Žoze je mladi brat koji služi kao opšti pionir i živi u predgrađu Luande, u Angoli. Radi kao profesor u jednoj školi koja se nalazi blizu Dvorane Kraljevstva u kojoj njegova skupština održava sastanke. Njegovih 86 đaka ga veoma voli i poštuje zbog njegovih lepih osobina i zato što je dobar predavač. Pošto njegova skupština radnim danom  ima sastanak u 16 časova, Žoze je dobio dozvolu da tog dana ranije izađe s posla. Tada odmah posle nastave ide u Dvoranu Kraljevstva.

Nekoliko učenika se pitalo zašto njihov profesor tog dana odlazi ranije s posla i kuda to ide. Dvojica od njih su jedanput iz radoznalosti krenula za njim i došla na sastanak. Jednom drugom prilikom su im se priključila još trojica i to baš kada je Žoze imao učešće tokom Poučavanja za hrišćansku službu. Vesti o tome su se brzo proširile po razredu. Za nekoliko sedmica se broj učenika na sastancima povećao sa pet na dvadeset jedan. Objavitelji u toj skupštini su đacima ponudili da proučavaju Bibliju i većina je to prihvatila. Kada su oni doneli naše publikacije u školu, i drugi učenici su se zainteresovali i počeli da dolaze na sastanke. Do kraja školske godine, 54 od ukupno 86 Žozeovih učenika prisustvovalo je nekom od naših sastanaka. Žoze kaže da 23 njih lepo napreduje u duhovnom pogledu i redovno dolazi na sastanke.

Kad su u Nigeriji specijalni pioniri Džozef i Evejzi stigli na novo područje, nekoliko objavitelja im se požalilo: „Nemamo dovoljno područja. Previše su obrađena.“ Nakon godinu dana, Džozef je napisao podružnici sledeće: „Svaki dan idemo na područje i trudimo se da savladamo predrasude i ravnodušnost ljudi. Idemo u službu sa DVD plejerom i puštamo kratke  filmove deci, tinejdžerima i odraslima. Zahvaljujući tome, moja supruga i ja svakog meseca vodimo 18 biblijskih kurseva i ponekad se desi da ne uspemo da posetimo sve te ljude, a deca stalno traže da im pustimo ’crtani o Marku‘.“

Podružnica u Demokratskoj Republici Kongo primila je u aprilu 2014. godine jedno dirljivo  pismo od grupe ribara sa ostrva Ibinja, koje se nalazi na jezeru Kivu. Ovi ribari zbog posla često idu do obližnjih gradova. Kada su jednom prilikom bili u Bukavuu, Jehovini svedoci su im preneli dobru vest i dali im Bibliju i nekoliko publikacija.

Ribarima se veoma svidelo ono što su pročitali tako da su o tome pričali s drugima na ostrvu. Budući da se mnogo osoba zainteresovalo za biblijsku poruku, ribari su se dogovorili da jedan od njih ponovo ode u Bukavu, pronađe Svedoke i pozove ih na njihovo ostrvo. Pošto nije uspeo da ih nađe, poslao je pismo našoj podružnici u kojem je napisao: „Molimo vas, pošaljite nam Svedoke da nam pomognu da i mi razumemo Bibliju i da saznamo kako možemo dobiti večni život. Pripremili smo smeštaj za njih. Ja sam spreman da dam zemljište na kom bismo izgradili crkvu. Kada smo pročitali biblijske stihove u vašim knjigama, shvatili smo da nas sveštenici i pastori poučavaju lažima. Uverili smo se da smo pronašli pravu religiju. Ovde na Ibinji ima mnogo onih koji žele da proučavaju Bibliju i postanu Jehovini svedoci.“

Iz pisma se moglo razumeti da na tom ostrvu ima oko 40 zainteresovanih osoba. Na njemu živi više od 18 000 ljudi, ali nema nijednog Svedoka. Podružnica je odmah tamo poslala dva specijalna pionira koji znaju lokalni jezik.

„Više ne propuštam nijednu Spomen-svečanost.“ Ovo su reči pastora jedne poznate protestantske crkve u Južnoafričkoj Republici. Šta ga je podstaklo da dođe na Spomen-svečanost  u aprilu 2014? Sve je počelo kada su dva naša brata, jedan crnac i jedan belac, pokucala na njegova vrata dok su bili u službi od kuće do kuće. Od ranije im je bilo poznato da pastor po svemu sudeći ne želi da razgovara sa Svedocima. Adan, jedan od te braće, priča šta se desilo: „Na naše iznenađenje, on je otvorio vrata i pozvao nas unutra. Vodili smo poduži razgovor. On se u stvari iznenadio kada je video da belac propoveda među crncima i to na njihovom maternjem jeziku. Počeli smo da redovno proučavamo Bibliju s njim.“

Adan još kaže: „Ovaj čovek je preko 40 godina bio misionar i pastor, ali je tek sa 80 godina dobio odgovore na sva svoja pitanja. Voli da čita knjigu Primeri vere. U svojim propovedima koristi neke misli koje smo razmotrili tokom našeg proučavanja Biblije. Pokazao je članovima svoje crkve knjigu Šta Biblija zaista naučava? i rekao im: ’Kad Jehovini svedoci dođu na vaša vrata sa ovom knjigom, primite ih i saslušajte šta imaju da kažu jer je ova knjiga puna duhovnih dragulja.‘“

Pastor je rekao Adanu da su mu vođe u njegovoj crkvi strogo zapretile da ne pominje Svedoke u svojim propovedima. Nije znao šta da radi. Adan se setio da je u Godišnjaku Jehovinih svedoka za 2013. izašlo iskustvo jednog laičkog propovednika iz Mjanmara. Kada mu je Adan pročitao taj deo iz Godišnjaka, pastor je rekao: „Pa to kao da je pisano za mene! Treba da donesem važnu odluku i više ne mogu da je odlažem.“

 Četrnaestog aprila 2014, prvi put je došao na Spomen-svečanost i rešio da više neće propustiti nijednu. Takođe je odlučio da prekine sve veze s lažnom religijom.

Bafur i Aron služe kao specijalni pioniri u Bokabu, oblasti sa plantažama kakaoa u zapadnoj Gani. Do malih raštrkanih kuća na njihovom ogromnom području može se doći jedino uskim stazama koje vijugaju kroz plantaže. Čovek se tamo lako može izgubiti ukoliko krene pogrešnom stazom. Jednog dana, njih dvojica nisu išli uobičajenim putem, već su pošli nekim sasvim novim koji ih je doveo do kolibe koju do tada nisu primetili. Tamo su upoznali Majkla i Pejšens, koji su se zainteresovali za dobru vest i rado pristali da proučavaju Bibliju s njima. Majkl im je kasnije rekao: „Pre dve godine smo prestali da idemo u crkvu, jer smo videli dosta toga što se kosi sa onim što stoji u Bibliji. Ali smo zato Pejšens i ja svake večeri sami proučavali Bibliju, tražeći u njoj odgovore na svoja pitanja. Molili smo se za pomoć da saznamo istinu.“ Njih dvoje su odmah počeli da redovno idu na sastanke iako su morali da dosta pešače stazama koje vode kroz plantaže. Prošle godine su se i krstili i počeli da služe kao opšti pioniri. Sada i oni idu nepoznatim stazama koje vijugaju plantažama kakaoa i traže ljude koji se ’mole za pomoć da saznaju istinu‘.