1, 2. (a) Zašto su učenici bili zbunjeni? (b) O kakvoj žetvi je Isus govorio?

 UČENICI su pomalo zbunjeni. Isus im je upravo rekao: „Podignite oči i pogledajte polja, kako su zrela za žetvu.“ Oni gledaju u pravcu u kom pokazuje, ali ne vide zrelo žito. Pred njima se prostiru zelena polja na kojima se talasa tek iznikao ječam. Verovatno se pitaju: ’Kakva žetva? Do žetve ima još nekoliko meseci‘ (Jov. 4:35).

² Međutim, Isus ne misli na doslovnu žetvu. On koristi ovu priliku da učenicima pruži dve važne pouke o duhovnoj žetvi, to jest sakupljanju ljudi u hrišćansku skupštinu. Koje su to pouke? Da bismo saznali, malo detaljnije ćemo osmotriti ovaj događaj.

3. (a) Na šta je Isus verovatno ukazivao kad je rekao: ’Polja su zrela za žetvu‘? (Videti fusnotu.) (b) Kako je Isus objasnio šta znače te reči?

³ Bilo je to pred kraj 30. n. e., nedaleko od samarijskog grada Sihara. Učenici su otišli u grad, a Isus je ostao pored bunara, gde je svedočio jednoj ženi koja je odmah shvatila koliko su važna njegova učenja. Kada su se učenici vratili, žena je pohitala nazad u Sihar, gde je sa oduševljenjem ispričala ostalim meštanima šta je sve saznala. Njena priča je privukla veliku pažnju i mnogi ljudi su požurili prema bunaru da bi upoznali Isusa. Možda je baš tada — gledajući preko polja mnoštvo Samarićana koje se približavalo — Isus rekao: „Pogledajte polja, kako su zrela za žetvu.“ a Da bi objasnio da ne misli na doslovnu već na duhovnu žetvu, dodao je: „Žetelac [...] skuplja plod za večni život“ (Jov. 4:5-30, 36).

4. (a) Koje dve važne pouke o duhovnoj žetvi nalazimo u Isusovim rečima? (b) Koja pitanja ćemo osmotriti?

⁴ Koje dve važne pouke o duhovnoj žetvi nalazimo u Isusovim rečima? Prvo, posao je hitan. Rekavši da su ’polja zrela za žetvu‘, zapravo je pozvao svoje učenike da prionu na rad. Da bi oni razumeli koliko je to važno i hitno, dodao je: „Žetelac [već]  prima platu.“ To je značilo da je žetva već počela i trebalo je raditi bez odlaganja. Drugo, radnici su radosni. Prema Isusovim rečima, sejači i žeteoci se ’zajedno raduju‘ (Jov. 4:35b, 36). Kao što se on sigurno radovao kad je video da su ’mnogi Samarićani poverovali u njega‘, tako će njegovi učenici biti ispunjeni radošću dok budu svesrdno učestvovali u žetvi (Jov. 4:39-42). Ovaj zapis iz prvog veka ima posebno značenje za nas jer oslikava ono što se dešava danas, tokom najveće duhovne žetve svih vremena. Kada je ona počela? Ko učestvuje u njoj? Kakve je rezultate dala?

5. Ko predvodi u žetvi svetskih razmera i kako se iz Jovanove vizije vidi da je taj posao hitan?

⁵ Iz vizije koja je bila data apostolu Jovanu, saznajemo da je Jehova poverio Isusu da predvodi u žetvi, to jest sakupljanju ljudi širom sveta. (Pročitati Otkrivenje 14:14-16.) U toj viziji, Isus je prikazan s krunom i srpom. To što nosi ’zlatnu krunu na glavi‘ potvrđuje da vlada kao Kralj. ’Oštar srp‘ koji drži u ruci ističe njegovu vodeću ulogu u žetvi. Jehova je preko anđela rekao da je ’zemaljska žetva zrela‘, čime je naglasio da je posao hitan. Više nema odlaganja — „došao [je] čas da se žanje“! U odgovoru na Božju zapovest: „Zamahni srpom svojim“, Isus je zamahnuo srpom na zemlju i ona je požnjevena — ljudi su sakupljeni u hrišćansku skupštinu. Ova upečatljiva vizija nas podseća da su i u naše vreme ’polja zrela za žetvu‘. Da li nam ona pomaže i da odredimo kada je ta žetva svetskih razmera počela? Naravno.

6. (a) Kad je počelo „vreme žetve“? (b) Kad je počela „zemaljska žetva“? Objasni.

