1, 2. (a) Šta je brat Rasel rekao o finansiranju aktivnosti Istraživača Biblije? (b) Šta ćemo saznati iz ovog poglavlja?

 BRATU Čarlsu Raselu prišao je jednom prilikom sveštenik Reformisane crkve, koga je zanimalo odakle Istraživačima Biblije sredstva za njihove aktivnosti.

 „Nikad ne sakupljamo priloge“, rekao mu je brat Rasel.

 „Kako onda dolazite do novca?“, pitao je sveštenik.

 „Odgovor je vrlo jednostavan, ali nećete verovati da je to istina. Kad ljudi dođu kod nas na sastanak, niko im ne maše tasom za priloge ispred nosa. I sami uvide da ima troškova, pa razmišljaju: ’Iznajmljivanje ovog prostora sigurno košta [...] Kako i ja mogu da nečim doprinesem?‘“

 Sveštenik ga je gledao s nevericom.

 „Govorim vam čistu istinu“, nastavio je Rasel. „Ljudi me pitaju upravo to: ’Da li bih mogao da nešto priložim?‘ Kada je neko blagoslovljen imetkom, on i sam želi da nešto da za Gospoda. Ako je neko siromašan, zašto bismo ga dovodili u neprijatnu situaciju tražeći novac?“ a

² Brat Rasel je stvarno govorio čistu istinu. U Božjem narodu se služba Bogu još od drevnih vremena podupire dobrovoljnim prilozima. U ovom poglavlju ćemo spomenuti neke biblijske primere, kao i primere iz savremenog doba. Dok budemo osmatrali kako se danas finansira aktivnost Božjeg naroda, dobro je da se svako od nas pita: ’Kako i ja mogu dati doprinos svemu što se čini u ime Kraljevstva?‘

3, 4. (a) U šta je Jehova uveren? (b) Kako su Izraelci potpomogli izradu svetog šatora?

³ Jehova ima poverenja u svoje verne sluge. Zna da će oni, kad god imaju priliku, drage volje davati priloge i tako pokazati da su mu svim srcem odani. Osmotrimo dva primera iz izraelske istorije.

 ⁴ Nakon što je izveo Izraelce iz Egipta, Jehova im je rekao da naprave prenosivi šator u kom će mu vršiti svetu službu. Za njegovu izradu i opremu bila su potrebna poprilična sredstva. Jehova je preko Mojsija pozvao narod da potpomogne radove oko svetog šatora: ’Svako ko je spremnog srca neka donese prilog Jehovi‘ (Izl. 35:5). Da li se narod odazvao na taj poziv budući da se donedavno mučio pod teškim teretom ropskih poslova? (Izl. 1:14). Svesrdno su podržali izradu šatora prilažući drage volje zlato, srebro i druge dragocenosti, koje su dobrim delom dobili od svojih gospodara u Egiptu (Izl. 12:35, 36). Narod je donosio mnogo više nego što je bilo potrebno, tako da mu nadalje „nisu dali da išta donosi“ (Izl. 36:4-7).

5. Kako su Izraelci reagovali kad ih je David pitao da li žele da daju prilog za izgradnju hrama?

⁵ Oko 475 godina kasnije, David je priložio „svoje zlato i srebro“ za izgradnju Jehovinog hrama, prve građevine koja je služila kao središte prave religije na zemlji. Zatim je i svojim sunarodnicima dao priliku da podupru taj projekat. Pitao ih je: „Da li još neko danas želi da svojom rukom dobrovoljno priloži dar Jehovi?“ Narod se odazvao i svi su „celim srcem dobrovoljno prilagali Jehovi“ (1. Let. 29:3-9). U molitvi Bogu, David je ukazao na to od koga zapravo potiču svi ti prilozi: „Od tebe sve dolazi, i dali smo ti ono što smo iz tvoje ruke primili“ (1. Let. 29:14).

6. Zašto je novac danas potreban i koja pitanja se javljaju?

⁶ Ni Mojsije ni David nisu morali da mole Božji narod da donosi priloge. Narod je bio srećan što to može da čini. Kako je danas? Mi smo svesni da sve što se čini za Božje Kraljevstvo podrazumeva određene troškove. Potrebna su znatna sredstva da bismo štampali i otpremali Biblije i biblijsku literaturu, gradili i održavali dvorane i podružnice, kao i da bismo brzo pružili humanitarnu pomoć suvernicima u slučaju katastrofe. Zato se javljaju važna pitanja: Kako se obezbeđuju potrebna sredstva? Da li podanike Kraljevstva treba nagovarati da daju priloge?

7, 8. Zašto Jehovin narod ni od koga ne traži novac?

