Vavilon Veliki

Definicija: Svetsko carstvo krive religije koje obuhvata sve religije čija verovanja i običaji nisu u skladu s pravim obožavanjem Jehove, jedinog istinitog Boga. Posle Potopa koji se dogodio u Nojevo vreme, kriva religija je utemeljena u Vavelu, koji je kasnije postao poznat kao Vavilon  (Post. 10:8-10; 11:4-9). S vremenom su se vavilonska verovanja i običaji proširili po mnogim zemljama. Zato je Vavilon Veliki zajedničko ime za sve krive religije.

Na osnovu čega znamo šta je Vavilon Veliki o kome se govori u Otkrivenju?

To ne može biti drevni grad Vavilon. Otkrivenje je napisano pred kraj prvog veka n. e. i opisuje događaje koji sežu sve do našeg vremena. Encyclopedia Americana kaže: „Persijanci su pod Kirom Velikim 539. pre n. e. osvojili Vavilon. Kasnije je Aleksandar Veliki želeo da Vavilon proglasi prestonicom istočnog dela svog carstva, ali posle njegove smrti Vavilon je postepeno izgubio značaj“ (1956, 3. tom, strana 7). Danas su od tog grada ostale samo ruševine.

Otkrivenje svojim simboličnim jezikom govori o Vavilonu Velikom kao o ’velikom gradu koji kraljuje‘ nad drugim kraljevima (Otkr. 17:18). Poput grada, on može imati mnogo organizacija, i poput nekog kraljevstva koje pod svojom vlašću ima druge kraljeve, on deluje na međunarodnom nivou. U opisu se kaže da ima odnose s političkim vladarima i da u velikoj meri doprinosi bogatstvu trgovaca, dok u isto vreme on sam predstavlja treći element koji je ’postao prebivalište demonima‘ i progonilac „prorokâ i svetih“ (Otkr. 18:2, 9-17, 24).

Drevni Vavilon je bio naročito poznat po svojoj religiji i po tome što je prkosio Jehovi

Post. 10:8-10: „Nevrod... je bio... moćan lovac koji se protivio Jehovi... On je najpre kraljevao nad Vavelom [koji je kasnije postao poznat kao Vavilon].“

Dan. 5:22, 23: „A ti, Valtasare [kralju Vavilona]... podigao [si se] protiv Gospodara nebeskog... i hvalili ste ništavne bogove od srebra, zlata, bakra, gvožđa, drveta i kamena, koji ništa ne vide i ništa ne čuju i ništa ne znaju, a Bogu u čijoj je ruci tvoj dah i kome su u vlasti svi tvoji putevi nisi dao slavu.“

U jednom drevnom zapisu koji je napisan klinastim pismom stoji sledeće: „U Vavilonu ima ukupno 53 hrama glavnih bogova, 55 manjih hramova posvećenih Marduku, 300 manjih hramova posvećenih zemaljskim božanstvima,  600 manjih hramova posvećenih nebeskim božanstvima, 180 oltara za boginju Ištar, 180 za bogove Nergala i Adada i još 12 oltara za raznorazne bogove.“ (Citat iz knjige The Bible as History, Njujork, 1964, V. Keler, strana 301.)

The Encyclopedia Americana kaže sledeće: „Sumerskom civilizacijom [koja je bila deo Vavilonije] vladali su sveštenici. Na čelu države bio je lugal (doslovno: ’veliki čovek‘), predstavnik bogova“ (1977, 3. tom, strana 9).

Zato je razumno zaključiti da se Vavilon Veliki o kome se govori u Otkrivenju odnosi na religiju. Pošto je poput nekog grada ili carstva, on nije ograničen na jednu religiju već obuhvata sve religije koje se suprotstavljaju istinitom Bogu Jehovi.

Religiozna shvatanja i običaji drevnog Vavilona nalaze se u mnogim religijama

„Vavilonska religija uticala je na Egipat, Persiju i Grčku... Izučavaoci sada bez pogovora potvrđuju da su semitska učenja imala veliki upliv kako u ranoj grčkoj mitologiji tako i u grčkim kultovima i smatraju da o tome nema potrebe dalje diskutovati. Preciznije rečeno, ta semitska učenja su uglavnom vavilonska“ (The Religion of Babylonia and Assyria, Boston, 1898, M. Džastrou, strane 699, 700).

Njihovi bogovi: Postojale su trijade bogova, a među njihovim božanstvima bilo je i onih koji su predstavljali razne prirodne sile i onih koji su posebno uticali na izvesne ljudske aktivnosti (Babylonian and Assyrian Religion, Norman, 1963, S. Huk, strane 14-40.) „Izgleda da je platonsko trojstvo, koje je u stvari samo preuređivanje starijih trojstava koja sežu u prošlost do drevnih naroda, racionalno filozofsko trojstvo osobina iz kog su nastale tri hipostaze ili božanske osobe o kojima se naučava u hrišćanskim crkvama... Koncept ovog grčkog filozofa [Platona] o trojednom bogu... može se naći u svim drevnim [paganskim] religijama (Nouveau Dictionnaire Universel, Pariz, 1865-1870, urednik M. Lašatr, 2. tom, strana 1467).

Upotreba likova: „[U religiji Mesopotamije] idoli su imali glavnu ulogu u kultovima kao i u privatnom  obožavanju, kao što to pokazuju mnogobrojne jeftine kopije takvih likova. U suštini, smatralo se da je božanstvo prisutno u tom liku ukoliko je imao izvesne karakteristike ili bio posebno ukrašen i ukoliko se s njim postupalo na odgovarajuć način“ (Ancient Mesopotamia — Portrait of a Dead Civilization, Čikago, 1964, A. L. Openhajm, strana 184).

