Uteha za potištene

„Sve stvarstvo zajedno uzdiše i u boli je zajedno sve do sada“ (Rimljanima 8:22). Kada su pre više od 1 900 godina ove reči bile zapisane, ljudi su doživljavali veliku patnju. Mnogi su bili potišteni. Stoga su hrišćani bili podstaknuti: „Govorite utešno depresivnim dušama“ (1. Solunjanima 5:14).

Danas se ljudi suočavaju s još većom patnjom i potištenih osoba je više nego ikada ranije. Ali, da li to treba da nas iznenadi? Ne, jer Biblija označava ovo vreme kao „poslednje dane“ i naziva ih ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1-5). Isus Hrist je prorekao da će tokom poslednjih dana biti „zastrašujućih prizora“ (Luka 21:7-11; Matej 24:3-14).

Ljudi često postanu potišteni kada se suoče sa dugotrajnim brigama, strahovima, tugom ili drugim sličnim negativnim emocijama. Uzrok potištenosti ili velike tuge mogu biti i smrt voljene osobe, razvod, gubitak posla ili neka neumoljiva bolest. Ljudi takođe postaju potišteni kada ih savlada osećanje bezvrednosti, kada misle da su neuspešni ili da su izneverili druge. Svakoga može zadesiti neka stresna situacija, ali kada osoba padne u očaj i nije u stanju da vidi izlaz iz teške situacije, to može dovesti do teške depresije.

Sa sličnim osećanjima su se suočavali i ljudi iz drevnih vremena. Jov je patio usled bolesti i nesreće koja ga je zadesila. Mislio je da ga je Bog napustio i zato je rekao da mu je dodijao život ( Jov 10:1; 29:2, 4, 5). Jakov je bio utučen zato što je mislio da mu je umro sin, nije prihvatao utehu i želeo je da umre (Postanje 37:33-35).  Kralj David je osećao krivicu zbog ozbiljnog prestupa i zato je jadikovao: „Vas dan sam u žalosti. Iznemogao sam“ (Psalam 38:7, 9; 2. Korinćanima 7:5-7).

Danas mnogi postaju depresivni zbog toga što se previše opterećuju u nastojanju da izvrše svakodnevne obaveze koje su iznad njihovih mentalnih, emocionalnih i fizičkih sposobnosti. Očigledno je da stres, zajedno s negativnim mislima i emocijama, može štetno da utiče na zdravlje i da doprinese hemijskoj neravnoteži u mozgu, što prouzrokuje depresiju. (Uporedite s Poslovicama 14:30.)

Pomoć koja im je potrebna

U prvom veku je Epafrodit, jedan hrišćanin iz Filipa, postao ’depresivan jer su [njegovi prijatelji] čuli da se razboleo‘. Kada su ga prijatelji poslali u Rim da odnese neke neophodne stvari apostolu Pavlu, Epafrodit se razboleo i možda je mislio da je razočarao prijatelje i da oni smatraju da je nepouzdan (Filipljanima 2:25-27; 4:18). Kako je apostol Pavle pomogao?

Poslao je Epafrodita kući s pismom upućenim prijateljima u Filipima u kom je pisalo: „Ukažite [Epafroditu] uobičajenu dobrodošlicu u Gospodu sa svom radošću; i cenite takve ljude“ (Filipljanima 2:28-30). To što je Pavle govorio tako pozitivno o njemu i što su ga Filipljani primili srdačno i blagonaklono, sigurno je utešilo Epafrodita i pomoglo mu da se izbori sa svojim osećanjima.

Nema sumnje da je biblijski savet da ’govorimo utešno depresivnim dušama‘ zaista bez premca. „Znači ti kada znaš da je drugima stalo do tebe kao osobe“, rekla je jedna žena koja pati od depresije. „Treba ti neko ko će ti reći: ’Razumem te, sve će biti u redu‘.“

Depresivna osoba često treba da preuzme inicijativu i da potraži saosećajnu osobu kojoj može da se poveri. Ta osoba treba dobro da sluša i da bude veoma strpljiva. Ona treba da izbegava da drži predavanja depresivnoj  osobi ili da je osuđuje primedbama, poput: ’Ne bi trebalo tako da se osećaš‘, ili: ’To je pogrešan stav.‘ Depresivna osoba je veoma osetljiva i takve kritike bi je samo navele da se još gore oseća.

Osoba koja je depresivna može misliti da uopšte nije vredna ( Jona 4:3). Pa ipak, ona treba da zadrži na umu da je najvažnije kako Bog gleda na nju. Isusa Hrista ljudi nisu uzimali „ni za što“, ali to nije umanjilo njegovu stvarnu vrednost u Božjim očima (Isaija 53:3). Budite uvereni da Bog, baš kao što voli svog dragog Sina, voli i vas ( Jovan 3:16).

Isusu je bilo žao osoba u nevolji i trudio se da im pomogne da uvide da svako od njih zaista vredi (Matej 9:36; 11:28-30; 14:14). Objasnio je da Bog smatra vrednima čak i male, beznačajne vrapce. „Nijedan od njih nije zaboravljen pred Bogom“, rekao je. Koliko su Bogu tek vredniji ljudi koji se trude da vrše njegovu volju! Isus je za takve osobe rekao: „Vama su i sve vlasi na glavi izbrojane“ (Luka 12:6, 7).

