24. PRIČA
Josif proverava svoju braću
JOSIF je želeo da zna da li su njegova braća još uvek zla i okrutna. Zato je rekao: ’Vi ste uhode. Došli ste da vidite gde je naša zemlja slaba.‘
’Ne, nismo‘, rekli su oni. ’Mi smo pošteni ljudi. Svi smo braća. Bilo nas je 12. Ali jednog brata više nema, a najmlađi je kući sa ocem.‘
Josif se pretvarao da im ne veruje. Brata koji se zove Simeon zadržao je u zatvoru, a ostale je pustio da odnesu hranu kući. Ipak, rekao im je: ’Kada budete ponovo dolazili, dovedite svog najmlađeg brata sa sobom.‘
Kada su se vratili u Hanan, braća su ispričala ocu Jakovu sve što se dogodilo. Jakov je bio veoma tužan. ’Više nema Josifa‘, rekao je plačući, ’a sada više nema ni Simeona. Neću pustiti da mi odvedete najmlađeg sina Venijamina.‘ Ali, kada im je nestalo hrane, Jakov je morao da pusti da povedu Venijamina u Egipat kako bi mogli da dobiju još hrane.
Josif je video da njegova braća dolaze. Bio je veoma srećan što će videti svog mlađeg brata Venijamina. Naravno, niko od njih nije znao da je ovaj važan čovek Josif. Josif je sada uradio nešto da bi proverio svojih desetoro polubraće.
Zapovedio je slugama da im sve torbe napune hranom. Ali, mimo znanja svoje braće, zapovedio im je i da stave jednu njegovu posebnu srebrnu čašu u Venijaminovu torbu. Nakon što su malo odmakli, Josif je poslao svoje sluge za njima. Kada su ih stigle, sluge su rekle: ’Zašto ste ukrali gospodarevu srebrnu čašu?‘
’Nismo ukrali njegovu čašu‘, odgovorila su braća. ’Ako nađete čašu kod bilo koga od nas, ubijte ga.‘
Sluge su pretražile sve torbe i našle su čašu u Venijaminovoj torbi, kao što vidiš na ovoj slici. Sluge su rekle: ’Ostali mogu da idu, ali Venijamin mora da pođe s nama.‘ Šta će sada uraditi desetoro polubraće?
Svi su se vratili s Venijaminom kod Josifa. Josif je rekao svojoj braći: ’Svi možete da idete kući, ali Venijamin mora da ostane kod mene i bude moj rob.‘
Sada je reč uzeo Juda, koji je rekao: ’Ako se vratim kući bez njega, otac će umreti jer ga mnogo voli. Zato, molim te, zadrži mene kao roba, a dečaka pusti da ide kući.‘
Josif je mogao da vidi da su se njegova braća promenila. Više nisu bili zli i okrutni kao nekada. Hajde da vidimo šta je Josif sada uradio.