DOMINIKANSKA REPUBLIKA
„Nada u Božje Kraljevstvo nije samo san“
Efrain de la Kruz
-
ROĐEN: 1918.
-
KRŠTEN: 1949.
-
NEKI PODACI: Nikada se nije pokolebao u svojoj odluci da propoveda dobru vest o Božjem Kraljevstvu iako su ga u svih sedam zatvora u kojima je bio nemilosrdno tukli.
GODINE 1948, sa svojom suprugom Paulom i ćerkom počeo sam da dolazim na sastanke Jehovinih svedoka u Blanko Aribi. Nikada nismo propuštali sastanke iako smo svaki put pešačili ukupno 40 kilometara. Paula i ja smo se krstili 3. januara 1949.
Šest meseci nakon toga nekoliko nas je bilo uhapšeno i osuđeno na tri meseca zatvora. Spavali smo na podu i imali smo samo jedan obrok dnevno — zelene banane i čaj. Kada su nas pustili iz zatvora, naredili su nam da više ne propovedamo i mislili su da će tako i biti. Ali kada smo se vratili kući, nastavili smo da se tajno sastajemo i da propovedamo. Pošto smo bili pod stalnom prismotrom, sastajali smo se u privatnim kućama, na plantažama kafe ili na farmama. Nismo se uvek sastajali
na istom mestu već smo na kraju svakog sastanka rekli braći gde ćemo se okupiti sledeći put. Svako je sam propovedao. Nosili smo radno odelo i nismo imali sa sobom literaturu niti Bibliju. Pa ipak, u periodu od 1949. do 1959. bio sam osuđivan na kazne zatvora u trajanju od tri do šest meseci, koje sam odslužio u sedam različitih zatvora.Morao sam da budem posebno oprezan zato što je i među mojom rodbinom bilo nekih koji su želeli da me pošalju u zatvor. Iako sam spavao u brdima ili na nekoj farmi, ipak su me nekoliko puta uhvatili. Jednom su me uhapsili i poslali u zatvor La Viktorija u Sijudad Truhilju, gde je u jednoj ćeliji bilo od 50 do 60 zatvorenika. Tu smo imali dva obroka dnevno — kukuruznu kašu i malo pirinča sa pasuljem u podne. Naravno, svi smo propovedali drugim zatvorenicima i redovno smo održavali sastanke, na kojima smo citirali biblijske stihove koje smo znali napamet i pričali iskustva iz službe propovedanja.
Kada sam poslednji put bio u zatvoru, jedan vojnik me je kundakom udarao u rebra i po glavi. Iako su mi ostale fizičke posledice od dobijenih batina i druge vrste maltretiranja, ti ispiti su učvrstili moju veru i odlučnost da istrajno služim Jehovi.
Sada imam 96 godina i u skupštini služim kao sluga pomoćnik. Pošto više ne mogu toliko da pešačim, sedim ispred svoje kuće i propovedam svim prolaznicima. Nada u Božje Kraljevstvo za mene nije samo san. To je stvarnost o kojoj propovedam već više od 60 godina. Novi svet je za mene danas stvaran isto kao i prvog dana kada sam čuo dobru vest o Božjem Kraljevstvu. a
a Efrain de la Kruz je preminuo dok je ovaj izveštaj bio u pripremi.