Podružnica je 2005. godine poslala Ting Va Nga, koji je do tada služio u Betelu i koji zna kineski jezik, da kao specijalni pionir propoveda među velikom populacijom Kineza u Dominikanskoj Republici. Njegovi roditelji su se iz Kine doselili u Santo Domingo, gde se on rodio i gde je odrastao.

Prvog januara 2008. godine u Santo Domingu je osnovana skupština na mandarinskom kineskom, a 2011. formirana je grupa u Santijagu. Sedamdeset objavitelja, među kojima ima 36 opštih pionira i nekoliko pomoćnih pionira, svakog meseca u proseku vode 76 biblijskih kurseva.

Do 2007. godine u zemlji je bilo 27 466 objavitelja, 376 skupština i vođeno je 49 795 biblijskih kurseva. Međutim, na engleskom jeziku nije postojala nijedna skupština premda je u zemlji bilo dosta ljudi sa tog govornog područja. Zato je u aprilu 2008. podružnica poslala misionare Donalda i Džejn Elvel u Santo Domingo s ciljem da tamo osnuju grupu na engleskom jeziku. Mala ali revna grupa objavitelja najpre je morala da nađe adrese ljudi sa tog govornog područja. Zatim su napravili kartice područja kako bi im temeljno svedočili.

Zahvaljujući takvom trudu, engleska grupa u Santo Domingu je napredovala i u julu 2009. godine osnovana je skupština od 39 objavitelja. Slično se dešavalo i u drugim gradovima. Do novembra 2011, širom zemlje je bilo sedam skupština na engleskom jeziku i jedna grupa.

Loris ima Ušerov sindrom i odrasla je bez roditelja. Rođena je gluva, a vid je počela da gubi kada je imala 16 godina. Na dnevnoj svetlosti donekle vidi, ali uveče može da kontaktira s drugima jedino pomoću taktilnog znakovnog jezika.

Jedan bračni par specijalnih pionira upoznao je Loris kada je ona imala 23 godine. U to vreme je živela sa jednim gluvim čovekom i njihovom jednogodišnjom ćerkom, koja čuje. Loris je prihvatila poziv da dođe na naš sastanak i bila je oduševljena onim što je tamo doživela.

Odmah je želela da svoj život uskladi sa biblijskim merilima. Na primer, kada je saznala da nije u redu to što živi u vanbračnoj zajednici,  razgovarala je sa svojim partnerom i objasnila mu da ona više ne želi da krši biblijska moralna merila i da je važno da ozakone svoju vezu. Prijatno iznenađen njenom iskrenošću i otvorenošću, odlučio je da se venčaju.

Loris je nakon venčanja postala objavitelj i ubrzo se krstila. U međuvremenu je zahvaljujući proučavanju Biblije sa Svedocima naučila američki znakovni jezik. Od tada pomaže svojoj  ćerki da nauči taj jezik i poučava je biblijskoj istini.

Stanovnici Dominikanske Republike i Haitija još dugo će pamtiti 12. januar 2010. Tog dana je razoran zemljotres pogodio Haiti. Vodeće telo Jehovinih svedoka je odmah ovlastilo podružnicu u Dominikanskoj Republici da pošalje novac podružnici na Haitiju kako bi se obezbedila humanitarna pomoć. Pošto je bila u pitanju velika svota novca, za kurira je izabran Evan Batista, lekar koji služi u Betelu i koji je uzgred budi rečeno visok metar i devedeset i ima 127 kilograma.

Ispostavilo se da je ta odluka zaista bila dobra jer kada je brat Batista stigao do granice sa  Haitijem saznao je da je ljudima bila očajnički potrebna stručna medicinska pomoć. Mnogi koji su bili ozbiljno povređeni u zemljotresu bili su prebačeni u Kongresnu dvoranu koja se nalazi u sklopu podružnice. Kada su naša braća na Haitiju saznala da je kurir u stvari lekar, pitali su podružnicu u Dominikanskoj Republici da li bi brat Batista mogao da ostane na Haitiju. Naravno, braća su to odobrila i tako je počela ogromna akcija pružanja humanitarne pomoći našoj duhovnoj braći i sestrama na Haitiju i to bukvalno samo nekoliko sati nakon zemljotresa.

Odeljenje za nabavku u podružnici u Dominikanskoj Republici odmah je stupilo u kontakt sa svojim redovnim snabdevačima hranom. Tako je u četvrtak, 14. januara u pola tri ujutru, na Haiti poslato više od 6 800 kilograma pirinča i pasulja, kao i drugih osnovnih namirnica, što je po svemu sudeći bila prva isporuka humanitarne pomoći iz inostranstva. Nešto kasnije tog istog dana, troje lekara iz Dominikanske Republike krenulo je u podružnicu na Haitiju. Iako su tamo stigli kasno uveče nakon sedmočasovnog putovanja, nisu otišli na prenoćište već su odmah počeli da pomažu povređenima sve do iza ponoći. Sutradan su iz Dominikanske Republike stigla još četiri lekara i četiri medicinske sestre. Operacije su vršene u veoma teškim okolnostima, u improvizovanim operacionim salama u Kongresnoj dvorani. Tih 12 medicinskih radnika je tokom naredne sedmice lečilo 300 povređenih osoba.

Najteži slučajevi su svakodnevno slati u Dominikansku Republiku na lečenje. Ponekad su povređene osobe prebacivane u medicinske centre  širom Dominikanske Republike upravo onim vozilima u kojima je prethodno stigla humanitarna pomoć. Podružnica je organizovala Grupe za posećivanje pacijenata kako bi svi povređeni dobili neophodno ohrabrenje, kao i lekove i druge potrebne stvari. Lokalne skupštine su se pobrinule za hranu i smeštaj članova porodica povređenih.

Jehovin narod je svojim neumornim i nesebičnim radom na otklanjanju posledica ove katastrofe potvrdio istinitost reči zapisanih u Poslovicama 17:17: „Pravi prijatelj voli u svako doba, i u nevolji brat postaje.“ Mnogobrojna iskustva pokazuju kako Jehova pomoću svog duha i hrišćanskog bratstva podržava svoje verne sluge čak i kada se suočavaju sa smrću. Humanitarne akcije su nastavljene i narednih meseci. Jehovini svedoci su obezbedili ogromnu količinu humanitarne pomoći, uključujući i više od 400 000 obroka. Čak 78 naše braće i sestara koji su medicinski radnici, kao i stotine drugih dobrovoljaca, došli su iz raznih delova sveta da pomognu žrtvama ove katastrofe. a