Bilo je proleće, a to znači i vreme da Josifova porodica, zajedno s prijateljima i rodbinom, krene na put u Jerusalim. Svake godine u to doba, išli su tamo da bi u skladu sa Zakonom obeležili Pashu (Ponovljeni zakoni 16:16). To je bio užurban i uzbudljiv period. Od Nazareta do Jerusalima ima oko 120 kilometara. Isus, koji je tada imao 12 godina, veoma se radovao tom prazniku i prilici da ponovo bude u hramu.

Za njega i njegovu porodicu, Pasha nije trajala samo jedan dan. Odmah nakon Pashe počinjao je sedmodnevni Praznik beskvasnih hlebova. Smatrao se delom Pashe (Marko 14:1). Tako je putovanje iz Nazareta, uključujući i boravak u Jerusalimu i povratak kući, trajalo oko dve sedmice. Ali ovog puta će biti duže. Zašto? Zbog onog što će Josif i Marija saznati nakon što krenu nazad iz Jerusalima.

Dok su bili na putu, pretpostavljali su da je Isus s njihovom rodbinom i prijateljima. Međutim, kad je došlo vreme da odu na počinak, nisu mogli da ga nađu. Zato su otišli da ga traže među svojim saputnicima, ali ga tamo nije bilo. Od dečaka nije bilo ni traga ni glasa! Zato su Josif i Marija krenuli nazad za Jerusalim.

Tražili su ga ceo dan, ali ga nisu našli. Ni sutradan ga nije bilo. Na kraju su, trećeg dana, saznali da je u hramu, u nekoj od njegovih brojnih odaja. Konačno su ga ugledali kako sedi s judejskim učiteljima. On ih je slušao, postavljao im pitanja i oduševljavao ih svojim razumevanjem.

„Dete, zašto si nam to učinio?“, upitala ga je Marija. „Tvoj otac i ja zabrinuti smo te tražili“ (Luka 2:48).

Isus se iznenadio kako to da nisu pretpostavili gde bi mogao da bude. „Zašto ste me tražili?“, pitao ih je on. „Zar niste znali da moram biti u domu svog Oca?“ (Luka 2:49).

Tada je zajedno sa svojim roditeljima krenuo kući u Nazaret i ostao im podložan. Tako je rastao i napredovao u mudrosti. Iako je bio mlad, uživao je naklonost i Boga i ljudi. Isus nam pruža dobar primer, ne samo zato što je i kao mlad bio duhovno nastrojen već i zato što je pokazivao poštovanje prema roditeljima.