Sveci

Definicija: Prema učenju nekih religija hrišćanskog sveta, sveci su oni koji su umrli i koji su sada s Hristom na nebu, a koje je Crkva proglasila svecima zbog toga što  su se isticali po svojoj svetosti i vrlinama. Smatra se da svece treba prizivati kako bi posredovali kod Boga, kao i da treba iskazivati čast relikvijama i likovima svetaca. Članovi mnogih religija se obraćaju za pomoć svecima. Neke religije naučavaju da su svi njihovi članovi sveti i da su bez greha. Biblija dosta govori o svecima, to jest o svetima. Taj izraz se odnosi na 144 000 Hristovih duhom pomazanih sledbenika.

Da li Biblija naučava da se neko može smatrati svecem tek kada primi nebesku slavu?

Biblija zaista govori o svetima, ili svecima, koji su na nebu. Za Jehovu se kaže da je „svet [grčki agion]“ (1. Petr. 1:15, 16; vidi Levitsku 11:45). Isus Hrist se opisuje kao „Božji Sveti [agios]“ dok je bio na zemlji, i „onaj koji je svet [agios]“ kada je na nebu (Mar. 1:24; Otkr. 3:7). Anđeli su takođe ’sveti‘ (Dela 10:22). Isti pojam se u izvornom grčkom tekstu primenjuje na priličan broj osoba na zemlji.

Dela 9:32, 36-41: „Petar je obilazeći sve krajeve, došao i k svetima [agius] koji su živeli u Lidi. U Jopi je bila jedna učenica po imenu Tavita [koja je umrla]... [Petar] okrenuo se prema telu, rekavši: ’Tavita, ustani!‘ Ona je otvorila oči, zatim ugledala Petra i sela. On joj je pružio ruku i podigao je. Tada je pozvao svete i udovice i pokazao im je živu.“ (Jasno je da sveti o kojima se ovde govori nisu još bili na nebu, kao i to da se svetom nije smatrala samo neka istaknuta osoba poput Petra.)

2. Kor. 1:1; 13:12, 13: „Pavle, Božjom voljom apostol Hrista Isusa, i Timotej, naš brat, Božjoj skupštini u Korintu, zajedno sa svima svetima [agiis] koji su u celoj Ahaji.“ „Pozdravite jedan drugoga svetim poljupcem. Pozdravljaju vas svi sveti.“ (Za sve prve hrišćane koji su bili očišćeni Hristovom krvlju i odvojeni za službu Bogu kao budući Hristovi sunaslednici kaže se da su sveti. Očigledno je da oni nisu smatrani svecima tek nakon što su umrli.)

  Da li je u skladu s Biblijom moliti se „svecima“ da posreduju za nas kod Boga?

Isus Hrist je rekao: „Molite se, dakle, ovako: „’Oče naš, koji si na nebesima...‘“ Dakle, molitve treba upućivati Ocu. Isus je takođe rekao: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene. Ako nešto zamolite u moje ime, učiniću to“ (Mat. 6:9; Jov. 14:6, 14). Tako je Isus isključio mogućnost da bilo ko drugi može biti posrednik. Apostol Pavle je rekao o Hristu: „Hrist Isus je umro, štaviše i ustao iz mrtvih, on je s desne strane Bogu — on se i zauzima za nas.“ „Preko njega pristupaju Bogu, jer je uvek živ da se zauzima za njih“ (Rimlj. 8:34; Jevr. 7:25). Ako zaista želimo da Bog čuje naše molitve, zar ne bi bilo mudro da pristupamo Bogu na način na koji njegova Reč kaže da treba to da radimo? (Vidi i stranu 213, pod naslovom „Marija“.)

Ef. 6:18, 19: „Bdite sa svom ustrajnošću i usrdnim molbama za sve svete, i za mene, da mi Bog pomogne kad otvorim usta da sa svom slobodom obznanim svetu tajnu dobre vesti.“ (Ovde su hrišćani podstaknuti da se mole za svete, a ne njima ili preko njih. U jednoj katoličkoj enciklopediji se priznaje: „Obično se u N[ovom] Z[avetu] sve molitve, kako lične, tako i javne liturgijske molitve upućuju Bogu Ocu preko Hrista“ [New Catholic Encyclopedia].)

Rimlj. 15:30: „Zaklinjem vas, braćo, našim Gospodom Isusom Hristom i ljubavlju koja potiče od duha, da se zajedno sa mnom gorljivo molite Bogu za mene.“ (Apostol Pavle, koji je i sam bio svet, zamolio je suhrišćane, koji su takođe bili sveti, da se mole za njega. Međutim, zapazi da Pavle svoje molitve nije upućivao tim svecima, niti su njihove molitve u njegovu korist zamenile blizak odnos koji je on negovao sa Ocem putem molitve. Uporedi s Efešanima 3:11, 12, 14.)

Kako treba gledati na poštovanje relikvija i slika „svetaca“?

U katoličkoj enciklopediji se priznaje: „Uzaludno je u Starom Zavetu tražiti opravdanje za kult  relikvija; ni u Novom Zavetu se relikvijama ne poklanja veća pažnja... [Crkveni „otac“] Origen je izgleda na taj običaj gledao kao na pagansko iskazivanje časti predmetima“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 12. tom, strane 234, 235.)