Istina, osobi koja je zapala u tešku depresiju, koja je preopterećena svojim slabostima i manama, može biti teško da veruje da je tako vredna u Božjim očima. Možda misli kako nije dostojna Božje ljubavi i brige. ’Naše srce nas može osuđivati‘, priznaje Božja Reč. Ali, da li je to najmerodavnije? Ne, nije. Bog razume da grešni ljudi mogu negativno razmišljati o sebi i čak osuđivati sami sebe. Zato njegova Reč teši takve osobe: „Bog je veći od našeg srca i zna sve“ (1. Jovanova 3:19, 20).

Da, naš nebeski Otac pun ljubavi ne gleda samo na naše grehe i propuste. On uzima u obzir olakšavajuće okolnosti, ceo naš život, naše motive i namere. On zna da smo nasledili greh, bolest i smrt i da zato imamo velika ograničenja. Činjenica da nam je žao i da smo ljuti na sebe pruža dokaz da ne želimo da grešimo i da nismo otišli predaleko. Biblija kaže da smo protiv svoje volje ’podloženi ništavnosti‘. Zato Bog saoseća s nama zbog našeg nezavidnog stanja i stoga  on samilosno uzima u obzir naše slabosti (Rimljanima 5:12; 8:20).

„Jehova je milostiv i dobar“, uverava nas njegova Reč. „Koliko je istok daleko od zapada, toliko on udaljuje prestupe naše od nas. Jer on zna za građu našu, pamti da smo prah“ (Psalam 103:8, 12, 14). Da, Jehova je „Bog svake utehe, koji nas teši u svakoj našoj nevolji“ (2. Korinćanima 1:3, 4).

Depresivnim osobama najviše može pomoći ako se približe milosrdnom Bogu i ako prihvate njegov poziv da ’sudbinu svoju na njega stave‘. On zaista može da ’oživi sva srca skrušena‘ (Psalam 55:23; Isaija 57:15). Zato nas Božja Reč sledećim rečima podstiče da se molimo: ’Sve svoje brige bacajte na [Jehovu], jer se on brine za vas‘ (1. Petrova 5:7). Da, kada se osoba moli Bogu i preklinje ga za pomoć, to je može približiti njemu i dati joj „Božji mir koji prevazilazi svaku misao“ (Filipljanima 4:6, 7; Psalam 16:8, 9).

Praktične izmene u načinu života takođe mogu pomoći da se savlada depresivno raspoloženje. Veoma su važni rekreacija, zdrava ishrana, svež vazduh, dovoljno odmora i izbegavanje prekomernog gledanja televizije. Jedna žena pomaže depresivnim osobama tako što ide zajedno s njima na pešačenje brzim tempom. Kada joj je jedna depresivna gospođa rekla: „Neću da idem u šetnju“, ona joj je blago, ali odlučno odgovorila: „Da, ići ćeš.“ Kasnije je ova žena rekla: ’Pešačile smo 6 kilometara. Kada smo se vratile, bila je umorna, ali se osećala bolje. Dok ne probate, ne možete ni zamisliti koliko aktivno vežbanje pomaže.‘

Međutim, ponekad se depresija ne može potpuno pobediti, čak i ako se to proba na sve moguće načine, uključujući i medicinske terapije. „Pokušala sam sve“, rekla je jedna sredovečna žena, „ali depresija ne popušta.“ Slično tome, danas je često nemoguće izlečiti nekoga ko je slep, gluv ili hrom. Pa ipak, depresivne osobe mogu naći utehu i nadu kada redovno čitaju Božju Reč,  koja pruža sigurnu nadu da će sve ljudske bolesti zauvek nestati (Rimljanima 12:12; 15:4).

Kad niko više ne bude ni potišten ni depresivan

Isus je naveo koji će užasni događaji uzeti maha tokom poslednjih dana, a zatim je dodao: „Kad ovo počne da se zbiva, uspravite se i podignite svoje glave, jer se približava vaše izbavljenje“ (Luka 21:28). Isus je govorio o oslobođenju i ulasku u Božji pravedni novi svet, gde će „i samo stvarstvo biti oslobođeno od ropstva raspadljivosti i imati slavnu slobodu Božje dece“ (Rimljanima 8:21).

Kakvo će to olakšanje za ljude biti kada se budu oslobodili tereta iz prošlosti i kada se svakog jutra budu budili s kristalno jasnim mislima, željni da započnu s dnevnim aktivnostima! Ni nad kim se više neće nadvijati oblaci tuge. Čovečanstvo se može potpuno pouzdati u sledeće obećanje: „[Bog] će obrisati svaku suzu s njihovih očiju, i smrti više neće biti, niti će više biti tuge, ni vike, ni boli. Pređašnje stvari prođoše“ (Otkrivenje 21:3, 4).

Ukoliko nije drugačije naznačeno, biblijski stihovi su uzeti iz prevoda dr Lujo Bakotić/Novi svet, izdanje iz 1999.