika neke životinje. U Postanku 2:7 još se dodaje: „Jehova Bog je stvorio čoveka od zemaljskog praha [a ne od nekog oblika života koji je već postojao] i udahnuo mu u nozdrve dah života.“ Ovde nema čak ni nagoveštaja o evoluciji, već se opisuje nastanak novog stvorenja.

Da li je Bog stvorio sve te milione različitih organizama koji danas postoje na našoj planeti?

U 1. poglavlju Postanka jednostavno se kaže da je Bog sve stvorio „po svojim vrstama“ (Post. 1:12, 21, 24, 25). Tokom pripreme za Potop koji je usledio u  Nojevim danima, Bog je rekao da u arku uđe po nekoliko predstavnika od svih ’vrsta‘ kopnenih životinja i stvorenja koja lete (Post. 7:2, 3, 14). Svaka ’vrsta‘ ima genetski potencijal za veliku raznovrsnost. Zato se kaže da postoji više od 400 pasmina pasa i više od 250 pasmina konja. Sve te životinje koje se mogu ukrštati i dalje predstavljaju samo jednu ’vrstu‘ iz izveštaja koji nalazimo u Postanku. Slično tome, svi ljudi — istočnjaci, afrikanci, belci, preko dva metra visoki pripadnici naroda Dinka koji žive u Sudanu kao i Pigmeji visoki svega metar i trideset centimetara — potiču od prvog bračnog para, Adama i Eve (Post. 1:27, 28; 3:20).

Otkuda sličnost u građi živih organizama?

„Bog... je sve stvorio“ (Ef. 3:9). Dakle, iza svega stoji isti Veličanstveni Stvoritelj.

„Sve je postalo preko njega [Božjeg jedinorođenog Sina, koji je na zemlji bio poznat kao Isus Hrist] i bez njega nije postalo ništa“ (Jov. 1:3). Dakle, postoji samo jedan „vešt graditelj“ preko koga je Jehova sve stvarao (Posl. 8:22, 30, 31).

Kakvo je poreklo materije od koje je sačinjen svemir?

Naučnici su došli do zaključka da je materija koncentrisani oblik energije. To je vidljivo prilikom eksplozije nuklearne bombe. Astrofizičar Josip Klecek rekao je sledeće: „Većina elementarnih čestica, a verovatno i sve, mogle su nastati materijalizacijom energije“ (The Universe, Boston, 1976, 11. tom, strana 17.)

Odakle potiče sva ta energija? Nakon pitanja: „Ko je sve to [zvezde i planete] stvorio?“, Biblija o Jehovi Bogu kaže sledeće: „Zbog njegove ogromne moći i velike sile ne izostaje nijedno“ (Isa. 40:26). Dakle, sam Bog je izvor sve te energije koja je bila potrebna za stvaranje svemira.

 Da li je stvaranje materijalnog sveta završeno za samo šest dana pre oko 6 000 do 10 000 godina?

Činjenice ne ukazuju na takav zaključak: (1) U vedrim noćima, na severnoj hemisferi može se videti svetlost sazvežđa Andromede. Potrebno je oko 2 000 000 godina da ta svetlost dođe do Zemlje, što ukazuje na to da je svemir star barem nekoliko miliona godina. (2) Krajnji produkti radioaktivnog raspadanja u stenama na našoj planeti svedoče o tome da su neke stene ostale netaknute milijardama godina.

U Postanku 1:3-31 ne govori se o prvobitnom stvaranju materije ili nebeskih tela. Tu se govori kako je naša planeta koja je već postojala pripremana kako bi mogla biti čovekovo prebivalište. To je obuhvatalo stvaranje osnovnih vrsta biljaka, podvodnog sveta, stvorenja koja lete, kopnenih životinja i prvog ljudskog para. Kaže se da je sve to stvoreno u razdoblju od šest dana. Međutim, hebrejska reč prevedena kao „dan“ ima različita značenja i može značiti ’duži period, vreme koje obuhvata neki izuzetan događaj‘ (Old Testament Word Studies, Grand Rapids, 1978, V. Vilson, strana 109). Ovaj izraz nas navodi na zaključak da je svaki „dan“ mogao trajati hiljadama godina.