Vredno je zapaziti da je Bog sahranio Mojsija i da nijedan čovek nikada nije našao njegov grob (P. zak. 34:5, 6). Međutim, iz Jude 9 saznajemo da je arhanđeo Mihailo imao spor s Đavolom oko Mojsijevog tela. Zašto? Bilo je jasno da je Bog želeo da skloni Mojsijevo telo kako ljudi ne bi znali gde je. Da li je Protivnik želeo da otkrije ljudima gde je to telo, kako bi ono bilo izloženo i možda postalo predmet obožavanja?

Što se tiče slika „svetaca“, vidi naslov „Likovi“.

Zašto se u nekim religijama „sveci“ prikazuju sa oreolom?

U katoličkoj enciklopediji stoji: „Obeležje koje se najčešće pojavljuje kod svih svetaca jeste oreol, sjajni krug oko glave sveca. Taj simbol potiče iz prethrišćanskog perioda, a sreće se u helenističkoj umetnosti inspirisanoj paganskim motivima; kao što potvrđuju mozaici i kovanice, oreol su imali polubogovi i božanstva kao što su Neptun, Jupiter, Bah i posebno Apolon (bog sunca)“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 12. tom, strana 963.)

U jednoj drugoj enciklopediji se kaže: „U helenističkoj i rimskoj umetnosti, bog Sunca Helije i rimski imperatori često se pojavljuju s krunom od svetlosnih zraka. Zbog paganskog porekla, taj motiv se izbegavao u ranohrišćanskoj umetnosti, ali su hrišćanski imperatori prihvatili jednostavan okrugli oreol za svoje službene portrete. Od sredine 4. veka, Hrist se takođe prikazuje s tim vladarskim simbolom... tek u 6. veku, oreol je postao uobičajen za Devicu Mariju i druge svece“ (The New Encyclopædia Britannica, 1976, Micropædia, 4. tom, strana 864.)

 Da li je ispravno mešati hrišćanstvo s paganskim simbolima?

„Šta imaju zajedničko svetlost i tama? Nadalje, u čemu se slažu Hrist i Velijal [Satana]? Ili šta je zajedničko verniku i neverniku? I kako se Božji hram slaže s idolima? Jer mi smo hram živog Boga... ’„Zato izađite iz njihove sredine i odvojte se“, kaže Jehova, „i ne dotičite više ništa nečisto“‘, ’„i ja ću vas primiti“.‘ ’„I biću vam otac, a vi ćete mi biti sinovi i kćeri“, kaže Jehova Svemoćni‘“ (2. Kor. 6:14-18).

Da li mogu svi članovi neke religiozne grupe biti sveti i zbog toga bez greha?

Sasvim je sigurno da su svi koji su sačinjavali hrišćansku skupštinu u prvom veku bili sveti (1. Kor. 14:33, 34; 2. Kor. 1:1; 13:13). Opisani su kao oni koji su primili „oproštenje greha“ i koje je Bog ’posvetio‘ (Dela 26:18; 1. Kor. 1:2). Međutim, oni nisu tvrdili da su bez greha. Rođeni su kao potomci grešnog Adama. Nasleđeni greh im je često otežavao da čine ono što je ispravno, kao što je apostol Pavle ponizno priznao (Rimlj. 7:21-25). A apostol Jovan je otvoreno rekao: „Ako kažemo: ’Nemamo greha‘, sami sebe zavaravamo i istina nije u nama“ (1. Jov. 1:8). Dakle, to što su oni sveti, to jest sveci u smislu koji se primenjuje na Hristove prave sledbenike ne znači da su bez greha dok su u telu.

Što se tiče toga da li su svi današnji pravi hrišćani koji pred sobom imaju nebeski život sveci, vidi strane 226-231.

Ako neko kaže:

’Da li verujete u svece?‘

Možeš odgovoriti: ’Na koje svece mislite?‘ Ako osoba pomene Mariju i/ili apostole, možda možeš odgovoriti: (1) ’Da, o njima se govori u Svetom pismu, a ja verujem u ono što tamo piše. Ali posebno me zanima šta oni danas rade i kako to utiče na nas. Da li i vas to zanima?... Pronašao sam nešto veoma  zanimljivo o njima u Svetom pismu, i voleo bih da vam to pokažem (Otkr. 5:9,10).‘ [Napomena: Ako se postavi pitanje o tome zašto se u prevodima Ba, DK, Ča kaže da će vladati „na zemlji“, objašnjenje o pravilima grčke gramatike nalazi se na strani 230, pod naslovom „Nebo“.] (2) ’Kako će izgledati život kada oni budu vladali? (Otkr. 21:2-4).‘

Ili možeš reći (ako si nekada i sam poštovao svece): ’Mnogo godina sam slavio praznike u čast svetaca i redovno sam im se molio. Ali onda sam u Svetom pismu pročitao nešto što me je navelo da razmislim o tome. Dozvolite mi da vam to pokažem. (Vidi  stranu 351.)‘