Carstva napadaju Obećanu zemlju

SAMARIJU, prestonicu severnog kraljevstva Izraela, osvojili su Asirci 740. pre n. e. Tako su Izraelci došli pod vlast jednog okrutnog carstva. Asirija se nalazila na severnom kraju mesopotamske ravnice, u blizini Tigra, jedne od velikih reka u području Plodnog polumeseca. Najvažnije asirske gradove, Ninivu i Halah, osnovao je Nevrod (Pst 10:8-12). U vreme Salmanasara III, Asirija se proširila prema zapadu na plodno i vodom bogato područje Sirije i severnog Izraela.

Za vreme vladavine kralja Teglat-Felasara III (Ful), koji se spominje u Bibliji, Asirija je počela da tlači Izrael. Posledice njegovog vojnog pohoda osetile su se i na jugu, u Judi (2Kr 15:19; 16:5-18). Nakon izvesnog vremena, asirske silne „vode“ preplavile su Judu, došavši na kraju do njene prestonice Jerusalima (Is 8:5-8).

Asirski kralj Senahirim napao je Judu 732. pre n.e. (2Kr 18:13, 14). On je osvojio i opljačkao 46 Judinih gradova, između ostalih i Lahis, koji se nalazio na strateški važnom položaju u Šefeli. Kao što se vidi na karti, njegova vojska je obišla Jerusalim i prišla mu sa jugozapada, opkolivši tako Judinu prestonicu. Senahirim se u svojim analima hvalio da je držao Jezekiju „kao pticu u kavezu“, ali asirski zapisi ne spominju da je Božji anđeo pobio Senahirimove vojnike (2Kr 18:17-36; 19:35-37).

Dani Asirskog carstva bili su odbrojani. Međani, koji su najvećim delom živeli na stenovitoj zaravni gde se nalazi današnji Iran, napadali su preostalu asirsku vojsku. To je odvratilo pažnju Asiraca od njihovih zapadnih pokrajina, u kojima se takođe širila pobuna. U međuvremenu su Vavilonci bili sve snažniji i čak su osvojili grad Asur. Godine 632. pre n. e., udružene snage Vavilonaca, Međana i Skita, ratničkog naroda sa severne obale Crnog mora, osvojile su i uništile ’krvoločni grad‘, Ninivu. Tako su se ispunile reči proroka Nauma i Sofonije (Na 3:1; So 2:13).

Asirija je svoj konačni kraj doživela u Haranu. Asirci su pokušali da se odupru odlučnom napadu vavilonske vojske dok im ne stigne pomoć iz Egipta. Ali, Judin kralj Josija pružio je otpor faraonu Nehaonu kod Megida i tako ga omeo na njegovom putu prema severu (2Kr 23:29). Kad je Nehaon konačno stigao u Haran, bilo je prekasno — Asirsko carstvo je već palo.

Vavilonsko carstvo

Na koji grad pomisliš kada se spomenu „viseći vrtovi“? Na Vavilon, prestonicu istoimene svetske sile, koja je u proročanstvu opisana kao krilati lav (Da 7:4). Ovaj grad je bio čuven po svom bogatstvu i trgovini i poznat kao kolevka religije i astrologije. Vavilonsko carstvo je bilo smešteno u močvarnim ravnicama južne Mesopotamije, između Tigra i Eufrata. Grad se prostirao na obe strane Eufrata, a zbog svojih zidina izgledao je neosvojiv.

 Vavilonci su razvili mrežu trgovačkih puteva preko stenovite pustinje severne Arabije. Kralj Nabonid je jedno vreme prebivao u Temi, prepuštajući Valtasaru da vlada u Vavilonu.

Vavilonci su tri puta napadali Hanan. Nakon što je Navuhodonosor 625. pre n. e. porazio Egipćane kod Harkemisa, Vavilonci su prodirali dalje prema jugu do Emata, gde su ponovo porazili Egipćane koji su se povlačili. Vavilonci su zatim nastavili svoja osvajanja duž obale Sredozemnog mora do doline reke Egipat, uništivši na svom putu Askalon (2Kr 24:7; Jer 47:5-7). Tokom tog pohoda, Juda je postala vavilonski vazal (2Kr 24:1).

Judejski kralj Joakim pobunio se 618. pre n.e. Tada je Vavilon poslao na Judu vojsku susednih naroda, a vavilonska vojska je opsedala i na kraju pokorila Jerusalim. Nedugo nakon toga, kralj Sedekija je sklopio savez sa Egiptom i tako na Judu navukao žestok gnev Vavilonaca. Oni su ponovo napali i razorili Judine gradove (Jer 34:7). Na kraju je Navuhodonosor poslao svoju vojsku na Jerusalim i osvojio ga 607. pre n. e. (2Le 36:17-21; Jer 39:10).

[Okvir na 23. strani]

BIBLIJSKE KNJIGE IZ TOG DOBA:

Osija

Isaija

Mihej

Poslovice (deo)

Sofonija

Naum

Avakum

Tužbalice

Avdija

Jezekilj

1. i 2. Kraljevima

Jeremija

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Vavilonsko/Asirsko carstvo

Asirsko carstvo

B4 Memfis (Nof)

B4 Soan

B5 EGIPAT

V2 KIPAR (KITIM)

V3 Sidon

V3 Tir

V3 Megido

V3 Samarija

V4 Jerusalim

V4 Askalon

V4 Lahis

G2 Haran

G2 Harkemis

G2 Arfad

G2 Emat

G3 Rivda

G3 SIRIJA

G3 Damask

D2 Gozan

D2 MESOPOTAMIJA

Đ2 MINI

Đ2 ASIRIJA

Đ2 Korsabad

Đ2 Niniva

Đ2 Hadah

Đ2 Asur

Đ3 VAVILON

Đ3 Vavilon

Đ4 HALDEJA

Đ4 Oreh

Đ4 Ur

E3 Susan

E4 ELAM

Vavilonsko carstvo

V3 Sidon

V3 Tir

V3 Megido

V3 Samarija

V4 Jerusalim

V4 Askalon

V4 Lahis

G2 Haran

G2 Harkemis

G2 Arfad

G2 Emat

G3 Rivda

G3 SIRIJA

G3 Damask

G5 Tema

D2 Gozan

D2 MESOPOTAMIJA

D4 ARABIJA

Đ2 MINI

Đ2 ASIRIJA

Đ2 Korsabad

Đ2 Niniva

Đ2 Halah

Đ2 Asur

Đ3 VAVILON

Đ3 Vavilon

Đ4 HALDEJA

Đ4 Oreh

Đ4 Ur

E3 Susan

E4 ELAM

[Druge lokacije]

E2 MEDIJA

Glavni putevi (vidi publikaciju)

[Vodene površine]

B3 Sredozemno more (Veliko more)

V5 Crveno more

Ž1 Kaspijsko jezero

Ž5 Persijski zaliv

[Reke]

B5 Nil

D2 Eufrat

Đ3 Tigar

[Slika na 22. strani]

Ostaci drevnog Lahisa

[Slika na 22. strani]

Maketa drevnog Megida

[Slika na 23. strani]

Prikaz vavilonskih visećih vrtova