Biblija kaže da Satana „zavodi celu nastanjenu zemlju“ (Otkrivenje 12:9, NW). Satana i njegovi demoni ne žele da verujemo Božjoj reči, Bibliji. Oni pokušavaju da navedu ljude da veruju kako umrli žive negde u duhovnom području. Pogledajmo kako oni to čine.

Mnoge religije uče da svaki čovek ima dušu koja prelazi u duhovno područje nakon smrti fizičkog tela. One kažu da telo umire, ali da duša ne umire. Štaviše, one tvrde da duša ne može umreti, da je besmrtna.

Međutim, Božja reč ne uči to. Biblija pokazuje da je duša osoba, ne nešto unutar osobe. Na primer, u opisivanju stvaranja Adama, Biblija navodi: „I Jehova Bog je pristupio stvaranju čoveka iz praha zemaljskog i u nosnice mu udahnuo dah života, i čovek je postao duša živa (1. Mojsijeva 2:7, NW). Tako Adamu nije bila data duša; on je bio duša.

I životinje se nazivaju duše (Postanje 1:20, 21, 24, 30).

 Pošto biblijska reč „duša“ znači sama osoba, ne bi nas trebalo iznenaditi saznanje da duše mogu i umreti. Pismo kaže:

• „Duša koja greši — umreće“ (Ezekijel 18:4, NW).

• „A Samson je zatim rekao: „Neka moja duša umre sa Filistejima“ (Sudije 16:30, NW).

• „Valja li u subotu dobro činiti ili zlo činiti? dušu održati, ili pogubiti?“ (Marko 3:4, DK).

I drugi stihovi pokazuju da duša može biti uništena (Postanje 17:14), pogubljena mačem (Jošua 10:37), udavljena (Job 7:15) i utopljena (Jona 2:6). Prema tome, duša umire.

Ako pročitaš Bibliju od korica do korica, nigde nećeš pronaći izraz „besmrtna duša“. Ljudska duša nije duh. Učenje o besmrtnoj duši nije biblijsko učenje. To je učenje Satane i njegovih demona. Jehova mrzi sve religiozne laži (Poslovice 6:16-19; 1. Timoteju 4:1, 2).

Još jedan način na koji Satana zavodi ljude je kroz medije. Medij je osoba koja je u stanju da primi poruke direktno iz duhovnog sveta. Veliki broj ljudi, uključujući i same medije, veruje da te poruke dolaze od duhova umrlih. Ali, kao što smo videli iz Biblije, to je nemoguće (Propovednik 9:5, 6, 10).

Od koga, dakle, dolaze te poruke? Od samih demona! Demoni su u stanju da posmatraju osobu dok je živa; oni znaju kako je neko govorio, kako je izgledao i šta je znao. Zato im je lako da oponašaju ljude koji su umrli (1. Samuelova 28:3-19).

Još jedan način na koji Satana unapređuje laž o mrtvima je kroz lažne priče. Takve priče često skreću ljude od biblijske istine (2. Timoteju 4:4).

 U Africi postoje mnoge priče o ljudima koji su bili viđeni živi nakon što su umrli. Obično su takva viđenja usledila daleko od mesta gde je osoba živela. Ali, zapitaj se: ’Izgleda li razumno da će se osoba, ako ima moć da se vrati iz mrtvih, pojaviti na mestu koje je daleko od njegove porodice i prijatelja?‘

Osim toga, zar nije mogla osoba koja je viđena samo da liči na osobu koja je umrla? Na primer, dvojica hrišćanskih slugu koji su propovedali na seoskom području primetili su jednog starca koji ih je pratio nekoliko sati. Kad su ga pitali zašto ih prati, saznali su da je čovek mislio da je jedan od propovednika njegov brat koji je umro nekoliko godina ranije. Naravno, nije bio u pravu, ali je odbio da veruje u to da nije u pravu. Zamisli priču koju je starac kasnije ispričao svojim prijateljima i susedima!

Bez sumnje si čuo o čudnim stvarima koje su neki videli, čuli ili sanjali. Takva  natprirodna iskustva često zaplaše one koji ih dožive. Marein, koja je živela u zapadnoj Africi, redovno je čula glas svoje pokojne bake koja ju je zvala noću. Užasnuta time, Marein bi vrištala, budeći sve ukućane. Na kraju je izgubila duševno zdravlje.

Ako umrli zaista žive, da li je razumno da će plašiti svoje voljene? Naravno da neće. Izvor takvih štetnih poruka su demoni.

Ali, šta je sa porukama koje izgledaju korisne i utešne? Na primer, Gbasej, iz Siera Leone, bila je bolesna. U jednom snu pojavio joj se njen pokojni otac. Uputio ju je da ode do određenog drveta, uzme lišće, pomeša ga s vodom i to popije. O tome nije trebalo govoriti nikome pre nego što to učini. Učinila je to i ozdravila.

Druga žena je rekla da joj se, u noći nakon što je umro, u snu pojavio njen suprug. Rekla je da je izgledao veoma privlačno i da je nosio divno odelo.

Takve poruke i vizije izgledaju dobro i korisno. Jesu li  one od Boga? Ne, nisu. Jehova je „Bog istine“ (Psalam 31:5, NW). On nikad ne bi pristao na to da nas vara ili zavodi. To čine samo demoni.

Ali, da li su to dobri demoni? Ne. Iako povremeno mogu izgledati od koristi, svi su oni zli. Kad je Satana govorio Evi, izgledao je prijateljski nastrojen (Postanje 3:1). Ali, šta je bilo s njom nakon što ga je saslušala i učinila što je rekao? Umrla je.

Poznato ti je da nije neobično da zla osoba bude naklonjena onome koga želi da zavede i prevari. „Beli zubi, crno srce“, kaže afrička poslovica. A Božja reč kaže: „Sam sotona pretvara [se] u anđela svetla“ (2. Korinćanima 11:14).

Bog se više ne obraća ljudima na Zemlji pomoću snova, vizija ili glasova iz duhovnog sveta. On ih vodi i poučava kroz Bibliju, koja osobu može učiniti ’potpuno opremljenom za svako dobro delo‘ (2. Timoteju 3:17, NW).

Dakle, kad nas Jehova upozorava na Ðavolova lukavstva, on to čini jer nas voli. On zna da su demoni opasni neprijatelji.