Zašto se možete pouzdati u Bibliju

Neki ljudi tvrde da je Biblija nepouzdana. Takvo gledište je postalo široko rasprostranjeno. Zato danas mnogi odbacuju ono što je zapisano u Bibliji jer smatraju da je to nepouzdano.

S druge strane, možemo se pouzdati u ono što je Isus Hrist rekao u jednoj molitvi Bogu: „Tvoja reč je istina.“ Takođe i sama Biblija kaže da je nadahnuta od Boga (Jovan 17:17; 2. Timoteju 3:16).

Šta vi mislite o tome? Da li postoji čvrsta osnova za pouzdanje u Bibliju? Ili se zaista može dokazati da je Biblija nepouzdana, protivrečna i nedosledna?

Da li je Biblija protivrečna?

Premda neki tvrde da je Biblija protivrečna, da li vam je iko ikada naveo neki konkretan primer? Mi još nismo čuli ni za jedan takav primer koji bi mogao da odoli pomnom ispitivanju. Tačno je da u određenim biblijskim izveštajima naizgled postoje neke protivrečnosti. Međutim, obično je problem u tome što se ne znaju mnogi detalji, kao ni okolnosti tog vremena.

Na primer, neki ukazuju na ono što smatraju protivrečnošću u Bibliji i pitaju: „Gde je Kain našao ženu?“ Oni pretpostavljaju da su Kain i Avelj bili jedina Adamova i Evina deca. Ali, ta pretpostavka se temelji na pogrešnom tumačenju onoga što stoji u Bibliji. U njoj se objašnjava da je Adam imao „sinove i kćeri“ (Postanje 5:4, kurziv naš).  Prema tome, Kain se oženio jednom od svojih sestara ili možda nećakinja.

Kritičari često samo traže protivrečnosti, pa tako kažu: ’Biblijski pisac Matej izveštava da je jedan oficir došao da zamoli Isusa za pomoć, dok Luka kaže da su ga zamolili ljudi koje je taj oficir poslao. Koji je izveštaj tačan?‘ (Matej 8:5, 6; Luka 7:2, 3). Međutim, da li je to zaista protivrečnost?

Kada se delatnost ili posao nekih ljudi pripisuje onome ko je stvarno odgovoran za to, razumna osoba ne vidi u tome nikakvu protivrečnost. Na primer, da li biste smatrali netačnim izveštaj u kom se kaže da je gradonačelnik izgradio neki put, premda su radove zapravo izvodili njegovi inženjeri i radnici? Naravno da ne biste! Slično tome, Matej nije nedosledan što izveštava da je oficir zamolio Isusa za pomoć, premda je on tu molbu, kako piše Luka, uputio preko određenih zastupnika.

Kada se zna više detalja, nestaju prividne protivrečnosti u Bibliji.

Istorija i nauka

Nekada su mnogi sumnjali u istorijsku tačnost Biblije. Na primer, kritičari su dovodili u pitanje postojanje biblijskih ličnosti poput asirskog kralja Sargona, vavilonskog kralja Valtasara i rimskog namesnika Pontija Pilata. Ali, nedavna otkrića su potvrdila tačnost mnogih biblijskih izveštaja. Zato je istoričar Moše Perlman napisao sledeće: „Iznenada su skeptici koji su dovodili u pitanje čak i autentičnost istorijskih delova Starog zaveta počeli da menjaju svoje gledište.“

Da bismo se mogli pouzdati u Bibliju, ona mora biti tačna i na polju nauke. Da li je to slučaj? Za  razliku od Biblije, naučnici su sve donedavno tvrdili da svemir nije imao početak. Međutim, astronom Robert Džastrou je nedavno ukazao na novije informacije koje to opovrgavaju. On objašnjava: „Sada uviđamo kako astronomski pokazatelji upućuju na biblijsko stanovište o postanku sveta. Detalji se razlikuju, ali su suštinski elementi astronomskog i biblijskog izveštaja iz knjige Postanja isti“ (Postanje 1:1).