⁷ Brat Rasel i njegovi saradnici nipošto nisu hteli da postupaju onako kako se činilo u crkvama, gde je bilo uobičajeno tražiti novac od ljudi. U drugom izdanju Stražarske kule, u članku pod naslovom „Želite li ’Sionsku stražarsku kulu‘?“, Rasel je napisao: „Verujemo da ’Sionska stražarska kula‘ ima JEHOVINU podršku i da zato nikad neće biti  potrebno moliti ljude za finansijsku potporu niti je tražiti od njih. Kada Onaj koji kaže ’Moje je sve zlato i srebro po planinama‘ više ne bude obezbeđivao potrebna sredstva, smatraćemo da je došlo vreme da se obustavi njeno izdavanje“ (Ag. 2:7-9). Od tada je prošlo više od 130 godina, a Stražarska kula i njeni izdavači i dalje idu punom parom napred!

⁸ Jehovin narod ni od koga ne traži novac. Na našim sastancima se ne pronosi tas za priloge niti se od vernika zahteva da daju prilog. Ne organizuju se ni posebne akcije za prikupljanje novca. Mi se držimo onoga što je pre više decenija rečeno u Stražarskoj kuli: „Nikad nismo smatrali da je prikladno moljakati za novac u ime Gospoda kao što neki imaju običaj [...] Uvereni smo da Gospoda vređa i neprihvatljivo mu je pribegavanje raznoraznim taktikama za sakupljanje novca u njegovo ime. On ne blagosilja ni one koji tako daju novac, ni aktivnosti za koje se taj novac koristi.“ b

9, 10. Zbog čega dajemo dobrovoljne priloge?

⁹ Kao podanici Kraljevstva, mi ne dajemo priloge zato što nas neko primorava na to. Sasvim suprotno, srećni smo što možemo potpomoći teokratske aktivnosti novčanim i drugim sredstvima. Zašto to činimo velikodušno i drage volje? Postoje barem tri razloga.

¹⁰ Kao prvo, mi dajemo dobrovoljne priloge zato što volimo Jehovu i želimo da „činimo ono što je ugodno u njegovim očima“ (1. Jov. 3:22). Jehovi je drago kad vidi da njegove sluge daju priloge od srca. Pogledajmo šta je apostol Pavle napisao u vezi s tim. (Pročitati 2. Korinćanima 9:7.) Pravi hrišćanin ne daje priloge preko volje niti zato što mora već zato što je to „odlučio u srcu“. c Drugim rečima, on vidi potrebu i razmišlja o tome kako može pomoći. Takav čovek je drag Jehovi, jer on „voli onoga ko radosno daje“. Ili kao što je rečeno u jednom drugom prevodu: „Bog voli ljude koji vole da daju.“

11. Šta nas pokreće da dajemo Jehovi najbolje?

¹¹ Kao drugo, mi dajemo priloge jer želimo da zahvalimo Jehovi za sve što nam je podario. Osmotrimo jedno načelo iz Mojsijevog Zakona, koje je otkrivalo šta je nekome u srcu. (Pročitati Ponovljene zakone 16:16, 17.) Prilikom proslave tri godišnja praznika, od svakog Izraelca se očekivalo da „prinese dar prema blagoslovu“ koji mu je Jehova dao. Stoga je bilo važno da pre polaska na proslavu praznika svako razmišlja o blagoslovima koje ima, preispita  se i izabere dar kojim bi najbolje mogao uzvratiti Jehovi. Slično tome, kad razmišljamo o svemu što je Jehova učinio za nas, pokrenuti smo da mu uzvratimo na najbolji način. Svaki dar koji dajemo od srca, u šta spadaju i materijalni prilozi, odraz je naše zahvalnosti za blagoslove kojima nas Jehova obasipa (2. Kor. 8:12-15).

12, 13. Kako svojim prilozima pokazujemo ljubav prema našem Kralju i od čega zavisi koliko ćemo priložiti?

¹² Kao treće, prilozi koje dajemo pokazatelj su ljubavi prema našem Kralju Isusu Hristu. Prisetimo se šta je Isus rekao učenicima poslednje večeri svog života na zemlji. (Pročitati Jovana 14:23.) „Ako me neko voli“, rekao je on, „držaće se moje reči.“ Isusova „reč“ obuhvata i zapovest da se dobra vest o Kraljevstvu propoveda po celom svetu (Mat. 24:14; 28:19, 20). Mi se držimo te „reči“ tako što činimo sve što je u našoj moći — ulažemo svoje vreme, snagu i materijalna sredstva — da bismo podupirali  propovedanje o Kraljevstvu. Time pokazujemo koliko volimo Mesijanskog Kralja.