⁶ Jovan je u viziji iz 14. poglavlja Otkrivenja video Isusa s krunom na glavi (14. stih), što znači da se vizija odnosi na vreme nakon njegovog ustoličenja (Dan. 7:13, 14). Nešto kasnije, Isus je dobio zapovest da počne žetvu (15. stih). Isti sled događaja vidi se iz Isusovog poređenja o žetvi pšenice, gde on kaže: „Žetva je svršetak ovog poretka.“ Prema tome, i vreme žetve i svršetak ovog poretka počeli su 1914. godine. Sakupljanje pšenice počelo je nešto kasnije „u vreme žetve“, to jest tokom tog perioda (Mat. 13:30, 39). To se desilo nekoliko godina posle Isusovog ustoličenja. On je od 1914. do prve polovine 1919. godine pročistio svoje pomazane sledbenike (Mal. 3:1-3; 1. Petr. 4:17). Zatim je 1919. počela „zemaljska žetva“. Isus je postavio vernog roba, preko koga je pomagao hrišćanima da uvide koliko je važno propovedati. Osmotrimo šta se dešavalo.

7. (a) Šta je pomoglo braći da uvide koliko je propovedanje važno? (b) Na šta su braća bila podstaknuta?

 ⁷ U julu 1920, u Stražarskoj kuli je rečeno: „Proučavajući Pismo, uviđamo da je crkvi [skupštini] ukazana velika čast da prenosi poruku o kraljevstvu.“ Na primer, braća su na osnovu Isaijinih proročanskih reči razumela da se vest o Kraljevstvu mora objavljivati po celom svetu (Is. 49:6; 52:7; 61:1-3). Oni nisu znali kako će ostvariti tako veliki poduhvat, ali bili su uvereni da će imati Jehovino vođstvo i pomoć. (Pročitati Isaiju 59:1.) Nakon što se bolje razumelo koliko je propovedanje važno, naša braća su bila podstaknuta da povećaju svoje učešće u službi. Kako su se odazvali na taj podsticaj?

8. Koje su dve činjenice o propovedanju braća razumela 1921?

⁸ U izdanju Stražarske kule od decembra 1921. pisalo je: „Ovo je bila najproduktivnija godina do sada. Tokom 1921. više ljudi je čulo poruku istine nego ikada ranije.“ U članku je nadalje stajalo: „Pred nama je još mnogo posla [...] Prionimo na njega radosnog srca.“ Vredi zapaziti da su braća razumela iste dve važne činjenice o propovedanju na koje je Isus ukazao apostolima: Posao je hitan, a radnici su radosni.

9. (a) Šta je 1954. u Stražarskoj kuli rečeno o žetvi i zašto? (b) Što se tiče broja objavitelja, šta se može zapaziti u zadnjih 50 godina? (Videti grafikon „ Porast širom sveta“.)

⁹ Tokom 1930-ih, nakon što je Božji narod uvideo da će se na poruku o Kraljevstvu odazvati veliko mnoštvo drugih ovaca, propovedanje je dobilo još veći zamah (Is. 55:5; Jov. 10:16; Otkr. 7:9). Šta se time postiglo? Od 1934. do 1953, broj objavitelja Kraljevstva je porastao sa 41 000 na 500 000! U Stražarskoj kuli od 1. decembra 1954. s pravom je rečeno: „Ovako velika žetva u celom svetu moguća je samo uz vođstvo Jehovinog duha i snagu njegove Reči“ b (Zah. 4:6).

10, 11. Koja su obeležja rasta istaknuta u poređenju o zrnu gorušice?

¹⁰ U poređenjima o Kraljevstvu, Isus je živopisno predskazao kakve će rezultate doneti žetva. Osmotrimo poređenja o zrnu gorušice i o kvascu. Usredsredićemo se na to kako se ona ispunjavaju u vremenu kraja.

¹¹ Poređenje o zrnu gorušice. Čovek seje zrno gorušice, koje niče, raste i postaje drvo na čijim granama ptice nalaze utočište. (Pročitati Mateja 13:31, 32.) Koja su obeležja rasta istaknuta u ovom poređenju? (1) Obim rasta je izvanredan. „Najsitnije od sveg semenja“ postaje drvo s ’velikim granama‘ (Mar. 4:31, 32). (2) Rast je zagarantovan. Isus je rekao: „Kada se [seme] poseje, izraste“, a ne: „Možda će izrasti.“ Ništa ga ne može zaustaviti. (3) Razgranato drvo privlači posetioce i pruža utočište. „Ptice nebeske dolaze“ i nastanjuju se „pod njegovom senkom.“ Kako se ova tri obeležja odnose na žetvu koja se odvija u savremeno doba?

