Do 1960. godine otpor prema Truhiljovoj diktatorskoj vlasti bio je sve veći ne samo u Dominikanskoj Republici već i šire. Usred takve političke tenzije, Milton Henšel iz glavnog sedišta Jehovinih svedoka boravio je u toj zemlji i prisustvovao trodnevnom kongresu u januaru 1961. Na tom skupu je bilo 957 prisutnih, a 27 se krstilo. Brat Henšel je tokom te posete pomogao braći da reorganizuju delo propovedanja i da iscrtaju područja.

Dvojica pokrajinskih nadglednika, Enrike Glas i Hulijan Lopez, počeli su da posećuju skupštine. Hulijan je ispričao kako je to bilo. „Moja pokrajina je obuhvatala dve skupštine na istoku zemlje i sve skupštine na severu. Enrike je posećivao ostale skupštine na istoku i sve na jugu zemlje.“ Zahvaljujući tim posetama, skupštine su obnovile kontakt sa organizacijom i braća su se u duhovnom pogledu ojačala.

Salvino i Helen Ferari, diplomci drugog razreda škole Galad, došli su u Dominikansku Republiku 1961. godine. Pre toga su kao misionari bili na Kubi i to iskustvo im je veoma koristilo u velikoj duhovnoj žetvi u Dominikanskoj Republici. Salvino je kasnije služio u Odboru podružnice sve do svoje smrti 1997, a Helen je u punovremenoj službi već 79 godina, od kojih je većinu provela kao misionar.

Ubrzo nakon njihovog dolaska, Truhiljova diktatorska vlast je okončana njegovim ubistvom u noći 30. maja 1961, kada je njegov automobil  izrešetan. Međutim, njegova smrt nije dovela do političke stabilnosti. U zemlji je i narednih godina bilo građanskih nemira i političkih prevrata.

U međuvremenu su pristigli i drugi misionari. Vilijam Dingman, polaznik prvog razreda škole Galad, i njegova supruga Estel, kao i Telma Kric i Flosi Koroneos, došli su iz podružnice u Portoriku samo dva dana nakon što je Truhiljo ubijen. „U zemlji je bilo vanredno stanje kad smo stigli“, ispričao je Vilijam, „i vojska je bila na svakom koraku. Postojala je opasnost od izbijanja revolucije i vojnici su svakoga na putu pretresali. Zaustavili su nas na nekoliko kontrolnih punktova i pregledali nam prtljag. Sve su nam vadili iz kofera, čak i najmanje sitnice.“ Bio je pravi izazov propovedati u tako opasnoj i politički nestabilnoj situaciji.

Vilijam je još ispričao: „Dok je Truhiljo bio na vlasti, javnosti je bilo predstavljeno da su Jehovini svedoci komunisti i najgora vrsta ljudi [...] Međutim, postepeno smo uspeli da kod ljudi razbijemo te predrasude.“ Zahvaljujući revnom propovedanju, sve veći broj ljudi je prihvatao dobru vest o Božjem Kraljevstvu. U Dominikanskoj Republici je na kraju službene 1961. godine bilo 33 specijalna pionira.