POGLEDAJ! Brod je u opasnosti! Raspada se u paramparčad! Da li vidiš ljude koji su skočili u more? Neki su već stigli do obale. Da li je ovo ovde Pavle? Hajde da vidimo šta se to desilo.

Seti se, Pavle je dve godine bio u zatvoru u Cezareji. Potom su on i još neki zatvorenici bili ukrcani na brod i tako su krenuli za Rim. Kada su bili blizu ostrva Krit, počela je strahovita oluja. Vetar je toliko jako duvao da ljudi nisu mogli da upravljaju brodom. Tokom dana uopšte nisu videli sunce, niti zvezde tokom noći. Na kraju, posle mnogo dana, putnici su izgubili svaku nadu da će se spasti.

Tada je Pavle ustao i rekao: ’Niko od vas neće izgubiti život; samo će brod biti izgubljen. Noćas mi se pojavio Božji anđeo i rekao: „Ne boj se, Pavle! Moraš izaći pred cezara. Bog će spasti sve koji plove s tobom.“‘

Oko ponoći 14. dana nakon što je počela oluja, mornari su primetili da je voda postajala sve plića! Pošto su se uplašili da ne udare u stenu u mraku, bacili su sidra. Sledećeg jutra su videli jedan zaliv. Odlučili su da probaju da doplove brodom pravo do obale.

Međutim, kada su došli bliže obali, brod je udario u jednu podvodnu stenu i nasukao se. Potom su talasi počeli da snažno udaraju u njega i brod je počeo da se raspada. Glavni oficir je rekao: ’Svi koji znate da plivate prvi skočite u more i plivajte ka obali. Vi ostali skočite za njima i uhvatite se za neki predmet s broda da ne biste potonuli.‘ Tako su i uradili. Na taj način su svih 276 ljudi koji su bili na brodu bezbedno stigli do obale, baš kao što je anđeo i obećao.

To je bilo ostrvo Malta. Ljudi su bili veoma dobri i pobrinuli su se za sve one koji su bili na brodu. Kada se vreme popravilo, Pavla su ukrcali na drugi brod i tako je on stigao u Rim.