„Odrastao sam u malom selu u severnoj pokrajini“, priča Dauda iz Siera Leone. „Jednom, dok sam još bio dečak, moja i još jedna porodica su se prepirale oko zemljišta. Obe su polagale pravo na zemljište. Da bi se rešio problem, pozvan je vrač. On je drugom čoveku dao ogledalo, a zatim ga je prekrio belim platnom. Ubrzo je čovek pod platnom počeo da drhti i da se znoji. Kad je pogledao u ogledalo, uzviknuo je: ’Vidim kako dolazi neki starac! Obučen je u belu odeću. Visok je i star, sa sedom kosom i hoda malo pogureno.‘

On je opisivao mog dedu! Zatim je postao histeričan i uzviknuo je: ’Ako mi ne verujete, dođite i pogledajte sami!‘ Naravno, niko od nas nije imao hrabrosti da to učini! Vrač ga je smirio škropeći ga magičnom smesom lišća i vode, koju je držao u vrču.

Govoreći kroz čoveka pred ogledalom, ’deda‘ je rekao da zemljište pripada našoj porodici. Rekao je mojoj baki da može bezbrižno obrađivati zemlju. Druga porodica je prihvatila presudu. Problem je bio rešen.“

 Ovakva iskustva su uobičajena u zapadnoj Africi. Tamo, kao i u drugim delovima sveta, bezbrojni milioni veruju da mrtvi prelaze u duhovni svet, gde su u stanju da posmatraju i utiču na živote ljudi na zemlji. Da li je to verovanje ispravno? Da li umrli zaista žive? Ako ne, ko su oni koji tvrde da su duhovi umrlih? Poznavanje tačnih odgovora na ova pitanja od presudne je važnosti. To je pitanje života ili smrti.