Huana Ventura je počela da proučava dok je delo propovedanja bilo zabranjeno i krstila se 1960. na reci Ozami. Jednom prilikom je jedan protestantski sveštenik u Santo Domingu želeo da je pošalje u zatvor zato što mu je, kako je rekao, „otimala parohijane“. U želji da dokaže da Jehovini svedoci lažu i da tako ponizi Huanu, sveštenik ju je pozvao da u crkvi pred svima odgovori na neka pitanja o svojim novim verovanjima.

Huana je ispričala šta se desilo: „Pitao me je zašto ne glasamo, zašto ne idemo u vojsku i zašto se zovemo Jehovini svedoci. Dok sam na svako pitanje odgovarala pomoću Biblije, svi prisutni su tražili u svojoj Bibliji stihove koje sam navodila i bili su iznenađeni onim što su pročitali. Mnogi od njih su shvatili da su pronašli istinu.  Cela grupa je počela da proučava Bibliju i na kraju se 25 krstilo u znak predanja Jehovi.“ Bio je to pravi podstrek delu propovedanja u Santo Domingu.

Nakon ubistva Truhilja, politička situacija u zemlji je bila vrlo komplikovana. U Godišnjaku za 1963. pisalo je sledeće: ’Ulice su pune vojnika, a nemiri i nasilje su svakodnevna pojava.‘ Uprkos takvoj situaciji, delo propovedanja i stvaranja učenika je napredovalo, tako da je do kraja službene 1963. godine u zemlji bilo 1 155 objavitelja.

Kada je Natan Nor iz glavnog sedišta Jehovinih svedoka došao u Dominikansku Republiku 1962. godine, izvršene su pripreme za kupovinu zemljišta na kome će se graditi veći objekti kako bi se išlo u korak sa sve većim napretkom dela propovedanja. Na tom zemljištu je izgrađena jednospratna zgrada i Dvorana Kraljevstva. U subotu, 12. oktobra 1963, Frederik Franc, takođe iz glavnog sedišta Jehovinih svedoka, održao je govor za posvećenje novih objekata podružnice. Bilo je očigledno da će Jehovini svedoci u Dominikanskoj Republici i dalje biti veoma aktivni. Ubrzo nakon posvećenja tih objekata stigli su Hari i Pakita Dafild, poslednji misionari koji su proterani sa Kube.

Dvadeset četvrtog aprila 1965. u zemlji je izbila revolucija. Jehovin narod je i u tim burnim vremenima u duhovnom pogledu napredovao. Godine 1970. bilo je 3 378 objavitelja u 63 skupštine. Više od polovine njih prihvatili su istinu u prethodnih pet godina. U Godišnjaku za 1972. pisalo je sledeće: „Oni dolaze iz svih društvenih  slojeva. Među njima ima automehaničara, zemljoradnika, vozača, računovođa, zidara, stolara, advokata, stomatologa i bivših političara, a sve njih povezuje ljubav prema istini i ljubav prema Jehovi.“