¹³ Kao verni podanici, svim srcem želimo da pružimo podršku Kraljevstvu svojim dobrovoljnim prilozima. Koliko svako od nas prilaže? To je lična odluka. Svako daje u skladu sa svojim okolnostima. Istini za volju, mnoga naša braća i sestre imaju vrlo skromna primanja (Mat. 19:23, 24; Jak. 2:5). Ali oni nalaze utehu u saznanju da Jehova i njegov Sin cene i male priloge date od srca (Mar. 12:41-44).

14. Kako su Jehovini svedoci nekad uručivali literaturu?

¹⁴ Dugi niz godina, Jehovini svedoci su uručivali biblijsku literaturu uz malu novčanu nadoknadu. To je bio minimalan iznos kako bi što više ljudi, pa i oni najsiromašniji, mogli da dobiju neku publikaciju. Naravno, ako je stanar želeo da čita literaturu ali nije imao novca, objavitelji su je rado davali bez nadoknade. Oni su želeli da naše publikacije dođu do iskrenih ljudi kojima će značiti da ih pročitaju.

15, 16. (a) Koju je promenu u nuđenju literature Vodeće telo uvelo 1990? (b) Na koji način se daju dobrovoljni prilozi? (Videti i okvir „ Za šta se koriste prilozi?“)

¹⁵ Vodeće telo je 1990. počelo da menja način ponude literature. Od te godine, u Sjedinjenim Državama se sva literatura nudila isključivo na bazi dobrovoljnih priloga. U pismu svim skupštinama u toj zemlji rečeno je: „Od objavitelja i zainteresovanih osoba se neće tražiti nikakva nadoknada za literaturu, niti će se nagoveštavati da je to uslov da je dobiju [...] Svi koji žele da daju prilog za naše obrazovno delo mogu to učiniti, ali literaturu ćemo uručivati bez obzira na to da li je osoba dala prilog ili ne.“ Ovom promenom je naglašena volonterska i verska priroda naše delatnosti i razjašnjeno je da mi ’ne trgujemo Božjom rečju‘ (2. Kor. 2:17). S vremenom su sve podružnice u svetu usvojile tu promenu.

¹⁶ Na koji način se daju dobrovoljni prilozi? Ko god to želi, može staviti prilog u jednu od kutija koje se nalaze na neupadljivom mestu u našim Dvoranama Kraljevstva. Prilozi se mogu poslati i direktno podružnici Jehovinih svedoka. Svake godine se u jednom članku u Stražarskoj kuli objašnjava kako se sve mogu dati prilozi.

17-19. Objasni kako se koriste prilozi za (a) međunarodno delo propovedanja, (b) međunarodnu izgradnju Dvorana Kraljevstva i (c) skupštinske troškove.

¹⁷ Međunarodno delo propovedanja. Ova sredstva se koriste za pokrivanje troškova u vezi s našom propovedničkom delatnošću. Na taj način se finansiraju izdavanje i isporuka literature u celom  svetu, izgradnja i održavanje podružnica, kao i rad teokratskih škola. Osim toga, sredstva se koriste za potrebe misionara, putujućih nadglednika i specijalnih pionira. Ti prilozi se koriste i za pružanje humanitarne pomoći našim suvernicima u slučaju katastrofe. d

¹⁸ Međunarodna izgradnja Dvorana Kraljevstva. Ova sredstva se koriste za izgradnju ili renoviranje Dvorana Kraljevstva. Zahvaljujući prilozima, uvek ima sredstava da se pomogne skupštinama kojima je to potrebno. e

¹⁹ Skupštinski troškovi. Ova sredstva se koriste za plaćanje računâ i za održavanje Dvorane Kraljevstva. Starešine mogu preporučiti da se deo tog novca pošalje podružnici u njihovoj zemlji kako bi se upotrebio za naše međunarodno delo. U takvim slučajevima, odluka se donosi rezolucijom koju skupština treba da usvoji. Ako je skupština saglasna, ta sredstva se šalju podružnici. Svakog meseca, brat koji je zadužen za skupštinsku blagajnu priprema finansijski izveštaj koji se stavlja na uvid skupštini.

20. Kako možeš ’iskazivati čast Jehovi imetkom svojim‘?

²⁰ Kad imamo na umu šta je sve potrebno da bi se po celom svetu obavljalo propovedanje i stvaranje učenika, pokrenuti smo da ’iskazujemo čast Jehovi imetkom svojim‘ (Posl. 3:9, 10). U naš imetak spada ono što posedujemo u fizičkom, mentalnom i duhovnom pogledu. Nema sumnje da sve to želimo da koristimo u službi za Kraljevstvo. Međutim, setimo se da taj imetak podrazumeva i naša materijalna dobra. Gajimo i dalje želju da dajemo koliko možemo, kad to možemo. Svojim dobrovoljnim prilozima iskazujemo čast Jehovi i pružamo podršku Mesijanskom Kraljevstvu.