DOMINIKANSKA REPUBLIKA
Ja bih i dalje bila Jehovin svedok
Ana Marija (Meri) Glas
-
ROĐENA: 1935.
-
KRŠTENA: 1956.
-
NEKI PODACI: U mladosti je bila revna katolikinja, ali kada je upoznala biblijsku istinu hrabro je podnosila progonstvo svoje porodice, crkve i države.
BILA sam veliki vernik i vrlo aktivna u okviru Katoličke crkve. Pevala sam u crkvenom horu i odlazila sa sveštenikom na seoska područja gde je obavljao pričest. A onda mi je 1955. godine moja starija sestra ispričala da će uskoro doći novi svet. Dala mi je Bibliju, brošuricu „Dobra vest o Kraljevstvu“ i knjigu „Neka Bog bude istinit“. Bila sam toliko oduševljena da sam pitala sveštenika da li bih mogla da čitam Bibliju. Rekao mi je da ću „poludeti“, ali ja sam ipak rešila da je pročitam.
Kad sam se preselila kod bake i deke u Boka Čiku, tamošnji sveštenik me je pitao zašto ne dolazim u crkvu. Rekla sam mu da sam shvatila da mnoga crkvena učenja nisu zasnovana na Bibliji. On se razbesneo i rekao mi: „Slušaj, devojko, ti si ovčica koja je odlutala od mog stada.“
„Ne“, odgovorila sam, „vi ste odlutali od Jehovinog stada, jer ovce pripadaju Jehovi, a ne nekom čoveku.“
Nikada više nisam otišla u crkvu. Preselila sam se kod svoje sestre i krstila sam se samo šest meseci nakon što sam čula za istinu. Odmah sam počela sa opštom pionirskom službom. Godinu dana kasnije udala sam se za Enrikea Glasa, koji je služio kao pokrajinski nadglednik. Dok smo jednom propovedali u parku La Romana, policija je uhapsila Enrikea. Dok su ga odvodili, išla sam za njima i govorila: „I ja sam Jehovin svedok, i ja sam propovedala. Zašto i mene ne uhapsite?“ Ali nisu hteli da me uhapse.
Enrike je već više puta bio u zatvoru i tamo je proveo ukupno sedam i po godina. Tog puta je osuđen na 20 meseci zatvora. Posećivala sam ga svake nedelje. Jednom me je upravnik zatvora pitao: „Zašto ste ovde?“
Odgovorila sam mu: „Moj suprug je u zatvoru zato što je Jehovin svedok.“
„Vi ste mlada žena i život je pred vama“, rekao mi je. „Zašto gubite vreme s Jehovinim svedocima?“
„I ja sam Jehovin svedok“, rekla sam. „Ako biste me ubili sedam puta i ako bih sedam puta uskrsnula, ja bih i dalje bila Jehovin svedok.“ Bilo mu je dovoljno to što je čuo i naredio mi je da odem.
Enrike i ja smo nakon ukidanja zabrane godinama služili u pokrajinskoj i oblasnoj službi. Enrike je umro 8. marta 2008. Ja i dalje služim kao opšti pionir.