12. Kako se poređenje o zrnu gorušice odnosi na žetvu u savremeno doba? (Videti i grafikon „ Sve više biblijskih kurseva“.)

¹² (1) Obim rasta. U ovom poređenju istaknuto je širenje poruke o Kraljevstvu i rast hrišćanske skupštine. Od 1919, revni žeteoci se sakupljaju u obnovljenu hrišćansku skupštinu. U to vreme je broj radnika bio mali, ali brzo je rastao. U stvari, njegov rast od početka 20. veka do danas zaista je bez premca (Is. 60:22). (2) Zagarantovanost. Rast hrišćanske skupštine je nezaustavljiv. Uprkos Božjim neprijateljima, čije je protivljenje nalik na kamenito tlo, sićušno seme nastavlja da raste i savladava sve prepreke (Is. 54:17). (3) Utočište. „Ptice nebeske“ koje nalaze utočište u krošnji tog drveta predstavljaju milione ljudi koji se širom sveta odazivaju na poruku o Kraljevstvu i postaju deo hrišćanske skupštine (Jezek. 17:23). U njoj dobijaju duhovnu hranu, okrepu i zaštitu (Is. 32:1, 2; 54:13).

13. Koja su obeležja rasta istaknuta u poređenju o kvascu?

¹³ Poređenje o kvascu. Žena dodaje malo kvasca u brašno, nakon čega ’sva masa uskisne‘. (Pročitati Mateja 13:33.) Koja su obeležja rasta istaknuta u ovom poređenju? Osmotrimo dva. (1) Rast prouzrokuje preobražaj. Kvasac postepeno deluje tako da testo uskisne. (2) Rast je sveobuhvatan. Pod dejstvom kvasca naraste celo testo, sve „tri velike mere brašna“. Kako ova dva obeležja dolaze do izražaja u naše vreme?

14. Kako se poređenje o kvascu odnosi na žetvu u savremeno doba?

¹⁴ (1) Preobražaj. Kvasac predstavlja poruku o Kraljevstvu, a brašno predočava čovečanstvo. Promena koju kvasac prouzrokuje u brašnu predočava preobražaj koji nastaje u postupcima i razmišljanju  onih koji čuju poruku o Kraljevstvu i prihvate je (Rimlj. 12:2). (2) Sveobuhvatnost. Proces vrenja, tokom kog testo uskisne, nalik je na širenje poruke o Kraljevstvu. Kvasac postepeno deluje na testo dok ne zahvati čitavu masu. Slično tome, dobra vest o Kraljevstvu se proširila „sve do kraja zemlje“ (Dela 1:8). Ovo obeležje poređenja nam otkriva još nešto: Poruka o Kraljevstvu se širi čak i u zemljama gde je naše delovanje zabranjeno, premda je naša aktivnost u tim delovima sveta skoro neprimetna.

15. Kako se ispunilo proročanstvo iz Isaije 60:5, 22? (Videti i okvire „ Jehovi je sve moguće“ i „ Od ’neznatnog‘ postaje ’silan narod‘“.)

¹⁵ Oko 800 godina pre nego što je Isus ispričao ova poređenja, Jehova je preko Isaije prelepim rečima predskazao u kom obimu će se obavljati žetva u savremeno doba, kao i radost koju će ona doneti. c Jehova je opisao kako ljudi „izdaleka dolaze“ u njegovu organizaciju. Obraćajući se „ženi“ koju danas predstavljaju pomazani hrišćani na zemlji, rekao  je: „Tada ćeš gledati i blistaćeš, tvoje će srce zaigrati od velike radosti, jer će se k tebi uputiti morsko blago, tebi će doći bogatstvo naroda“ (Is. 60:1, 4, 5, 9). Ove reči se ispunjavaju pred našim očima! Danas dugogodišnje Jehovine sluge zaista blistaju od radosti jer su videle kako broj objavitelja u njihovim zemljama raste od nekolicine na više hiljada.

16, 17. Zašto se ’sejač i žetelac raduju zajedno‘? (Videti i okvir „ Kako je seme istine niklo u Amazoniji“.)

¹⁶ Kao što smo već spomenuli, Isus je rekao svojim apostolima: „Žetelac [...] skuplja plod za večni život, da bi se sejač i žetelac zajedno radovali“ (Jov. 4:36). Zbog čega se možemo ’zajedno radovati‘ dok učestvujemo u žetvi svetskih razmera? Ima više razloga, od kojih ćemo osmotriti tri.

