Borbonio Ajbar se krstio 19. januara 1955, dok je naše delo još uvek bilo pod zabranom. Nakon krštenja je proučavao Bibliju sa mnogima u Monte Adentru i u Santijagu. Kada je 1956. godine ukinuta zabrana, neki od tih ljudi su se krstili, a među njima je bila i njegova supruga.

Sredinom jula 1957, vladini zvaničnici su u Salsedu održali jedan skup na kome su govorili protiv Jehovinih svedoka. „Fransisko Prats-Ramirez bio je glavni govornik“, ispričao je brat Ajbar. „On je rekao da će nas za tili čas istrebiti.“ Samo nekoliko dana kasnije, 19. jula 1957, policija je pohapsila sve Jehovine svedoke u Blanko Aribi, El Hobu, Los Kakaosu i Monte Adentru.

„I ja sam bio među uhapšenima“, rekao je brat Ajbar. „Bili smo prebačeni u vojnu komandu u Salsedu. Čim smo stigli, dobio sam batine od jednog pukovnika koji se zvao Saladin. Iskolačio je oči od besa dok nam je pretio. Zatim su nas stražari postrojili u dva reda, u jedan muškarce, a u drugi žene. Muškarce su šutirali i tukli, a žene su udarali pendrecima. Sve to vreme su govorili: ’Mi smo katolici i sve ćemo vas pobiti.‘“

Brat Ajbar je osuđen na tri meseca zatvora. On je ispričao šta se jednom desilo: „Dok sam bio u zatvoru, došao je general Santos Melido Marte i rekao nam: ’Čitao sam Bibliju i znam da se Bog zove Jehova. Vi ni za šta niste krivi i ne  bi trebalo da ste u zatvoru, ali ja vam ne mogu pomoći jer iza svega ovoga stoje biskupi. Kazne vam mogu smanjiti samo ti biskupi ili šef (to jest Truhiljo).‘“

Među zatvorenicima su bile ćerka i sestričine Fidelije Himenez, sa kojima je ona proučavala. Fidelija nije bila odmah uhapšena već se sama prijavila vlastima kako bi mogla da ohrabri one koji su već bili u zatvoru. U to vreme je u zvaničnoj poseti bio ozloglašeni komandant Ludovino Fernandez, poznat po bahatosti i svireposti. Tražio je da dovedu Fideliju, a onda ju je upitao: „Dakle, ti si glavna?“

„Nisam“, odgovorila je Fidelija. „Vi i vaši ljudi ste glavni.“

„Ti si onda vođa“, nastavio je Fernandez.

„Nisam“, rekla je Fidelija. „Naš vođa je Isus.“

„Zar nisu zbog tebe svi ovi ljudi u zatvoru? Zar ih nisi ti svemu tome naučila?“

„Ne“, rekla je Fidelija. „Ovi ljudi su u zatvoru zbog Biblije i zbog toga što primenjuju ono što su iz nje naučili.“

Baš u tom trenutku su kroz hodnik prolazila dvojica braće koja su takođe bila uhapšena, Pedro Herman i Negro Himenez, njen brat od strica. Prebacivali su ih iz samice u zatvorsku ćeliju. Po Negrovoj košulji su bili tragovi sasušene krvi, a Pedro je jedva mogao da otvori jedno oko koliko je bilo otečeno od udaraca. Shvativši da su ih svirepo tukli, Fidelija je pitala Fernandeza: „Da li se ovako ophodite prema dobrim, poštenim i bogobojaznim ljudima?“  Kada je video da je ne može zaplašiti, naredio je da je vrate u ćeliju.

Jehovine verne sluge su zaista bile hrabre pod tako nasilnim progonstvom! Čak su i vladini zvaničnici to potvrdili. Na primer, 31. jula 1957, Luis Arzeno Kolon, policijski inspektor, uputio je pismo državnom sekretaru u kome je rekao: „Iako su zakonom koji je vlada nedavno donela aktivnosti ove sekte poznate kao Jehovini svedoci proglašene nezakonitima, većina njenih članova i dalje ne odstupa od svoje vere.“