U životu nema mnogo stvari koje nam mogu naneti toliki bol kao kada se desi da neko iz naše porodice ili neki naš blizak prijatelj bude isključen iz skupštine zato što je počinio greh zbog kog se ne kaje. Koliko zaista volimo Boga i koliko smo verni njegovom uređenju može se videti po tome da li smo spremni da primenimo biblijske savete koji se odnose na takve situacije. * Razmotrimo sada neka pitanja koja se u vezi s tim pojavljuju.

Kako treba da se ophodimo prema isključenim osobama? U Bibliji piše: ’Prestanite da se družite sa svakim ko se zove brat, a koji je bludnik ili pohlepan ili idolopoklonik ili koji pogrdno govori o drugima ili je pijanica ili iznuđivač — s takvim nemojte ni da jedete‘ (1. Korinćanima 5:11). Za čoveka koji „ne ostaje u Hristovom učenju“ Biblija kaže sledeće: „Ne primajte ga u svoj dom niti ga pozdravljajte. Jer ko ga pozdravlja učestvuje u njegovim zlim delima“ (2. Jovanova 9-11). Sa isključenim osobama ne razgovaramo o duhovnim stvarima niti se družimo s njima. U Stražarskoj kuli od 1. januara 1982, na 24. strani piše: ’Ako nekoga samo pozdravimo, to može biti prvi korak ka vođenju razgovora i čak ka prijateljstvu. Da li bismo želeli da preduzmemo taj korak kada je u pitanju isključena osoba?‘

Da li je zaista neophodno izbegavati svaki kontakt sa isključenim osobama? Da, i to iz više razloga. Kao prvo, time pokazujemo koliko smo verni Bogu i njegovoj Reči. Mi slušamo Jehovu ne samo kad nam je to zgodno već i kad nam je to zaista teško. Ljubav prema Bogu podstiče nas da slušamo sve njegove zapovesti jer shvatamo da je on pravedan i brižan i da su njegovi zakoni uvek za naše dobro (Isaija 48:17; 1. Jovanova 5:3). Kao drugo, to što nismo u kontaktu sa takvim prestupnikom štiti i nas i  druge u skupštini od iskvarujućeg uticaja u duhovnom i moralnom pogledu i čuva dobar glas skupštine (1. Korinćanima 5:6, 7). Kao treće, isključenoj osobi može čak i pomoći to što se čvrsto držimo biblijskih načela. Kad prestupnik vidi da podržavamo odluku disciplinskog odbora, možda će prihvatiti pomoć starešina koju je inače odbijao. Možda će mu gubitak dragocenog prijateljstva s voljenim osobama pomoći da se ’urazumi‘, da shvati koliko je ozbiljan greh počinio i da preduzme korake da se vrati Jehovi (Luka 15:17).

Kako treba da se postavimo ako smo u srodstvu sa isključenom osobom? U takvoj situaciji porodične veze mogu predstavljati pravi ispit naše vernosti Jehovinim zakonima. Kako onda treba da se ponašamo prema članu porodice koji je isključen? Ovde ne možemo razmotriti sve situacije koje mogu nastati, ali usredsredimo se na dve koje su najčešće.

U nekim slučajevima, isključena osoba još uvek živi u istoj kući sa užom porodicom. Normalan svakodnevni porodični život sigurno će se nastaviti s obzirom da se isključenjem ne prekidaju porodične veze. Međutim, isključena osoba je svojim ponašanjem odlučila da sa ostalim članovima porodice prekine veze koje su se zasnivale na zajedničkom služenju Jehovi. Zato članovi porodice koji žele da ostanu verni Jehovi ne mogu više razgovarati s njom o duhovnim aktivnostima. Na primer, ukoliko je isključena osoba prisutna tokom porodičnog proučavanja Biblije, ona neće učestvovati svojim komentarima. Međutim, ako se radi o maloletniku, roditelji i dalje imaju odgovornost da ga poučavaju i ukoravaju. Zato mogu s njim proučavati Bibliju * (Poslovice 6:20-22; 29:17).

U drugim slučajevima, isključena osoba ne živi u istoj kući sa svojom užom porodicom. Premda se u nekim situacijama kada možda treba rešiti neke porodične stvari može pojaviti potreba za izvesnim kontaktom, takve kontakte  treba svesti na minimum. Članovi porodice koji su verni Jehovi ne traže izgovor kako bi održavali kontakt sa isključenim članom porodice koji ne živi s njima. Vernost Jehovi i njegovoj organizaciji podstiče ih da se drže onoga što Biblija kaže o isključenim osobama. I za prestupnika je najbolje da oni ostanu verni Jehovi jer mu to može pomoći da prihvati ukor * (Jevrejima 12:11).