¹⁷ Kao prvo, raduje nas što vidimo Jehovinu ulogu u tome. Kad propovedamo dobru vest o Kraljevstvu, mi takoreći sejemo seme (Mat. 13:18, 19). Kad pomognemo nekome da postane Hristov učenik, žanjemo plod. Svi osećamo duboku radost dok posmatramo kako Jehova daje da seme istine o Kraljevstvu „niče i raste“ (Mar. 4:27, 28). Nešto od onoga što smo posejali nikne kasnije i požanju ga drugi. Možda si i ti imao slično iskustvo kao Džoun, naša sestra iz Velike Britanije, koja se krstila pre 60 godina. Ona je ispričala: „Dešavalo se da sretnem ljude koji mi kažu da sam pre više godina posejala seme istine u njihovo srce kad sam im propovedala. Ja nisam znala šta se dešavalo kasnije. U međuvremenu su drugi Svedoci proučavali s njima i pomogli im da postanu Jehovine sluge. Radujem se što je seme koje sam posejala izraslo i bilo požnjeveno.“ (Pročitati 1. Korinćanima 3:6, 7.)

18. Koji razlog za radost je spomenut u 1. Korinćanima 3:8?

¹⁸ Kao drugo, ništa nas neće lišiti radosti ako zadržimo u mislima Pavlove reči: „Svaki će dobiti nagradu prema svom trudu“ (1. Kor. 3:8). Nagradu dobijamo prema trudu koji ulažemo, a ne prema rezultatima koje postižemo. To je sigurno utešno i hrabri one koji propovedaju na područjima gde se malo ljudi odaziva. U Božjim očima, svaki Svedok koji svesrdno učestvuje u sejanju ’donosi mnogo ploda‘ i zato ima razloga za radost (Jov. 15:8; Mat. 13:23).

19. (a) Zašto nas raduje ono što je prorečeno u Mateju 24:14? (b) Šta treba da imamo na umu čak i ako ne uspemo da nađemo učenika?

¹⁹ Kao treće, radujemo se jer svojom službom ispunjavamo proročanstvo. Seti se šta je Isus odgovorio apostolima kad su ga pitali: „Šta će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka ovog poretka?“ Rekao  im je da će jedno od obeležja tog znaka biti propovedanje po celom svetu. Da li je govorio o stvaranju učenika? Ne. Rekao je: „Ova dobra vest o kraljevstvu propovedaće se po celom svetu za svedočanstvo“ (Mat. 24:3, 14). Prema tome, obeležje prorečenog znaka je propovedanje o Kraljevstvu, koje se može uporediti sa sejanjem semena. U skladu s tim, dok propovedamo dobru vest o Kraljevstvu, imamo na umu sledeće: čak i ako ne uspemo da nađemo učenika, uspevamo da damo svedočanstvo. d Bez obzira na to kako ljudi reaguju, mi doprinosimo ispunjenju Isusovog proročanstva i imamo čast da služimo kao „Božji saradnici“ (1. Kor. 3:9). To su zaista divni razlozi za radost!

20, 21. (a) Kako se ispunjavaju reči iz Malahije 1:11? (b) Šta želiš da činiš tokom žetve i zašto?

²⁰ U prvom veku, Isus je pomogao apostolima da uvide koliko je važno propovedati. Od 1919. naovamo, on pomaže svojim učenicima da razumeju tu istu činjenicu. Božji narod je prihvatio njegovo vođstvo i sve je revniji. Pokazalo se da ništa ne može zaustaviti žetvu. Kao što je Malahija prorekao, danas se propoveda „od sunčevog izlaska pa do njegovog zalaska“ (Mal. 1:11). Upravo tako, od izlaska do zalaska — od istoka do zapada, svuda u svetu — sejači i žeteoci zajedno rade i raduju se. Od izlaska do zalaska — od jutra do večeri, čitavog dana — neumorno propovedamo, svesni da je ostalo još malo vremena.

²¹ Kada se osvrnemo na proteklih više od sto godina i vidimo kako je od male grupe Božjih slugu nastao „silan narod“, srce nam ’igra od velike radosti‘ (Is. 60:5, 22). Dajmo sve od sebe da nam ta radost i ljubav prema Jehovi, ’Gospodaru žetve‘, budu pokretačka snaga u životu kako bismo doprineli tome da se privede kraju najveća žetva svih vremena! (Luka 10:2).