DA LI znaš šta ovi ljudi skupljaju sa zemlje? Izgleda kao inje. Belo je, meko i vazdušasto. Ali to nije inje; to je nešto što se jede.

Prošlo je tek oko mesec dana otkako su Izraelci izašli iz Egipta. Sada su u pustinji. Tamo skoro ništa ne raste, pa se narod žalio i govorio: ’Bolje da nas je Jehova ubio u Egiptu. Tamo smo bar imali da jedemo sve što smo hteli.‘

Zato je Jehova rekao: ’Učiniću da hrana padne s neba kao kiša.‘ Tako je i bilo. Sledećeg jutra kada su Izraelci videli tu belu stvar koja je pala s neba, pitali su jedni druge: ’Šta je to?‘

Mojsije je rekao: ’To je hrana koju vam Jehova daje da jedete.‘ Narod ju je nazvao MANA. Imala je ukus kao tanki kolači s medom.

’Neka svako od vas uzme onoliko koliko može da pojede‘, rekao je Mojsije narodu. Tako su svakog jutra i radili. Posle, kada bi sunce postalo jako, preostala mana na zemlji bi se istopila.

Mojsije je takođe rekao: ’Niko ne treba da čuva manu za sledeći dan.‘ Ali, neki nisu poslušali. Da li znaš šta se desilo? Sledećeg jutra, mana koju su sačuvali bila je puna crva i smrdela je!

Međutim, Jehova je rekao narodu da jednog dana u nedelji sakupi duplo više mane. To se odnosilo na šesti dan. Jehova im je rekao da sačuvaju malo i za naredni dan, zato što neće dati da mana pada sedmi dan. Kada su sačuvali manu za sedmi dan, ona se nije ucrvljala i nije smrdela! To je bilo još jedno čudo.

Tokom svih godina koje su Izraelci bili u pustoši, Jehova ih je hranio manom.