Ljudi su promenili gledište i što se tiče oblika Zemlje. „Istraživačka putovanja“, objašnjava The World Book Encyclopedia, „pokazala su da je planeta okrugla, a ne ravna, kako se to ranije verovalo.“ Ali, Biblija je uvek bila tačna! U njoj je više od 2 000 godina pre tih putovanja zapisano sledeće: „On je koji sedi nad krugom od zemlje“, ili kako stoji u drugim prevodima, „kuglom zemaljskom“ (Douay), to jest „okruglom zemljom“ (Moffatt) (Isaija 40:22, kurziv naš).

Prema tome, što se više toga sazna, to više ima dokaza da se možemo pouzdati u Bibliju. Bivši direktor Britanskog muzeja ser Frederik Kenjon napisao je: „Dosadašnji rezultati potvrđuju ono na šta vera ukazuje, a to je da nova otkrića idu u prilog Bibliji.“

 Proricanje budućnosti

Međutim, možemo li zaista s pouzdanjem da gledamo na biblijska predviđanja u vezi s budućnošću, uključujući i obećanja o ’pravednom novom nebu i pravednoj novoj zemlji‘? (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:3, 4). Pa, da li je Biblija bila pouzdana u prošlosti? Proročanstva koja su data stotinama godina unapred uvek su se ispunila do u detalje!

Na primer, u Bibliji je pad moćnog Vavilona bio prorečen skoro 200 godina unapred. Čak su imenovani i osvajači, Međani, koji su sklopili savez s Persijancima. Premda se persijski kralj Kir tada još nije ni rodio, u Bibliji je prorečeno da će on odigrati istaknutu ulogu u tom osvajanju. Ona je prorekla da će zaštitne vode Vavilona, reka Eufrat, biti ’isušene‘ i da ’vrata [Vavilona] neće biti zatvorena‘ (Jeremija 50:38; Isaija 13:17-19; 44:27–45:1).

Prema istoričaru Herodotu, ovi detalji su se ispunili. Nadalje, u Bibliji je predskazano da će Vavilon s vremenom postati nenastanjena ruševina. Upravo se to i dogodilo. Danas su od Vavilona ostali samo pusti brežuljci (Isaija 13:20-22; Jeremija 51:37, 41-43). U Bibliji ima i puno drugih proročanstava koja su se na izuzetan način ispunila.

Šta je onda u Bibliji prorečeno u vezi sa sadašnjim svetom? Prorečeno je sledeće: „U poslednje dane nastaće kritična vremena s kojima se teško izlazi na kraj. Jer ljudi će biti samoljubivi, ljubitelji novca, umišljeni, oholi, hulnici, neposlušni roditeljima, nezahvalni, nelojalni, bez prirodne naklonosti... koji više vole uživanja nego Boga, koji imaju oblik odanosti Bogu, ali su se njene sile odrekli“ (2. Timoteju 3:1-5).

 Danas svakako vidimo ispunjenje ovih reči! Ali, u Bibliji je za ’poslednje dane‘ takođe prorečeno sledeće: „[Ustaće] nacija protiv nacije i kraljevstvo protiv kraljevstva i biće nestašica hrane.“ Uz to, „biće velikih zemljotresa, i u jednom mestu za drugim biće pošasti“ (Matej 24:7; Luka 21:11).

Da, biblijska proročanstva se ispunjavaju u naše vreme! Šta je onda s proročanstvima koja tek treba da se ispune, kao što su: „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati“, ili, „Od mačeva svojih kovaće raonike... [neće] se više boju učiti“? (Psalam 37:29; Isaija 2:4).

Neko bi mogao da kaže: ’To je previše dobro da bi bilo istinito.‘ Međutim, zaista nema razloga da sumnjamo u ono što nam obećava naš Stvoritelj. Možemo se pouzdati u njegovu Reč! (Titu 1:2). Ako razmotrite daljnje dokaze, još više ćete se uveriti u to.

Ukoliko nije drugačije naznačeno, svi biblijski stihovi su iz prevoda dr Lujo Bakotić/Novi svet, izdanje iz 1999.

[Istaknuti tekst na 4. strani]

„Dosadašnji rezultati potvrđuju ono na šta vera ukazuje, a to je da nova otkrića idu u prilog Bibliji“