Verovanja u vezi s mrtvima: „Ni narod ni verske vođe [u Vavilonu] nikada nisu uzimali u obzir mogućnost potpunog uništenja onoga što je jednom nastalo. Smrt je bila prelaz iz jednog oblika života u drugi“ (The Religion of Babylonia and Assyria, strana 556).

Položaj sveštenstva: „Razlika između sveštenika i laika karakteristična je za tu [vavilonsku] religiju“ (Encyclopædia Britannica, 1948, 2. tom, strana 861).

Astrologija, gatanje, magija i vračanje: Istoričar A. H. Sejsi piše sledeće: „[U] religiji drevne Vavilonije... smatralo se da svaki predmet i svaka prirodna sila ima svoj zi to jest duh, koji je Šaman, to jest sveštenik-mag mogao svojim magijskim umećem da drži pod kontrolom“ (The History of Nations, Njujork, 1928, 1. tom, strana 96). „Haldejci [Vavilonci] su ostvarili veliki napredak u proučavanju astronomije u želji da budućnost otkriju pomoću zvezda. Tu veštinu nazivamo ’astrologijom‘“ (The Dawn of Civilization and Life in the Ancient East, Čikago, 1938, R. M. Engberg, strana 230).

Vavilon Veliki je poput razvratne bludnice koja živi u besramnoj raskoši

U Otkrivenju 17:1-5 piše: „’Dođi, pokazaću ti sud nad velikom bludnicom koja sedi na mnogim vodama [narodima], s kojom su zemaljski kraljevi [vladari] blud činili, a oni koji žive na zemlji opijali se vinom njenog bluda‘... Na čelu joj je bilo napisano ime, koje je tajna: ’Vavilon Veliki, majka bludnicama i zemaljskim gadostima.‘“ U Otkrivenju 18:7 za nju se još kaže da je „slavila sebe i živela u besramnoj raskoši“.

Zar nije tačno da su se vodeće religiozne organizacije udruživale s političkim vođama radi sticanja moći i materijalnih dobara, iako je to donosilo patnju običnom narodu? Zar nije tačno i to da njihovo visoko  sveštenstvo živi u raskoši, uprkos tome što mnogi ljudi kojima oni treba da služe žive u velikoj bedi?

Zašto se religije koje tvrde da su hrišćanske s pravom mogu smatrati delom Vavilona Velikog, zajedno sa onima koji ne znaju ništa o Bogu o kome se govori u Bibliji?

Jak. 4:4: „Preljubnici, zar ne znate da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo s Bogom? Ko god, dakle, želi da bude prijatelj svetu, postaje Božji neprijatelj.“ (Dakle, premda znaju šta Biblija kaže o Bogu, oni postaju Božji neprijatelji ukoliko oponašaju merila sveta i time izaberu da budu njegovi prijatelji.)

2. Kor. 4:4; 11:14, 15: „Bog ovog sveta zaslepio [im je] nevernički um, da do njih ne prodre svetlost slavne dobre vesti o Hristu, koji je Božja slika.“ „Sam Satana [se] pretvara da je anđeo svetlosti. Zato nije ništa neobično ako se i njegove sluge pretvaraju da su sluge pravednosti. Ali kraj će im biti po njihovim delima.“ (Tako svi oni koji ne služe istinitom Bogu onako kako on to želi, iako možda tvrde da su hrišćani, u stvari slave Jehovinog glavnog neprijatelja Satanu Đavola. Vidi i 1. Korinćanima 10:20.)

Mat. 7:21-23: „Neće svako ko mi [Isusu Hristu] govori: ’Gospode, Gospode‘, ući u nebesko kraljevstvo, nego onaj ko vrši volju mog Oca koji je na nebesima. Mnogi će mi reći u onaj dan: ’Gospode, Gospode, zar nismo prorokovali u tvoje ime, i isterivali demone u tvoje ime, i činili mnoga moćna dela u tvoje ime?‘ Tada ću im reći: Nikad vas nisam poznavao! Odlazite od mene, vi koji činite bezakonje.“

Zašto je neophodno da se bez odlaganja izađe iz Vavilona Velikog?

Otkr. 18:4: „Izađite iz nje, narode moj, da ne budete saučesnici u njenim gresima i da vas ne zadese njene nevolje!“

Otkr. 18:21: „Jedan snažan anđeo podigao je kamen nalik velikom mlinskom kamenu i bacio ga u more, govoreći: ’Ovako će u trenu biti zbačen Vavilon, veliki grad, i više ga nikada neće biti.‘“

 Luka 21:36: „Budite budni, i usrdno se molite sve vreme da biste uspeli umaći svemu ovome što treba da se dogodi, i stati pred Sina čovečjeg.“

Šta će biti s ljudima koji nisu poznavali biblijsku istinu, a živeli su i umrli kao pripadnici Vavilona Velikog?

Dela 17:30: „Bog se ne obazire na vremena takvog neznanja, nego sada poručuje ljudima da se svi svuda pokaju.“

Dela 24:15: „Imam nadu, koju imaju i oni, da će Bog uskrsnuti i pravednike i nepravednike.“ (Bog će odlučiti koji će to ’nepravednici‘ uskrsnuti.)

Jov 34:12: „Zaista, Bog ne čini zlo, Svemoćni ne izvrće pravdu.“